Igre 
Sve napetije pred sednicu o sudbini Vlade Crne Gore: Koje su opcije za izlaz iz političke krize?
Komentari10/08/2022
-07:21
Nova ili stara većina, izbori na jesen ili na proleće - to su glavna pitanja koja se nalaze pred Crnom Gorom uoči sednice Skupštine na kojoj će se glasati o poverenju aktuelnoj Vladi. Dok se čeka 19. avgust i rasplet događaja, izjave političkih lidera dokaz su da su političke tenzije u toj zemlji ponovo kulminirale.
Crna Gora nalazi se tako na novoj raskrsnici i usred političkih previranja nakon potpisivanja Temeljnog ugovora, te se čini da još od izbora 2020. godine nije izašla iz političke krize. Iako je u međuvremenu Vlada koju je formirala većina oformljena nakon tih izbora već pala, a nova formirana uz pomoć DPS-a, znalo se da i kao takva ima oročen rok. Sada se postavlja pitanje, do kada?
Imajući u vidu dosadašnju situaciju u Crnoj Gori, koja se može opisati i kao apsurdnu zbog neočekivanih političkih saradnji, nova iznenađenja u političkom smislu su i dalje moguća. Sada je odluka o sudbini aktuelne vlade u rukama Demokrata, a pitanje je da li će podržati predlog DPS o smeni vlade.
Napetu situaciju dodatno je "potpalio" lider SNP-a i ministar u aktuelnoj vladi Vladimir Joković svojim tvrdnjama da su Demokrate spremne za saradnju sa DPS-om.
"Ono što su moje informacije veoma pouzdane, to je da su DPS i Demokrate sve dogovorili. Na njima je. Videćemo kako će na to gledati, ali ako su oni koji žele da obore ovu Vladu zato što je potpisala Temeljni ugovor spremni da idu da taj Temeljni ugovor bude poništen, kao što je najavio DPS, neka im je sa srećom", kazao je Joković i tako uneo nove sumnje u moguće zakulisne radnje u Crnoj Gori.
Međutim, iz Demokrata su reagovali na ovu izjavu Jokovića, saopštivši da sa DPS-om "nisu ni slova razmenili". Ipak, ponovo su naglasili da aktuelna vlada nema nepohodnu podršku poslanika.
Tako se sada sa nestrpljenjem očekuje i 19. avgust, kada će poslanici glasati o nepoverenju Vladi, za šta još nije evidentno da li postoji podrška većine poslanika. Karte su i dalje otvorene, a čini se da je presudna uloga Demokrata koji samo jednim glasom mogu da obore Vladu Dritana Abazovića.
Povezane vesti
Iz Demokratskog fronta (DF), koji je činio srž prošle vlade na čelu Zdravkom Krivokapićem, za to vreme stižu poruke o resetovanju stare većine, ali su na to stari partneri uglavnom nemi, zbog čega iz ove političke opcije poručuju da su spremni da aktuelnu vladu "prepuste sudbini".
Koje su opcije za izlaz iz krize?
Kako sada stvari stoje, pred političkim snagama u Crnoj Gori su četiri opcije kako bi krizna situacija mogla da se odmota, nakon što je potpisivanje Temeljnog ugovora sa SPC urušilo podršku vladi Dritana Abazovića u Skupštini.
Iako deo sadašnje opozicije podržava odluku Vlade da se Temeljni ugovor potpiše, pre svega Demokratski front, ali i Demokrate, to pitanje ne mora biti presudno za opstanak aktuelne vlade. Kako su ocenili i sagovornici Euronews Srbija, vlada možda neće pasti na pitanju Temeljnog ugovora, ali može iz bilo kog drugog razloga.
1. Pad vlade i novi izbori
Sednica o glasanju o nepoverenju aktuelnoj Vladi Crne Gore zakazana je za 19. avgust. Od ukupno 81, najmanje 41 poslanik mora glasati za nepoverenje vladi da bi do tog scenarija došlo.
Kako sada stvari stoje, za ovakav razvoj situacije nedostaje podrška još pet poslanika. Naime, inicijativu Skupštini za glasanje o nepoverenju Vladi podnelo je pet stranaka opozicije i vlasti, predvođene Demokratskom partijom socijalista Mila Ðukanovića, koji je dao podršku Vladi pri konstruisanju.
Međutim, DPS u nastojanju da sruši Vladu za sada ima podršku klubova poslanika SDP-LP, Socijaldemokrata (SD) i manjinske DUA , što je ukupno ukupno 36 imena od potrebnih 41. Ukoliko DPS dobije podršku još četiri manjinska poslanika, za rušenje vlade nedostajaće još jedan glas. Imajući u vidu političko izjašnjavanje, taj glas mogao bi biti neki od poslanika Demokrata Alekse Bečića. Međutim, kako će se ta partija izjasniti na dan glasanja i dalje je neizvesno.
Profimedia
Povezane vesti
Kako je rekao poslanik i generalni sekretar Demokrata Boris Bogdanović, ta partija ima sijaset razloga da glasa za obaranje vlade Abazovića. Međutim, ističe da potpisivanje Temeljnog ugovora nije jedan od njih. Da li će Demokrate oboriti vladu biće odlučeno na sastanku Predsedništva stranke za nekoliko dana.
