(Ne)izvodljiva računica Đukanovićevog DPS: "Teško će Temeljni ugovor srušiti vladu Crne Gore, ali izbori su sve bliži"
Komentari04/08/2022
-07:04
U trenutku dok je svojim potpisom crnogorski premijer stavljao tačku na deset godina dugu i podjednako turbulentnu priču o Temeljnom ugovoru između države Crne Gore i Srpske pravoslavne crkve, Dritan Abazović već se suočavao sa novom političkom krizom. DPS Mila Đukanovića, koji podržava Abazovićevu manjisku vladu, uveliko se spremao da svoje obećanje o rušenju vlade sprovede u delo, što su i formalno pokrenuli podnošenjem inicijative za glasanje o nepoverenju vladi juče popodne. Sada su sve oči uprte u magičnu brojku od 41 poslanika, koliko je u parlamentu sa 81 mestom poput crnogorskog, potrebno da se izglasa rušenje vlade.
Može li Đukanovićev DPS do te brojke ili, možda preciznije, može li do te brojke baš na pitanju Temeljnog ugovora sa SPC? Kratak odgovor je ne, ali u komplikovanim političkim prilikama poput crnogorskih, složni su u oceni sagovornici Euronews Srbija, nema ni kratkih, a ni jednostavnih odgovora.
Kako sada stoje stvari u crnogorskoj vladajućoj i opozicionoj strukturi kada je reč o inicijativi za rušenje vlade? Najkraće se ona može opisati apsurdnom, isto onoliko koliko je to bila kada je Abazović rušio prethodni kabinet dotadašnjeg partnera Zdravka Krivokapića uz manjinsku podršku opozicione DPS. Sada, kada DPS najavljuje rušenje, a uz njih su stale i još neke stranke koje čine aktulenu manjinsku vladu, Abazović se može nadati sličnom scenariju - podršci sadašnje opozicije, a nekadašnjih partnera iz Demokratskog fronta i Demokrata sa kojima se, međutim, nije razišao na najlepši način.
Ta apsurdna situacija upravo i sugeriše svu kompleksnost političke sudbine aktuelne vlade, koja se od svog osnivanja smatra vladom ograničenog trajanja. Analitičari sa kojima je Euronews Srbija razgovarao složni su, međutim u jednom - Temeljni ugovor neće biti pitanje na kome će aktulene stranke opozicije (DF i Demokrate) rušiti vladu, ali njegovo potpisivanje siguran je put u političku krizu čija kulminacija, na koncu, vodi novim izborima.
Ipak, krenimo redom.
Ima li DPS računicu?
DPS je u sredu popodne, nakon niza najava, i formalno predao u skupštinsku proceduru Predlog da se glasa o nepoverenju crnogorskoj Vladi. Za to su i dobili podršku klubova poslanika SDP-LP, Socijaldemokrata (SD) i manjinske DUA - ukupno 36 imena od potrebnih 41.
Đukanovićevom DPS je, dakle, za ostvarenje svog cilja potrebno još pet poslanika, koje bi mogli da traže u redovima manjina ili pomenute opozicije koju čine DF i Demokrate. Međutim, čak i da pridobiju sve preostale manjine na svoju stranu i tada će imati ukupno 40 poslanika i opet će faliti jedan kog je potrebno naći u opozicionim redovima.
Tu se okolnosti komplikuju. Naime, analitičari ukazuju da, u odnosu na zvanične stavove i politiku, ni DF ni Demokrate nisu među onim strankama koje bi bile spremne da na pitanju Temeljnog ugovora ruše bilo koju vladu. Ali, upravo su DF i Demokrate oni koji su morali da ispadnu iz igre (i vlade), kako bi Abazović uz manjinsku podršku DPS-a (protiv koga su se i jedni i drugi borili na prethodnim izborima), mogao da formira svoj novi kabinet. Isti kabinet koji oni sada treba da spasu.
