Rasplet decenijske polemike: Patrijarh Porfirije i Abazović potpisali Temeljni ugovor između SPC i Vlade Crne Gore

Komentari

Autor: RTCG

03/08/2022

10:01

Rasplet decenijske polemike: Patrijarh Porfirije i Abazović potpisali Temeljni ugovor između SPC i Vlade Crne Gore - Copyright www.gov.me

veličina teksta

Aa Aa

U Podgorici je potpisan Temeljni ugovor između Vlade Crne Gore i Srpske pravoslavne crkve. Ugovor su potpisali patrijarh Srpske pravoslavne crkve (SPC) Porfirije i premijer Dritan Abazović.

Mitropolija crnogorsko primorska objavila je da je danas da su potpisivanju, pored Mitropolita crnogorsko-primorskog Joanikija i ministra pravde u Vladi Crne Gore Marka Kovača, prisustvovali i episkopi sremski Vasilije, zvorničko-tizlanski Fotije mileševski Filaret, zahumsko-hercegovački Dimitrije i budimljansko-nikšićki Metodije, potpredsednik Vlade Vladimir Joković i ministri za ljudska i manjinska prava Fatmir Ðeka, ministar zdravlja Dragoslav Šćekić.

Ovim je stavljena tačka na decenijsku polemiku između Crne Gore i Srpske pravoslavne crkve .

Ispred Vile Gorica u kojoj je potpisan Ugovor protestovala je grupa građana.

Dug put do potpisa i najava rušenja Vlade

Ovakav rasplet mogao se naslutiti nakon nedavnih odluka crnogorske Vlade, a uzavrela politička rasprava o ovom dokumentu koja je kulminirala i pretnjama o rušenju vlade Dritana Abazovića zaključena je saopštenjem njegovog kabineta.

Temeljni ugovor sa SPC bio je, nakon formiranja nove manjinske vlade u Crnoj Gori, jedno od ključnih i svakako najburnijih pitanja. Tako je bilo i čitavu prethodnu deceniju. Ipak da se kraj ovom procesu bliži signalizirao je je i nedavni susret premijera Crne Gore Dritana Abazovića patrijarha SPC Porfirija u Beogradu, kada je crnogorski premijer istakao je da bi do potpisivanja Temeljnog ugovora moglo da dođe ovog meseca.

Prvi značajan korak na putu ka potpisivanju temeljnog ugovora bila je sednica Vlade Crne Gore 8. jula na kojoj se raspravljalo o ovom dokumentu, a koju je obeležila burna rasprava ministara. Na kraju, iako su mišljenja o tome podeljena i uprkos najavi o uskraćivanju podrške Abazovićevoj vladi, predsednik crnogorske Vlade je predlog stavio na glasanje i zaključio da je Vlada izglasala Temeljni ugovor.

Sledeći korak bilo je usvajanje zapisnika sa sednice na kojoj se glasalo o ugovoru, te je time potvrđeno da neće biti ponovnog glasanja, kako je isprva najavljeno.

Demokratska partija socijalista Mila Đukanovića koja se protivi potpisivanju ovog dokumenta, ranije je jasno istakla da će ta stranka uskratiti podršku Vladi ukoliko do konačnog dogovora i potpisa dođe. Tako se i opstanak tek oformljene Vlade našao pod znakom pitanja. Zbog ovih nesuglasica sastali su se 19. jula premijer Crne Gore Dritan Abazović i predsednik DPS Milo Đukanović dogovorili formiranje stručne komisije koja će ispitati ustavnost odredbi ugovora, ali do formiranja tog tela nije došlo.

Ni to, ipak, nije dovelo do rešenja jer su dve članice tog tela odustale od učešća, pre prve sednice i bilo kakve rasprave. Potom je predsednik Crne Gore i DPS-a Đukanović najavio je da će ukoliko do potpisivanja Temeljnog ugovora ove nedelje dođe, ta stranka pokrenuti pitanja o smeni Vlade.

Šta piše u ugovoru

Temeljni ugovor sa SPC od 2012. do danas imao je više verzija, a prvu je napisao upravo mitropolit crnogorsko-primorski Amfiohije, ali ono što je bio sadržaj ugovora javnost nikada nije saznala.

Jedina verzija Temeljnog ugovora koja je dospela u javnost je ona koju je aktuelna Vlada Crne Gore objavila 28. juna ove godine.

U objavljenoj verziji, ugovor ima 20 članova, a državu Crnu Goru predstavlja Vlada Crne Gore, SPC Sveti Arhijerejski Sinod.

Obe potpisnice su se obavezale da su, svaka u svom polju delovanja, nezavisne i samostalne i obavezuju se da će u međusobnim odnosima u potpunosti poštovati to načelo.

