Igre 
Ad akta na Temeljni ugovor, ali ne i na bukteću krizu: Burni dani pred Abazovićem i njegovim manjinskim kabinetom
Komentari04/08/2022
-18:12
"Jedno važno pitanje stavljeno ad acta". Tim rečima je crnogorski premijer Dritan Abazović zaključio jučerašnje potpisivanje Temeljnog ugovora između Crne Gore i Srpske pravoslavne crkve. Dan kasnije poznavaoci prilika i stručnjaci ove reči potvrđuju ukazujući da je Temeljni ugovor potpisan i da je teško očekivati da će neka buduća vlada, u narednih četiri ili osam godina, imati dovoljno snage da ga poništi, a da zbog toga ne bude srušena. Međutim, ad akta istovremeno ni izbliza nisu stavljena politička previranja u Crnoj Gori pred kojom su, kada je reč o opstanku aktulene manjinske vlade Dritana Abazovića, i više nego burni dani.
Temeljni ugovor potpisan je juče u Podgorici nakon što je to pitanje deset godina proizvodilo turbulencije i tenzije na crnogorskoj političkoj sceni, ali i u odnosima dve strane. Ono što sada sledi, smatraju sagovornici Euronews Srbija, manje veze ima sa samim ugovorom a više sa dubokim podelama na političkoj sceni Crne Gore.
Novinar i pisac Đuro Radosavljević ukazao je u razgovoru za Euronews Srbija da se već sada više priča o Vladi i da to, između ostalog znači, da je Temeljni ugovor jedna završena stranica.
"Sad je pitanje fotelja, nove Vlade i novih izbora", podvukao je on potkrepljujući svoj stav i ocenom da će se teško desiti da se Temeljni ugovor uskoro poništi, kako je to, na primer, sugerisano juče od DPS-a Mila Đukanovića koji je u najavi inicijative za glasanje o nepoverenju Abazovićevoj vladi pomenuo i suspenziju Temeljnog ugovora.
Prema Radosavljevićevim rečima, a u skladu sa političkim prilikama u Crnoj Gori, "teško će se desiti da neka vlada u narednih četiri ili osam godina ima dovoljno snagde da pokrene to pitanje, a da zbg istog onda ne bude srušena":
Kada je reč o činu potpisivanja Temeljnog ugovora, Radosavljević ističe tajming.
"Da je "neko iz URE video ovo kao dobar tajming. Sada je sezona, neko je izvagao da neće ljudi izaći na ulicu, vrućina je, imaju druga posla, nema mnogo ljudi koji će uraditi nešto kontra tome. Dobar je tajming i da se reši jedna goruća tema, i da se Abazović pokaže kao pragmatičan lider", rekao je Radosavljević.
Povezane vesti
Ipak, samim čin potpisvanja otvorio je vrata političkoj krizi i tumači se da bi on mogao bi da znači uvod u kraj mandata za aktuelnu manjinsku Vladu, koja je i po osnivanju okarakterisana kao oročena. Pitanje je, međutim, u kom smeru - ka novim izborima ili ka "novoj staroj većini".
Šta se zapravo desilo?
Već u sredu popodne, pet stranaka opozicije i vlasti, predvođene Demokratskom partijom socijalista Mila Ðukanovića podnele su crnogorskoj skupštini Predlog o izglasavanju nepoverenja Vladi, kojoj je DPS dao podršku pri konstruisanju. DPS u nastojanju da sruši Vladu za sada ima podršku klubova poslanika SDP-LP, Socijaldemokrata (SD) i manjinske DUA , što je ukupno ukupno 36 imena od potrebnih 41.
Đukanovićevom DPS-u je, dakle, za ostvarenje svog cilja potrebno još pet poslanika, koje bi mogli da traže u redovima manjina ili pomenute opozicije koju čine DF i Demokrate. Međutim, čak i da pridobiju sve preostale manjine na svoju stranu i tada će imati ukupno 40 poslanika i opet će faliti jedan kog je potrebno naći u opozicionim redovima, odnosno u redovima stare, nedavno srušene većine koju je takođe činio Abazović.
Presudna odluka Demokrata
Poznavaoci prilika zato kao ključnu cene ulogu Demokrata Alekse Bečića. Baš zbog njegovog konflikta sa Abazovićem, koji ga je rušeći kabinet Zdravka Krivokapića i uklonio sa mesta predsednika Skupštine, mnogi su očekivali da bi Demokrate mogle da priđu DPS-ovom cilju rušenjem vlade. Doduše, ne na pitanju Temeljnog ugovora, ali na nekom drugom svakako. Takvim tumačenjima doprinelo je i jučerašnje saopštenje Demokrata u kome je oštro kritikovan Abazović, pa i sugerisana odluka o "budućim koracima".
profimedia
U poslaničkom klubu Demokrata smatraju da je aktuelna Vlada doživela "potpuni politički krah", a kako navode o "daljim procesima" opredeliće se kada za to dođe vreme. Premijer Abazović je, kako su naveli, izgubio poverenje najvećeg broja političkih subjekata u zemlji.
"Sa žaljenjem konstatujemo da je na ovakav način odgovoreno na naš korektan pristup za razrešenje teške i duboke krize u kojoj se zemlja nalazi, a svakako Predsedništvo Demokrata će saglasno svemu navedenom i onome što bude poznato u narednom periodu, kada za to dođe vreme, zauzimati stavove o daljim procesima", zaključuje se u saopštenju u kome se kritikuju potezi Abazovićevog kabineta.
Povezane vesti
Ipak, ova situacija je sinoć dobila i novi obrt kada je poslanik Demokrata Momo Koprivica saopštio da je cilj svake opozicije da okonča nelegitimnu vlast, ali da njegova stranka ne želi da bude "bilo čiji izvođač radova" i "pomoćna radna snaga nekome od ljutih ili nervoznih konstituenata Vlade". Upravo ova poruka protumačena je i kao izvesno otvaranje vrata potencijalnoj saradnji.