Sagovonici Euronews Srbija ističu da za sada, konkretno zbog potpisivanja Temeljnog ugovora, Vlada Crne Gore neće pasti. Međutim, ističu da je moguće da se to u narednom periodu ipak desi, zbog duboke podeljenosti na političkoj sceni.
Profesor Fakulteta političkih nauka Miloš Bešić smatra da nakon potpisivanja Temeljnog ugovora sledi politička nestabilnost, a onda verovatno i vanredni izbori.
"Nema šta da se spekuliše da li će izazvati sukobe inače duboko podeljenih strana u Crnoj Gori, to se već dešava od trenutka kada je najvljeno da će biti potpisan", rekao je Bešić.
On, međutim, ukazuje da DPS nema potrebnu većinu za rušenje Vlade.
"Jednostano, stara većina koja je podržavala vladu Zdravka Krivokapiča jeste za potpisivanje Temeljnog ugovora i to jeste većina sa jednim poslanikom više, ali dovoljna da se potpiše. DPS može da uskrati podršku, ali neće pasti vlada", kazao je Bešić.
Slično misli i novinar iz Podgorice Marko Vešović.
"DPS je najavio inicijativu za obaranje vlade i pozvao opoziciju da to podrži, deo koji nije u vladi. Nisam siguran da će dobiti potrebnu većinu. Premijer je upozoren od DPS-a da će mu se ovo desiti, on je u ovo ušao svesan toga šta ga čeka. Ipak, ako samo Temeljni ugovor bude povod, teško ga će Demokrate i DF zbog toga podržati predlog za glasanje o nepoverenju Vladi. Stvarno ne verujem da Vlada može pasti zbog Temeljnog ugovora, ali može biti možda drugih optužbi", rekao je Vešović za Euronews Srbija.
Faktor Demokrate
U tom smislu poseban faktor u novoj krizi igraju upravo Demokrate i konflikt na relaciji bivšeg predsednika Skupštine Alekse Bečića i Abazovića, koji ga je praktično sa te funkcije i uklonio. Posledice tog konflikta provejavaju i u današenjem saopštenju Demokrata u kome se jasno pozdravlja potpisivanje Temeljnog ugovora, ali šalje i dosta hladna politička poruka Abazoviću. A baš su Demokrate oni od kojih se, u političkim analizama i procenama, očekuje da bi u nekom trenutku mogli da budu tas na vagi koji vodi novim izborima.
U svom saopštenju Demokrate su se osvrnule i na smenu Alekse Bečića sa mesta predsednika skupštine uoči formiranja nove manjiske vlade. U poslaničkom klubu Demokrata smatraju da je aktuelna Vlada doživela "potpuni politički krah", a kako navode o "daljim procesima" opredeliće se kada za to dođe vreme. Premijer Abazović je, kako su naveli, izgubio poverenje najvećeg broja političkih subjekata u zemlji.
"Sa žaljenjem konstatujemo da je na ovakav način odgovoreno na naš korektan pristup za razrešenje teške i duboke krize u kojoj se zemlja nalazi, a svakako Predsedništvo Demokrata će saglasno svemu navedenom i onome što bude poznato u narednom periodu, kada za to dođe vreme, zauzimati stavove o daljim procesima", zaključuje se u saopštenju u kome se kritikuju potezi Abazovićevog kabineta.
Vlada neće pasti, ali do kada
Kuda onda vode aktulena dešavanja? Sagovnornici Euronews Srbija nemaju mnogo dileme. Za njih su novi izbori više izvesni nego neizvesni, a jedino pitanje ostaje - kada?
Profesor Bešić ukazuje da, u svakom slučaju, nije održiva situacija u kojoj većina poslanika ne podržava aktuelnu Vladu, nezavisno od pitanja Temeljnog ugovora.
"Stranke koje su podržale Temeljni ugovor svakako su ranije burno reagovale na formiranje aktuelne manjinske vlade, te bi moglo da se očekuje da vremenom i one uskrate svoju podršku i da ubrzo slede izbori. Ovo nije rešavanje podela koje su duboke već učvršćivanje podela i agonije kada je reč o SPC i suprotstavljanje prosrpskih snaga i propatriotskih snaga u Crnoj Gori", kazao je Bešić za Euronews Srbija.
