Igre 
Politički salto mortale ili nastavak mandata: Sudbina Abazovićeve vlade zavisi od 41 glasa, odluku donosi Skupština
Komentari19/08/2022
-07:21
Kada je u februaru koalicija Crno na bijelo, čiju okosnicu čini GP URA Dritana Abazovića uz Demokratsku partiju socijalista, srušila Vladu Zdravka Krivokapića niko nije očekivao da će baš DPS danas, samo pet meseci kasnije tražiti rušenje vlade Dritana Abazovića. Da li će se u Crnoj Gori dogoditi svojevrsni politički salto mortale odlučiće poslanici na sednici Skupštine. Kako je, međutim, došlo do toga da DPS, koji je pretrpeo izborni gubitak, sada pokušava da smeni Abazovića kojeg je sam doveo na mesto premijera?
Nakon izglasavanja nepoverenja 42. vladi Crne Gore skoro dva meseca sastavljao je Abazović novu, međutim tek što je obeležila 100 dana rada, Skupština odlučuje o njenom rušenju. Imajući u vidu kako je sastavljena, izglasana, kao i to koliko nesuglasica među samim ministrima je obeležio njen dosadašnji rad, ne bi trebalo da čudi situacija u kojoj se Vlada našla.
Zamerke na sastav i rad Abazovićeve vlade stizale su od prvog trenutka njenog stupanja na dužnost i to sa različitih strana političkog spektra u Crnoj Gori. Zameralo mu se to da je sa samo 5,5 odsto glasova koje su birači dali koaliciji čiji je član URA postao premijer, zašto je Socijalističkoj narodnoj partiji (SNP) dao više ministarskih mesta nego što ta partija ima poslanika, te zašto je u sastavljanju vlade izbegao saradnju sa onim strankama koje su nakon izbora upravo sa njim proglasile pobedu: Demokratskim frontom i Demokratama.
Već u startu, čini se najveća zamerka na vladu je to što je za njeno izglasavanje u Skupštini dobila podršku DPS-a, stranke za koju su opozicione snage verovale da je pobeđena na izborima. Upravo ta stranka - DPS, podnela je inicijativu za smenu ove vlade, a okidač za glasanje o nepoverenju vladi bilo je potpisivanje Temeljnog ugovora sa Srpskom pravoslavnom crkvom.
Kao razlog, inicijatori glasanja navode da je Abazović prekršio dogovor koji je napravljen pri sklapanju vlade, da Temeljni ugovor nije bio na agendi tadašnjeg dogovora, kao i da je potpisani ugovor štetan po zemlju i u suprotnosti sa Ustavom Crne Gore.
I dok su ga Demokrate nakon dogovora sa DPS-om optužile za izdaju izborne volje građana, tako ga sada DPS optužuje za izdaju interesa Crne Gore zbog potpisanog ugovora sa SPC.
U svoju odbranu Abazović je prethodnih dana isticao da se onaj ko glasa za pad vlade, zapravo plaši policijskih istraga istraga po pitanju šverca cigareta i droge. On je najavio da će na današnjoj sednici Skupštine izaći sa dokazima i imenom osobe koja bliska političkim snagama koje traže njegovu smenu, a koja je umešana u kriminal.
Povezane vesti
Kako je došlo do saradnje Abazovića i DPS
Pomalo neočekivano, Abazović se odlučio da sruši vladu čiji je član optužujući Krivokapića i njegove saradnike da ne rade dovoljno na putu Crne Gore u Evropskoj uniji i da koče ključne reforme u zemlji. Ironično, jer je upravo on bio zagovornik takve, takozvane ekspertske vlade. Njegov predlog bio je da vlada koja treba da stupi na dužnost nakon 30 godina vlasti DPS i njoj bliskih stranaka treba da bude nestranačka, da bi izvršila ključne reforme. Zanimljivo, u toj vladi jedina stranačka ličnost bio je on, i to na poziciji potpredsednika vlade i koordinatora službi bezbednosti.
Da je promenio mišljenje o ekspertskoj vladi i da će doći do novog prekomponovanja na političkoj sceni Crne Gore moglo se naslutiti po Memorandumu o saradnji potpisanom u decembru 2021. godine. U pitanju je dokument koji su potpisali GP URA, Savez građana CIVIS, SNP, kao i sa manjinske partije: Bošnjačka stranka i tri partije koje okupljaju Albance u Crnoj Gori, Albanska alternativa, Forca i Demokratska partija.
Bio je to prvi dokaz da je Abazović rešio da se okrene drugim političkim saradnicima i otkaže politički dogovor koji je imao sa DF i Demokratama sa kojima je tada činio vlast. Potpisnici tog memoranduma zajedno imaju 14 poslanika u Skupštini, što je bilo nedovoljno da se politički naudi Krivokapićevoj vladi. Zato je saradnika Abazović početkom 2022. godine pronašao na drugom mestu - u DPS.