Govoreći o poziciji Demokrata koji mogu da budu tas na vagi kada je u pitanju izglasavanje nepoverenja aktuelnoj Vladi, Đuro Radosavljević kaže da će o tome ova stranka odlučivati nakon što dobro razmotri aktuelnu situaciju, iako su jasno istakli da ova Vlada nema dovoljnu podršku u parlamentu.
"Kao i po svim pitanjima do sada, Demokrate su oprezne, biće kako budu odlučili, kako se dogovore, a oni prvo dobro vide stanje na terenu pa onda odluče. Izašli su sa stavom da podržavaju Temeljni, ali da Vlada ipak nije izabrana kako treba. Prema onome kako su se ponašali akteri koji su davali slične izjave, to znači da Demokrate možda neće ni glasati. Ako je potrebno da budu u parlamentu biće, ali biće neutralni ili neće glasati uopšte", kazao je Radosavljević.
Povezane vesti
Kome i kada odgovaraju novi izbori?
Međutim, iako se o novim izborima kao opciji za rešavanje krize već neko vreme govori, nisu sve političke opcije u istoj poziciji kada je održavanje izbora u pitanju. Prema oceni Đura Radosavljevića, čak ni DPS-u ne bi odgovaralo da se glasanje održi u oktobru, kada na birališta već izlaze građani Podgorice.
Pomenute Demokrate, pak, spadaju u red onih koji bi mogli spremno da dočekaju jesen i izbore.
"Što se Demokrata tiče oni su bili na vrhuncu kada su imali predsednika parlamenta, Bečić je to dobro vodio. Plašim se da su izgubili jedan deo moći u smislu šta mogu da donesu potencijalnim biračima. Pojavio se novi pokret Evropa sad, koji vode dvojica bivših ministara, Jakov Milatović i Milojko Spaić i kao nova partija, pokazalo se prema anketama mogu dobro da prođu", rekao je Radosavljević.
Sa druge strane, kaže, skori izbori svakako ne bi odgovarali pokretu URA Dritana Abazovića, ali ni DPS-u.
"URA je očito protiv toga, imaju premijera i ministre, prilčno su moćni za tako malu stranku iskoristili su sve što su mogli. DPS još zbija redove da oduže to, što više to bolje, da vide koliko su izgubli koliko mogu da imaju. Tu je sad DF prilično van igre, ne dolivaju ulje na vatru kao ranije. Izbori dakle ne odgovoraju nikome osim tom novom pokretu Evropa sad i eventualno Demokratama", objasnio je Radosavljević.
Važan korak za SPC i odnose Podgorice i Beograda
Potpisivanje Temeljnog ugovora pozdravila je Mitropolija crnogorsko-primorska, ističući da je to, pre svega, sredstvo kojim su država i crkva iskoristile zakonsku mogućnost iz Zakona o slobodi veroispovesti ili uverenja i pravnom položaju verskih zajednica da pojedina pitanja od zajedničkog interesa bliže reše, u skladu sa Ustavom i zakonima Crne Gore.
TV Hram
Ukazuju da potpisivanje Temeljnog ugovora ne treba da bude razlog za trijumfalizam jednih ili osećaj poraza za neke druge, niti da bude povod za nove podele.
Verski analitičar Draško Đenović rekao je da se ugovor garantuju prava SPC u Crnoj Gori, da se daje legitimiet kada je u pitanju vlasništvo, nad crkvama i manastirima na teritoriji Crne Gore, ali i status sveštenika.
"Status sveštenika sada postaje jasniji. Iako su stani državljani, oni će sada moči da dobijaju boravišne vize što do sada nije uvek bilo i neki lokalni moćnici su odlučivali da li će nekome biti produžena boravišna viza ili ne", naveo je Đenović.
Govoreći o zamerkama koje dolaze na sadržaj ugovora, ističe da su to "političke zamerke, mnogo više nego suštinske".
"Jedna od stvari na koju se poziva Đukanović je da ovo ne može da bude temeljni, već samo ugovor, s obzirom da SPC nije država, nije državna crkva. Temeljni ugovor jeste bio potpisan sa katoličkom crkvom, ali nije ga potpisao biskup nego ambasador Vatikana u Podgorici što ima drugačiji značaj od potpisa Porfirija koji je duhovini i verski poglavar", kazao je verski analitičar Draško Đenović.
Takođe, on je rekao da će potpisivanje Temeljnog ugovora sigurno olakšati odnose između Crne Gore i Srbije.
"Dugo godina je potpisivanje Temeljnog ugovora bio kamen spoticanja u razvijanju kako diplomatskih tako i političkih i privrednih odnosa jer je bilo tenzija. Ovaj ugovor će doneti relaksaciju tih odnosa", kazao je Đenović za Euronews Srbija.
Međutim, na unutrašnjem planu, potpisivanje Temeljnog ugovora ukazalo je na i dalje velike podele na crnogorskoj političkoj sceni.
Politički teoretičar Feđa Pavlović rekao je za “Vijesti” da potpisivanje Temeljnog ugovora ne znači da je blokovska podela koju je to pitanje kristalizovalo na izborima 2020. godine, išta manje aktuelna.
"Ideološka brazda između dva suprotstavljena, ali podjednako autohtona doživljaja karaktera i duha naše zajednice, vrednosti i tradicija na kojima ona počiva - podela na ono što bismo provizorno mogli nazvati ‘litijaškom/njegoševskom’ i ‘belvederskom’ Crnom Gorom - ostaje ključna odrednica crnogorskog političkog života", istakao je Pavlović.
Komentari (0)