Igre 
Abazovićev kabinet o Temeljnom ugovoru: Hvala svima na sugestijama, vreme da se posvetimo životnim temama
Komentari01/08/2022
-19:27
Kabinet predsednika Vlade Crne Gore saopštio je danas da se na osnovu primedbi i sugestija dostavljenih na nacrt Temeljnog ugovora sa SPC kao ključna sporna pravna pitanja mogu identifikovati: priroda ugovora u smislu njegove ustavnosti i zakonitosti, naziv ugovora, pitanje javno-pravnih ovlašćenja i pitanje navodne "ekstrateritorijalnosti". Premijerski kabinet se svima zahvalio na sugestijama, i poručuje da je vreme da se u potpunosti "posvetimo životnim temama".
U saopštenju Kabineta crnogorskog premijera podseća se da je regulisanje odnosa između Crne Gore i SPC počelo 2012. godine.
"Međutim, u periodu od 10 godina nadležni organi su odbijali da pristupe okončanju ovog procesa, držeći ovu temu koja deli društvo otvorenom, kako bi se u kontinuitetu stvarao uskopartijski politički profit. Zatvaranjem ovog formalno-pravno marginalnog pitanja, koje određenim političkim strukturama dugo vremena služi kao koristan politički alat za destabilizaciju i polarizaciju društva, stvaraju se uslovi da pitanja koja su od suštinskog značaja za bolji život građana dođu u prvi plan, kao i da se fokus sa podela prenese na zajedničke ciljeve oličene u evropskom putu Crne Gore. Kabinet predsednika Vlade se zainteresovanoj javnosti zahvaljuje na iznesenim sugestijama. Vreme je da se u potpunosti posvetimo životnim temama u korist svih građanki i građana Crne Gore", stoji u saopštenju Kabineta predsednika crnogorske Vlade.
Kako navode u Kabinetu, u cilju tačnog i potpunog informisanja javnosti predsednik Vlade Crne Gore Dritan Abazović u više navrata najavio je da će sve primedbe i dokumenta koja su stigla na adresu Kabineta predsednika Vlade u vezi sa predlogom teksta Temeljnog ugovora između Crne Gore i Srpske Pravoslavne Crkve biti ispitana i uzeta u obzir u procesu koji prethodi konačnom razrešenju ovog pitanja.
Podseća se da je predlog teksta Temeljnog ugovora pripremilo resorno Ministarstvo pravde i da je usvojen na sednici Vlade od 8. jula 2022. godine.
Podsećaju da radni tim pravnika nije formiran jer su članovi tima koje je kandidovao predsednik Crne Gore u pripremnoj fazi odustali. Nakon toga, predsednik Vlade je pozvao zainteresovane da dostave primedbe i eventualne komentare kako bi proces bio okončan uz punu transparentnost i inkluzivnost.
Od tada Kabinetu predsednika Vlade dostavljeno je nekoliko pravnih mišljenja koje se bave analizom teksta predloga Temeljnog ugovora. Kako se navodi, od tada su dostavljeni sledeći dokumenti:
- predlog izmena teksta "Temeljnog ugovora između Crne Gore i Srpske pravoslavne crkve” NVO "Akcije za ljudska prava“ od 26.07.2022. godine (autori pravni saradnici Tatjana Gogić, advokat Veselin Radulović i prof. dr Vesna Rakić Vodinelić),
Povezane vesti
- pravno mišljenje o otvorenim pitanjima u vezi sa Temeljnim ugovorom između Crne Gore i Srpske pravoslavne crkve Instituta za uporedno pravo (autori prof. Dr Vladimir Đurić, viši naučni saradnik i Vasilije Marković, master prava)
"Suprotno dosadašnjoj praksi, prema kojoj procesi regulisanja odnosa države sa drugim verskim zajednicama (Katoličkom Crkvom, Islamskom verskom zajednicom u Crnoj Gori i Jevrejskom zajednicom u Crnoj Gori) nisu bili podvrgnuti bilo kakvoj vrsti javne rasprave, niti su izazvali veću pažnju bilo stručne ili laičke javnosti, pitanje regulisanja odnosa sa Srpskom pravoslavnom crkvom je odavno izašlo iz strukovne sfere i postalo predimenzionirano političko pitanje. I pored navedenog, zbog potrebe da javnost bude uverena da se ovaj proces odvijao uz puno poštovanje pravnog poretka i interesa države, na portalu Vlade će biti objavljena sva tri dostavljena mišljenja. Istovremeno, Kabinet predsednika Vlade koristi priliku da se zahvali svima koji su tokom celokupnog trajanja procesa iznosili svoje stavove, primedbe ili sugestije, kroz direktno obraćanje institucijama, javne nastupe, pisanje kolumni i slično, što je u svemu pokazalo otvorenost za javnu debatu koja je neuobičajena za ovakvu vrstu akta", navodi se u saopštenju Abazovićevog kabineta.