Po padu vlade, čije izglasavanje nepoverenja je njegov GP URA inicirao u Skupštini, Abazović, inače doktor politikologije, nakon ekspertske vlade rešio se na novi eksperiment: manjinsku vladu uz podršku DPS, stranke za koju se verovalo da je smenjena, ali tako da od nje dobije podršku u Skupštini, ali bez ministarskih mesta. A ko je dobio ministarstva?
Koje stranke su članice Abazovićeve vlade
O vladi je pregovarano sa svakom strankom odvojeno, a sastanci su održavani i po više puta. Šta je napisano u sporazumu ili dogovoru niko sa sigurnošću ne zna. Stranke koje su članice vlade iznosile su u javnosti različite prioritete zbog kojih su u vlasti, od Temeljnog ugovora do reforme sudstva i što bržeg ulaska u Evropsku uniju.
Sam Abazović je istakao da će vlada počivati na dva glavna stuba - vladavini prava i ekonomskom razvoju koji nose pet prioritetnih pravaca delovanja, i to su: borba protiv korupcije, više održivih investicija, integracija u Evropsku uniju, održivi razvoj i zaštita životne sredine, kao i afirmacija dece i mladih.
www.gov.me
Da bi napravio kompromis sa strankama, Abazović je sastavio veliki kabinet od četiri potpredsednika, 18 ministarstava i dva ministra bez portfelja.
Povezane vesti
Svojim saradnicima iz GR URA poverio je četiri ministarstva: unutrašnje poslove, evropske poslove, ekologiju i ekonomski razvoj. Od svog nastanka 2016. ovaj pokret ističe da se zalaže za ekološku državu, vladavinu prava, demokratiju i evroatlanske vrednosti.
Lideru SNP Vladimiru Jokoviću dao je potpredsedničko mesto i šest resora: poljoprivredu na čijem je čelu on, kao i pravo, finansije, prosvetu, zdravlje i sport. Ova stranka nastala je 1998. godine nakon političkog razilaženja Mila Đukanovića i Momira Bulatovića, a zalagala se za ostanak Crne Gore u zajednici sa Srbijom. Upravo SNP je istakao da su njegovi prioriteti za ulazak u Vladu potpisivanje Temeljnog ugovora sa SPC i sprovođenje popisa u Crnoj Gori.
Predsedniku Socijaldemokratske partije (SDP) Rašku Konjeviću pripalo je potpredsedničko mesto i ministarstvo odbrane. Za sve iznenađujuće, iz političke penzije vratio je nekadašnjeg lidera SDP Ranka Krivokapića kome je dodelio resor spoljne politike. Ova stranka bila je dugogodišnji koalicioni partner DPS-a, ali od 2016. godine učestvuje samostalno na izborima. Konjević i Krivokapić su ministri koji su na sednici vlade glasali protiv Temeljnog ugovora.
Povezane vesti
U skladu sa najavom da će to biti manjinska vlada, mesta u njoj je dobila Bošnjačka stranka čiji lider je potpredsednik vlade i ministar kapitalnih investicija, a ta stranka dobila je i Ministarstvo rada i socijalnog staranja. Predstavnici Albanaca dobili su dva ministarska mesta. Fatmir Đeka, lider Demokratske partije je ministar ljudskih i manjinskih prava, dok je Maraš Dukaj iz Albanske alternative ministar javne uprave.
Vanparlamentarna Hrvatska građanska inicijativa dobila je mesto ministra bez portfelja na čijem je čelu biti Adrijan Vuksanović, iako nema predstavnike u skupštini. Drugo ministarstvo bez porfelja dobio je generalni sekretar CIVIS-a, članice koalicije Crno na bijelo Zoran Miljanić. Nestranačke ličnosti u Abazovićevom kabinetu su Biljana Šćepanović za resor nauke i Maša Vlaović za ministarstvo kulture i medija.
Raspored snaga u Skupštini i "mršava" podrška Vladi
Zajedno, sve ove partije u Skupštini Crne Gore od 81 poslanika imaju 16 poslanika i to tako što koalicija Crno na bijelo čiji je član GP URA ima četiri poslanika, SNP pet poslanika, SDP dva, dok Bošnjačka ima tri, a klub Albanskih stranaka dva poslanika.
Da li je to 16 sigurnih glasova u skupštini za opstanak vlade? Nije. Upravo među potpisnicima inicijative za izglasavanje nepoverenja vladi nalaze se i poslanici stranaka koje su članice vlade. Za obaranje vlade potreban je 41 poslanički glas, međutim, najviše poslaničkih mesta imaju klub Demokratskog fronta i Demokrata, ukupno 37.
Pojedinačno, Demokratska partija socijalista ima najviše poslaničkih mesta - 30. U pitanju je stranka koja je nastala od Saveza komunista Crne Gore 1991. godine a na čijem čelu je od osnivanja Milo Đukanović. Na vlasti je bila od uvođenja višepartizma u Crnoj Gori - 30 godina. Iako je na izborima avgusta 2020. pojedinačno osvojila najviše glasova, to je bilo nedovoljno da formira većinu, pa je tako prvi put od svog osnivanja završila u opoziciji.