Pad vlade automatski bi značio izlazak na birališta, što mnogim partijama trenutno ne odgovara i upravo to bi bio mogući motiv za pojedine ne glasaju za obaranje vlade. Prema oceni novinara iz Crne Gore Đura Radosavljevića, čak ni DPS-u, koji je inicijator izglasavanja nepoverenja vladi, ne bi odgovaralo da se glasanje održi u oktobru, kada na birališta već izlaze građani Podgorice i drugih opština. Pomenute Demokrate, pak, spadaju u red onih koji bi mogli spremno da dočekaju jesen i izbore.
"Što se Demokrata tiče oni su bili na vrhuncu kada su imali predsednika parlamenta, Bečić je to dobro vodio. Plašim se da su izgubili jedan deo moći u smislu šta mogu da donesu potencijalnim biračima. Pojavio se novi pokret Evropa sad, koji vode dvojica bivših ministara, Jakov Milatović i Milojko Spaić i kao nova partija, pokazalo se prema anketama mogu dobro da prođu", rekao je Radosavljević.
Povezane vesti
Sa druge strane, kaže, skori izbori svakako ne bi odgovarali pokretu URA Dritana Abazovića, ali ni DPS-u.
"URA je očito protiv toga, imaju premijera i ministre, prilčno su moćni za tako malu stranku iskoristili su sve što su mogli. DPS još zbija redove da oduže to, što više to bolje, da vide koliko su izgubli koliko mogu da imaju. Tu je sad DF prilično van igre, ne dolivaju ulje na vatru kao ranije. Izbori dakle ne odgovoraju nikome osim tom novom pokretu Evropa sad i eventualno Demokratama", objasnio je Radosavljević.
Ipak, profesor Fakulteta političkih nauka Miloš Bešić rekao je da ne politička nestabilnost nakon potpisivanja Temeljnog ugovora bila izvesna, i da verovatno slede novi izbori.
"Nema šta da se spekuliše da li će izazvati sukobe inače duboko podeljenih strana u Crnoj Gori, to se već dešava od trenutka kada je najavljeno da će biti potpisan", rekao je Bešić.
Uloga Demokrata i DF u rušenju vlade
Trenutna politička situacija u Crnoj Gori može se nazvati apsurdnom, isto onoliko koliko je to bila kada je Abazović rušio prethodni kabinet dotadašnjeg partnera Zdravka Krivokapića uz manjinsku podršku opozicione DPS-a. Sada, kada DPS najavljuje rušenje, Abazović se može nadati sličnom scenariju - podršci sadašnje opozicije, koju čine DF i Demokrate sa kojima se, međutim, nije razišao na najlepši način.
Iako potpisivanje Temeljnog ugovora ne mora biti "okidač" za odluku DF i Demokrata o padu vlade Abazovića, to svakako mogu nesuglasice među ovim partijama koje su nastale prvenstveno smenom lidera Demokrata Alekse Bečića sa mesta predsednika Skupštine.
Posledice tog konflikta provejavaju i u novim saopštenjima Demokrata, posebno onom objavljenom po potpisivanju Temeljnog ugovora, u kome se jasno pozdravlja potpisivanje istog, ali šalje i dosta hladna politička poruka Abazoviću.
profimedia
Demokrate su navele da je aktuelna Vlada doživela "potpuni politički krah", a da će se o "daljim procesima" opredeliti kada za to dođe vreme.
Kako je za Euronews Srbija rekao programski direktor CEDEM-a iz Podgorice Marko Pejović, "ishod glasanja o inicijativi o izglasavanju nepoverenja 43. Vladi Crne Gore je zaista upitan zbog "političke trgovine" i prevladavanja partijskih nad javnim interesom".
"Svakako, veoma je teško očekivati da bi Demokrate podržale ovu inicijativu zbog njihovog stava da ne glasaju sa DPS-om, ali i zbog toga što se radi o tzv. temeljnom ugovoru s obzirom na etničku strukturu njihovog biračkog tela. Ipak, uzevši u obzir neočekivana politička koliranja i saradnje koju karakterišu crnogorsku političku scenu u prethodnom periodu, ne bi bilo iznenađenje da njihove odluke budu drugačije", kazao je Pejović.
I novinar Marko Vešović ranije je naveo da vlada neće pasti zbog nedavnog potpisivanja Temeljnog ugovora, ali da svakako može doći do novih optužbi koje bi onda mogle biti razlog za rušenje vlade.
"DPS je najavio inicijativu za obaranje vlade i pozvao opoziciju da to podrži, deo koji nije u vladi. Nisam siguran da će dobiti potrebnu većinu. Premijer je upozoren od DPS-a da će mu se ovo desiti, on je u ovo ušao svesan toga šta ga čeka. Ipak, ako samo Temeljni ugovor bude povod, teško ga će Demokrate i DF zbog toga podržati predlog za glasanje o nepoverenju Vladi. Stvarno ne verujem da Vlada može pasti zbog Temeljnog ugovora, ali može biti možda drugih optužbi", rekao je Vešović za Euronews Srbija.