Takođe, on se osvrnuo i na samu poziciju crnogorskog premijera Dritana Abazovića, rekavši da ne misli da je imao loše i skrivene namere, ali da nije svestan svih posledica koje ovaj čin nosi.
"On je verovao da može da stavi tačku na nešto što prethodnici nisu uspeli da reše. Malo je olako shvatio, kao da ne razume do kraja kakve politčke posledice može da proizvede i mislim da će do njih i vrlo brzo doći", rekao je Bešić dodajući da se neće značajno promeniti odnosi Crne Gore i Srbije, koji su se svakako poboljšali nakon dolaska Abazovića na mesto premijera.
Vešović, međutim, navodi da je i sam Abazović bio svestan da ova Vlada ima oročen mandat, te je pokušao da reši pitanje Temeljnog ugoovora. On kaže i da to dalje nagoveštava da će do novih izbora neminovno doći, pre ili kasnije.
"Potreba je bila da se ovo pitanje što pre završi. Ova Vlada je svakako sa oročenim mandatom, imamo sada i izbore u Podgorici na jesen, ne bi me čudilo i da se postigne konsenzus da se i tada o svemu glasa, možda je to neki plan. Abazović je znao da ima ograničeno vreme, a smatrao je da će rasteretiti i Srbe i stranku ako reši pitanje Temeljnog ugovora", kazao je Vešović.
Kako je dodao, Abazović je "vrlo direktno rešavao ovo pitanje i neće se više kampanja na tome zasnivati da li ima Temeljnog ugovora ili ne i onda možemo da se okrenemo drugim važnim pitanjima, kao što je pre svega borba protiv kriminala".
Šta je prethodilo potpisivanju?
Podsećanja radi, Temeljnim ugovorom koji je danas potpisan regulisani su pravni odnosi između države Crne Gore i Srpske pravoslavne crkve koja na tom prostoru ima četiri eparhije. Na taj dogovor obe strane čekale su čitavu deceniju.
Nova manjinska vlada Crne Gore tako je proteklih meseci intenzivno radila na dogovoru sa SPC uz žestoka politička previranja koja oko ovog pitanja bez prestanka traju. Prvi značajan korak na putu ka potpisivanju temeljnog ugovora bila je sednica Vlade Crne Gore 8. jula na kojoj se raspravljalo o ovom dokumentu, a koju je obeležila burna rasprava ministara.
Na kraju, iako su mišljenja o tome podeljena i uprkos najavi o uskraćivanju podrške Abazovićevoj vladi, predsednik crnogorske Vlade je predlog stavio na glasanje i zaključio da je Vlada izglasala Temeljni ugovor.
Sledeći korak bilo je usvajanje zapisnika sa sednice na kojoj se glasalo o ugovoru, te je time potvrđeno da neće biti ponovnog glasanja, kako je isprva najavljeno.
Demokratska partija socijalista Mila Đukanovića koja se protivi potpisivanju ovog dokumenta, ranije je jasno istakla da će ta stranka uskratiti podršku Vladi ukoliko do konačnog dogovora i potpisa dođe. Tako se i opstanak tek oformljene Vlade našao pod znakom pitanja. Zbog ovih nesuglasica sastali su se 19. jula premijer Crne Gore Dritan Abazović i predsednik DPS Milo Đukanović i dogovorili formiranje stručne komisije koja će ispitati ustavnost odredbi ugovora, ali do formiranja tog tela nije došlo.
Ni to, ipak, nije dovelo do rešenja jer su dve članice tog tela odustale od učešća, pre prve sednice i bilo kakve rasprave. Potom je predsednik Crne Gore i DPS-a Đukanović najavio je da će ukoliko do potpisivanja Temeljnog ugovora ove nedelje dođe, ta stranka pokrenuti pitanja o smeni Vlade. Upravo do tog scenarija sada i dolazi, nakon zvaničnog potpisivanja ugovora.
Komentari (0)