Demokratski front je šira koalicija koja u Skupštini ima 27 mandata osvojenih listom pod nazivom "Za budućnost Crne Gore". U pitanju je savez nastao 2012. godine, a čine ga Nova srpska demokratija, Pokret za promene Nebojše Medojevića i Demokratska narodna partija. Međutim, na ovoj izbornoj listi bila je i Socijalistička narodna partija (5 mandata), čiji osnivač je Momir Bulatović, a na čijem čelu je sada Vladimir Joković, kao i Ujedinjena Crna Gora i još manjih partija.
Demokratska Crna Gora - Demokrate u Skupštini ima 10 mandata, koje je osvojila listom na kojoj se našlo i Miodrag Lekić iz DEMOS-a. U pitanju je partija nastala 2015. godine, kada je deo članstva SNP-a odlučio da napusti tu stranku. Lider Demokrata je Aleksa Bečić koji je bio kandidat SNP-a na izborima u Podgorici.
Socijaldemokratska partija Crne Gore ima dva mandata, a u pitanju je stranka koje je nastala 1993. godine, a bila je dugogodišnji koalicioni partner DPS-a. Zalagala se za nezavisnost Crne Gore, a na njenom čelu dugo je bio Ranko Krivokapić, dok je sada predsednica SDP-a Draginja Vuksanović Stanković.
Socijaldemokratska stranka ima dva mandata u Skupštini Crne Gore, a nastala je kada je deo članstva napustio SDP 2015. godine. Bila je članica vlade 2016. godine na čijem čelu je bio Duško Marković. U ovom sazivu nije glasala ni za vladu Zdravka Krivokapića, ni za vladu Dritana Abazovića.
Liberalna partija ima jednog poslanika u aktuelnom skupštinskom sazivu, svog lidera Andriju Popovića, u pitanju je stranka koja je na izborima 2012. prišla DPS-u.
Koalicija Crna na bijelo (Građanski pokret URA, Stranka pravde i pomirenja, Grupa birača CIVIS i nezavisni intelektualci) ima četiri mandata, od njenih članova svakako je najzvučniji GP Ujedinjena reformska akcija Dritana Abazovića koja je nastala 2015. godine, izdaje se za zelenu stranku prozapadno orijetnisanu.
Među strankama nacionalnih manjina u skupštini su Bošnjačka stranka kao i dve liste Albanaca. Bošnjačka stranka Ervina Ibrahimovića koji je član Abazovićeve vlade u skupštini ima tri mandata. U pitanju je partija koja je osnovana 2006. godine, a bila je u političkoj saradnji sa DPS-om.
Albanska lista na kojoj su Nova demokratska snaga (FORCA), Albanska alternativa (AA), Albanska koaliciona perspektiva (AKP) i Demokratska liga Albanaca (DSA) u skupštini ima jednog poslanika, to je lider Force Genci Nimanbegu koji je već rekao da većine koja je sa Abozovićem formirala vladu više nema.
Albansku koaliciju "Jednoglasno" čine Demokratska unija Albanaca (DUA), Demokratska partija (DP) i Demokratski savez u Crnoj Gori (DSuCG), a u skupštini ima jednog poslanika, lidera DUA Mehmeda Zenku. U pitanju je politička organizacija Albanaca koja je učestvovala u vlasti sa DPS-om.
Inicijative podnete Skupštini
Inicijativu za smenu vlade potpisalo je 36 poslanika koji su članovi DPS-a, SDP-a, SD-a, Liberalne partije i Demokratske unije Albanaca. Članice vlade koje nisu stavile potpis na smenu su poslanici koalicija Crno na bijelo, SNP, kao i Bošnjačka stranka i Forca.
Kada je izglasana, ova vlada imala je podršku 45 poslanika. Toj svečanoj sednici Skupštine na Cetinju nisu prisustvovali predstavnici Demokratskog fronta, kao ni Demokrata koji su sednicu ocenili kao nelegitimnu. O tome ko će ovog puta bojkotovati dolazak, ko diskutovati, a ko glasati za opstanak ove vlade nezahvalno je govoriti.
Nakon što je Abazović u aprilu stupio na dužnost premijera u kabinetu u Vladi sačekala ga je kratka poruka njegovog prethodnika Zdravka Krivokapića. Po svedočanstvu samog Krivokapića, Abazoviću je napisao: "Proći će".
Da li je ovo dan kada će se obistiniti ova poruka, saznaćemo na kraju sednice Skupštine. Iako današnja inicijativa za nepoverenje vladi ne bude izglasana, Demokratski front i još šest stranaka podneo je takođe inicijativu za obaranje vlade, a o njoj će se raspravljati 2. septembra.
Preporuka za vas
Komentari (0)