Naglašava se da država Crna Gora priznaje kontinuitet pravnog subjektiviteta i u skladu sa svojim Ustavom garantuje Crkvi i njenim crkveno-pravnim licima (eparhijama, crkvenim opštinama, manastirima, zadužbinama, samostalnim ustanovama i fondovima i, prema crkvenoj nameni, pojedinim hramovima) vršenje javnopravnih ovlašćenja u Crnoj Gori u skladu sa pravoslavnim kanonskim pravom i Ustavom SPC.

Navodi se da država garantuje Crkvi nepovredivost prava svojine nad manastirima, hramovima, zgradama i drugim nepokretnostima i prostorima u njenom vlasništvu u skladu sa pravnim poretkom države.

"Država se obavezuje da, u skladu sa sopstvenim pravnim poretkom, izvrši uknjižbu svih neupisanih nepokretnosti u vlasništvo Mitropolije crnogorsko-primorske, Eparhije budimljansko-nikšićke, Eparhije mileševske, Eparhije zahumsko-hercegovačke i njihovih crkveno-pravnih lica kojima pripadaju", piše u tekstu.

Predviđeno je da će se u slučajevima premeštanja, iznošenja iz države ili otuđenja dobara koja predstavljaju kulturnu baštinu države, a na kojima pravo svojine ima Crkva, primenjenjivati odredbe zakona kojim se uređuje zaštita kulturnih dobara.

"Nadležna crkvena vlast ima pravo da samostalno uređuje njenu unutrašnju organizaciju i da osniva, menja, ukida ili priznaje crkveno-pravna lica prema odredbama pravoslavnog kanonskog prava i Ustava SPC", navodi se u tekstu.

Država jemči Crkvi, crkveno-pravnim licima, sveštenstvu, monaštvu i vernicima, slobodu održavanja duhovnih i administrativnih veza, saglasno pravoslavnom kanonskom pravu i Ustavu SPC i to sa svojim najvišim crkvenim telima, sa drugim pomesnim pravoslavnim crkvama, kao i sa verskim zajednicama.

"Sveti Arhijerejski Sabor SPC je kao najviša crkvena vlast isključivo nadležan za izbor, hirotoniju i postavljenje arhijereja u eparhijama u Crnoj Gori, kao i za osnivanje, mijenjanje i ukidanje eparhija u skladu sa pravoslavnim kanonskim pravom i Ustavom SPC", navodi se u tekstu.

Ukazuje se da samo zbog izuzetnih razloga i sa izričitim pristankom crkvenih vlasti ti objekti i prostori mogu biti korišćeni u druge svrhe.

U tim objektima i prostorima državni organi ne mogu preduzimati bezbednosne mere bez prethodnog odobrenja nadležnih crkvenih organa, "osim u slučajevima kada to nalažu razlozi hitnosti zaštite života i zdravlja ljudi".

"Prilikom održavanja bogosluženja ili verskih obreda na javnim mjestima i otvorenim prostorima (litije, hodočašća i slični crkveni obredi), nadležne crkvene vlasti će blagovremeno obavestiti državne organe koji će osigurati javni red i bezbednost ljudi i imovine", napominje se u tekstu.
Neradni dani za pravoslavne hrišćane

Kao neradni dani za pravoslavne hrišćane u Crnoj Gori predviđene su nedelje i verski praznici: Badnji dan, Božić i Sabor Presvete Bogorodice, Veliki Petak, Vaskrsni Ponedeljak i Prvi dan Krsne slave.

Ugovorne strane su saglasne da će zaposlenima kod poslodavca omogućiti u skladu sa aktima poslodavca korišćenje odmora u toku radnog vremena na verske praznike: Sveti Sava, Sveti Vasilije Ostroški i Sveti Petar Cetinjski, radi učestvovanja u verskom obredu.

Restitucija pokretnih i nepokretnih crkvenih dobara, oduzetih ili nacionalizovanih bez pravične naknade biće izvršena u skladu sa zakonom koji će uređivati materiju restitucije u Crnoj Gori, uz prethodni dogovor sa nadležnim crkvenim vlastima.

Ugovorne strane su saglasne da je to pitanje potrebno regulisati u razumnom roku, dok će nepokretnu i pokretnu imovinu koja treba da bude vraćena Crkvi u vlasništvo ili za koju će država obezbediti pravičnu naknadu, utvrdiće Mešovita komisija sastavljena od predstavnika strana ugovornica.

Crkva ima pravo da gradi hramove i crkvene objekte, kao i da proširuje i preuređuje postojeće, a nadležne vlasti Crne Gore će prihvatiti predlog ako nema objektivnih razloga koji su protivni javnom interesu, dodaje se u tekstu.