profimedia
Kako se dodaje u saopštenju, iz svega što je dostavljeno, kao ključna sporna pravna pitanja se mogu identifikovati: priroda ugovora u smislu njegove ustavnosti i zakonitosti, naziv ugovora, pitanje javnopravnih ovlašćenja i pitanje navodne "ekstrateritorijalnosti". Pored navedenih, prepoznata su i druga sporna pitanja, ali su ista manjeg značaja i karaktera.
"Prvo pitanje koje se tiče navodno sporne "ustavnosti i zakonitosti“ implicira da je reč o pravnom aktu koji može biti predmet ispitivanja od strane Ustavnog suda Crne Gore. Ipak, ugovori sa verskim zajednicama predstavljaju jednu vrstu sui generis ugovora, sa posebnim specifičnostima koje zavise i od same vjerske zajednice sa kojom se isti zaključuje. Prema iskazanim stavovima, Temeljni ugovor predstavlja "ugovorni odnos između dve strane, koji počiva na odredbama Zakona o obligacionim odnosima, te pravila za njegovu primenu, tumačenje i eventualne sporove povodom njega treba tražiti upravo u tom propisu- Samim tim, eventualna ništavost bi se mogla ispitivati pred redovnim sudom, u kom slučaju je moguće da se pojedine odredbe proglase ništavim, dok bi Temeljni ugovor mogao ostati na snazi i bez te odredbe. Iako je iznet i stav "da se svaki od ugovora s vjerskim zajednicama može osporavati pred Ustavnim sudom Crne Gore", nesporno je da konačno stanovište u pogledu svoje nadležnosti može zauzeti isključivo Ustavni sud", navode u Kabinetu predsednika Vlade.
Problematizovana reč "Temeljni"
Drugo navedeno pitanje se, kako dodaju, odnosi na sam naziv ugovora i preambulu, gde je posebno problematizovana reč "Temeljni" kao i određene formulacije u preambuli.
"Tvrdnja da reč "Temeljni" implicira međunarodno pravni karakter ugovora nije obrazložena na bilo koji način, osim sa nejasnim pravljenjem paralele sa ugovorima koje je Crna Gora zaključila sa drugim verskim zajednicama. Tako reč "Temeljni" kod ugovora sa Katoličkom Crkvom navodno znači da je reč o međunarodnom ugovoru, dok kod drugih verskih zajednica to ne postoji, jer nisu međunarodnih ugovori. Ovako tumačenje nema nikakvo pravno utemeljenje, jer međunarodni elemenat proizilazi iz činjenice da je ispred Katoličke Crkve ugovor sa Crnom Gorom zaključila Sveta Stolica, koja je subjekt međunarodnog prava, zbog čega je i ratifikovan od strane Skupštine Crne Gore", poručuju iz Abazovićevog kabineta.
S druge strane, kako kažu, u drugim dostavljenim mišljenjima se navodi da naslov nekog pravnog akta nema samostalno pravno dejstvo, iz njega ne proističu nikakva prava i obaveze i, kao takav, spada u sferu normativne politike, a djelimično i nasljeđa normativne tehnike u pojedinim zemljama (npr. u pojedinim zemljama se propisi označavaju brojevima).