2. Resetovanje parlamentarne većine
Iako je situacija po pitanju Temeljnog ugovora jasna te i to da tzv. stara većina podržava potpisivanje tog dokumenta između Crne Gore i SPC, situacija je daleko od te da stranke okupljene oko Demokratskog fronta žele kontinuitet ove Vlade.
profimedia
Iz ove grupacije, koja u Skupštini ima 27 poslanika tako danima stižu predlozi i odgovori na aktuelna previranja. Veoma jasno, oni ističu da je rešenje da se resetuje odnos parlamentrne većine od 30. avgust 2020. godine i da tehnička Vlada radi na organizovanju prevremenih parlamentarnih, predsedničkih i lokalnih izbora.
DF je podseto i da je njihov stav od početka bio da je vlada Dritana Abazovića osuđena na propast i da je bilo samo pitanje dana kada će se to desiti. Iz DF-a su prošle nedelje pozvali Dritana Abazovića i potpredsednika vlade Vladimira Jokovića (SNP) da se u narednih nekoliko dana jasno odrede o ponudi o resetovanju parlamentarne većine na posle izbora u avgustu 2020. ili će ih, kako kažu, u suprotnom prepustiti njihovoj sudbini.
U saopštenju DF se navodi da nakon što je izvesno da je Abazovićeva vlada pala, i da ne postoji teoretska mogućnost da, posle svega, polovina ministara koji su bili za potpisivanje Temeljnog ugovora, nastavi da funkcioniše sa gotovo drugom polovinom koja je bila protiv potpisivanja, smatraju ovu ponudu državničkom, odgovornom, i što je najvažnije, u interesu građana Crne Gore.
Nakon toga, iz SNP-a se oglasio lider te stranke Vladimir Joković komenarišući navode o DPS-u i Demokratama, ističući da je ta stranka "završila svoj politički cilj ulaska u Vladu i da posve rasterećeno čeka rezultate glasanja 19. avgusta". Međutim, na pozive DF-a za sada ne reaguju ni iz Demokrata, ali ni iz Abazovićevog pokreta URA, koji je bio deo te većine nakon izbora.
Tačnije iz pokreta URA nisu se konkretno oglasili ni povodom glasanja u Skupštini 19. avgusta, niti o pregovorima sa bilo kojom opcijom.
“Mi smo uvek spremni za dijalog ali mislimo da je prva stvar koju treba rešiti jeste upravo 16. avgust, da izaberemo članove Sudskog saveta , da se onda posvetimo izboru sudija Ustavnog suda i izboru VDT-a. Avgust 16. je dobra prilika da svi pokažemo odgovornost i da svi dođemo do rešenja i da podrška bude i znad 54 poslanika koliko je potrebno", naveo je Mileta Radovanović iz Građanskog pokreta URA.
E-Stock/Petar Jovanović
Marko Pejović je naveo da je ovaj predlog Demokratskog fronta o resetovanju većine "poziv za spas" kako se ne bi ugrozile donešene odluke i da bi se izbegli vanredni izbori, što je, kako kaže u intersu gotovo svih partija.
3. Status kvo
Kao još jedna opcija izdvaja se i održavanje trenutne situacije, odnosno aktuelne većine i Abazovića kao predsednika Vlade. Imajući u vidu sve prethodno navedeno, upitno je koliko bi takva situacija mogla da se održi. Prema navodima o tome koliko kome odgovaraju novi izbori, može se slutiti da se eventualno novi izlazak na birališta odloži za proleće naredne godine.
Profesor Bešić ukazuje da, u svakom slučaju, nije održiva situacija u kojoj većina poslanika ne podržava aktuelnu Vladu.
"Ovo nije rešavanje podela koje su duboke već učvršćivanje podela i agonije kada je reč o SPC i suprotstavljanje prosrpskih snaga i propatriotskih snaga u Crnoj Gori", kazao je Bešić za Euronews Srbija.
Novinar Marko Vešović naveo je da je i sam Abazović bio svestan da ova Vlada ima oročen mandat, te je pokušao da reši pitanje Temeljnog ugoovora. On kaže i da to dalje nagoveštava da će do novih izbora neminovno doći, pre ili kasnije.
Programski direktor CEDEM-a Marko Pejović dodao je da usvajanjem i potpisivanjem Temeljnog ugovora, "URI i SNP-u je važnije rešavanje onih pitanja koja sve više produbljuju polarizaciju i pod izgovorom da rade u interesu Crne Gore na evropskom putu vešto prave zamenu teza rizikujući podršku zapadnih partnera, umesto korišćenja šanse ubrzanog učlanjenja Crne Gore u EU".
Pejović navodi da te odluke dovede Crnu Goru u fazu nestabilnosti, što dalje dovodi i do "pravne nesigurnosti i slobodnog tumačenja donešenih pravnih propisa što će za krajnji ishod imati neformalno aktiviranje klauzule balansa usled nedovoljnog rada na ispunjavanju privremenih i posvećenosti na dobijanju završnih merila".
Preporuka za vas
Komentari (0)