Zatvaranje Otvorenog Balkana? Gde je zapelo i zašto se dalje ne razvija inicijativa od značaja za region

Otvorene umesto zatvorenih granica, sloboda umesto ograničenog kretanja, saradnja umesto neprijateljstva, napredak umesto nazadovanja, parole su inicijative Otvoreni Balkan, čije su članice Srbija, Severna Makedonija i Albanija.

Ove tri države imale su podršku većeg dela zemalja Evropske unije, kao i Sjedinjenih Američkih Država za ovu inicijativu.

Posle samita Berlinskog procesa održanog polovinom oktobra, kao da je ta podrška opala, ali i zainteresovanost samih članica da Otvoreni Balkan održe u životu.

Vučević: Albanija više nije zainteresovana

Slobodno kretanje ljudi i roba i slobodan pristup tržištu rada samo su delovi sporazuma  potpisanih od strane Beograda, Skoplja i Tirane. Slično je potpisano i u okviru Berlinskog procesa, pa se postavlja pitanje da li je sada Otvoreni Balkan potreban i da li je živ.

"Živ je u tom delu da se poštuju sporazumni koji su postignuti. U tom delu da, ali čini mi se da  pre svega Albanija više nije zainteresovana, i moj utisak dozvoljava mi da grešim, da nije zainteresovana. Mislim da imate izjavu i Edija Rame, ako se ne varam iz 2023., kad je rekao da je Otvoreni Balkan završen proces, da je on ispunio svoju misiju. Čekamo da vidimo neko bliže  određivanje vlade Severne Makedonije", rekao je premijer Srbije Miloš Vučević.

Tanjug/Strahinja Aćimović

Albanski premijer je posle pomenute izjave poručio da Otvoreni Balkan on nije zatvorio i da ga ne može zatvoriti samo jedna strana, ali da Albanija trenutno ima druge prioritete.

Čini se i da je makedonski predsednik vlade ipak najveći skeptik prema ovoj inicijativi.

"Podrazumeva se da nakon sastanka Berlinskog procesa koji se odnosi na sve integracione procese Albanije i intenziviranje regionalne saranje u mnogim pravcima, inicijativa Otvoreni Balkan stavljena po strani. To je zato što su regionalne politike stavljene u funkciju integracija u Evropsku Uniju", ističe Erion Muća, ekonomski analitičar iz Tirane.

"Ako već imamo ovakvu vrstu inicijative, ona bi trebalo da bude potpuna, a ovako kakva jeste, nije potpuna. Na kraju krajeva, cilj svih zemalja u regionu je članstvo u Evropskoj Uniji. Trenutno nema bržeg protoka ljudi i robe, pošto imamo granice koje danas, nažalost, postoje i kada, nažalost, još uvek raspravljamo o tome gde su granice u regionu", rekao je o ovoj inicijativi premijer Severne Makedonije Hristijan Mickoski.

Za Srbiju je važna svaka inicijativa, ma kako se ona zvala, koja doprinosi miru i stabilnosti, međusobnoj saradnji i donosi opipljive rezultate u korist građana.

"Nažalost, propuštena je šansa da se Crna Gora i Bosna i Hercegovina priključe, to bi bilo idealno, i onda bi dobili zaista jednu punoću ovog prostora i jedan projekat koji je mogao da, pre svega, pokaže ako hoćete i Evropi, ali pre svega nama svima, da možemo da sarađujemo", dodao je premijer Vučević.

Evropska Unija poručuje da prihvata svaku regionalnu inicijativu, ali da ona mora uključivati sve na Zapadnom Balkanu.

Za Euronews Srbija o tome šta inicijativa Otvoreni Balkan predstavlja danas, više od tri godine kasnije, o perspektivama i izazovima za razvoj, govorio je Nenad Đurđević iz Privredne komore Srbija.

Đurđević: Otvoreni Balkan faktički ne postoji kao neka aktivna inicijativa

Na pitanje dokle se stiglo sa inicijativom Otvoreni Balkan, kakva je saradnja, odnosno šta je do sada realizovano, Đurđević predstavlja najnovije stavove država članica.

"Inicijativa Otvoreni Balkan faktički ne postoji kao neka aktivna inicijativa. I mi ćemo videti da je prošle godine premijer Rama jasno rekao da je Otvoreni Balkan u tom nekom formatu završio svoju misiju i da je u stvari sada fokus Albanije, pre svega, i ostalih država Zapadnog Balkana jeste da se te vrste integracija i dalja saradnja odvija u okviru jednog procesa, bio to Berlinski proces, bio to porces pridruženja Evropskoj uniji. Dakle u okviru napora da se ekonomije Zapadnog Balkana transformišu kako bi mogli da pristupe jedinstvenom tržištu Evropske unije pa i da postanu članici Evropske unije. Dakle, to je što se tiče faktičkog stanja", kaže Đurđević i dodaje:

"Mi na sreću mnoge pozitivne stvari koje su dogovorene u okviru te inicijative i dalje 'živimo'. Dakle, tržište rada u tri države funkcioniše. Po pojednostavljenoj proceduri vi možete da dobijete radnu dozvolu ukoliko ste državljanin na primer Srbije, u Albaniji ili u Severnoj Makedoniji i obrnuto. I to funkcioniše, postoji određeni broj, nekoliko hiljada ljudi koji su već na taj način pokušali ili ostvarili to pravo i to je značajan doprinos regionalnoj mobilnosti. Takođe, saradnja iz oblasti i pojednostvljenje procedura na granicama, odnosno saradnja iz oblasti fitozaštite i veterinarske zaštite, pomeranje tih kontrola sa graničnih prelaza, komunikacija i saradnja,  institucija koje se bave zaštitom hrane, znači veterinarske i fitoinspekcije, je uspostavljena i u toku je. To obezbedjuje na neki način da se polako ove tri zemlje harmonizuju iz oblasti koje se tiču zaštite hrane i puštanja u promet hrane i proizvoda od hrane i životinskih proizvoda".

Đurđević napominje i to da je Otvoreni Balkan doneo pozitivne promene poput akreditovanih laboratorija u Albaniji za izdavanje sertifikata za robe.

"Ono što je takođe, recimo, interesantno je da je ta inicijativa podstakla i nekako pogurala u Albaniji da se kvalitet proizvodnje hrane i laboratorija, i uspostavljanje akreditovanih laboratorija, ubrza. Tako da mi, kad je počela inicijativa Otvoreni Balkan pre 2-3 godine, je bio veliki problem što nisu postojale akreditovane laboratorije u Albaniji koje su mogle da daju sertifikate koji su bili potrebni za plasiranje robe na druga tržišta. Sad se to značajno unapredilo. Dakle, ono što je, ja mislim, u jednoj nekoj rečenici bitno jeste da se kaže da kad postoji politička volja i postoji neka ideja na koji način da se stvari zajedničke rade, da onda rezultati mogu da slede", zaključuje Đurđević.

Gostovanje Nenad Đurđevića u celosti pogledajte u video prilogu.