U saopštenju Kabineta se kaže i da je kod preambule potrebno naglasiti njen pravno neobavezujući karakter, njenu simboličku i proklamativnu ulogu, zbog čega je jezik koji se koristi za izradu preambule svečaniji i uopšteniji nego normativni dio teksta.
Povezane vesti
"Netačno se sugeriše da se država u preambuli "poziva" na kanonsko pravo kao neposredno obavezujuće, na način da ga nadležni državni organi sprovode, izvršavaju i primjenjuju. Naprotiv, kanonsko pravo može biti pravno relevantno za državnopravni poredak (npr. kod utvrđivanja svešteničkog statusa, izbora i imenovanja u okviru Crkve i sl.), jer i praksa Evropskog suda za ljudska prava ukazuje na uvažavanje autonomnih propisa crkava i verskih zajednica pri rešavanju pojedinih spornih slučajeva", stoji u saopštenju Kabineta predsjednima Vlade.
Kako ističu, pitanje javnopravnih ovlašćenja je posebno problematizovano jer pozitivno zakonodavstvo ne propisuje izričito što je to javnopravno ovlašćenje.
"Nema utemeljenja primedba o pominjanju javnopravnih ovlašćenja u Temeljnom ugovoru"
Povezane vesti
Iz dostavljenih mišljenja proizilazi, kako kažu, zaključak da zbog autonomnog statusa koji uživaju, kao i zbog vršenja svih svojih delatnosti, crkve i verske zajednice moraju raspolagati izvesnim javnim ovlašćenjima.
"Naime, poveravanje javnih ovlašćenja verskim zajednicama u oblastima poput socijalnog staranja, kulture i prosvete, predviđeno je Zakonom o slobodi veroispovjesti, a usled čega nema utemeljenja primedba o pominjanju javnopravnih ovlašćenja u Temeljnom ugovoru sa SPC, jer se javna ovlašćenja poveravaju samo zakonom. Svako vršenje ovih ovlašćenja mora biti učinjeno i sprovedeno u skladu sa pravnim poretkom države Crne Gore, budući da ništa drugo nije ni dozvoljeno", poručuju iz Kabineta.
Profimedia
Pitanje, kako ističu, navodne "ekstrateritorijalnosti" je posebno problematizovano u dopisu koji je dostavila NVO "Akcija za ljudska prava".
"U kritičkom sagledavanju ove odredbe, ipak se prepoznaje da "ista odredba postoji u Temeljnom ugovoru sa Sv. Stolicom, a slične odredbe postoje i u dva druga ugovora sa verskim zajednicama". U drugim pravnim mišljenjima se ukazuje da ova odredba "ostavlja nedoumicu oko toga na koje se bezbednosne mere tačno mislilo, budući da ne postoji jasna pravna definicija niti kriterijumi za njihovo jasno razumevanje". Ipak zastupa se stav da iz same odredbe nesporno proizilazi "da namera ugovornih strana nije bila ukidanje primene crnogorskih zakona (što ekstrateritorijalnost zapravo znači) u objektima i na prostorima koji pripadaju verskoj zajednici, već određena vrsta nepovredivosti prostora. Smisao odredbe je da verska zajednica bude obaveštena o nameri da se bezbednosne mere izvrše. Ovakva formulacija bi u praktičnoj primeni podrazumevala naknadno obaveštenje ukoliko bi bilo nužno preduzeti takve radnje u prostoru verske zajednice. Svako drugo tumačenje bilo bi protivno prinudnim propisima i takva odredba bila bi ništava", poručuju iz Abazovićevog kabineta.
U saopštenju se ističe i da prema stanovištima Evropskog suda za ljudska prava, u slučaju da postoje zaključeni sporazumi s drugim crkvama i verskim zajednicama, izostanak zaključivanja sporazuma s crkvama i verskim zajednicama koje žele zaključivanje takvog sporazuma predstavlja diskriminaciju kada Vlada za takvo razlikovanje nije imala nikakvo objektivno i razumno opravdanje.
Komentari (0)