Region

Hrvatski evroparlamentarac: Uvođenjem dvojnog državljanstva Crnogorci bi mogli postati manjina u svojoj zemlji

Komentari

Autor: Tanjug

27/09/2024

-

10:56

Hrvatski evroparlamentarac: Uvođenjem dvojnog državljanstva Crnogorci bi mogli postati manjina u svojoj zemlji
Printskrin/Tanjug video - Copyright Printskrin/Tanjug video

veličina teksta

Aa Aa

Nakon što je pet poslanika u Evropskom parlamentu iz Evropske narodne stranke (EPP) tražilo od Brisela da zaustavi inicijativu o izmeni Zakona o dvojnom državljanstvu u Crnoj Gori, koju su pokrenule NSD i DNP, Andrije Mandića, odnosno Milana Kneževića, hrvatski evroparlamentarac Davor Ivo Štir kaže da bi te izmene mogle da dovedu do toga da Crnogorci u svojoj zemlji postanu manjina.  

Petorica poslanika su zbog pokrenute inicijative od Borelja tražili reakciju EU, uz tvrdnje da bi uvođenje dvojnog državljanstva moglo da ugrozi nezavisnost i suverenitet Crne Gore.  

Reč je o evropskim parlamentarcima Mihaelu Galeru, koordinatoru za spoljnu politiku, Milanu Zveru, Mateju Toninu, Tomislavu Sokolu i Davoru Ivo Štiru.  

Petorica evroparlamentaraca smatra da bi usvajanje prava na dvojno državljanstvo omogućilo uticaj zemljama koje imaju geostrateški interes u Crnoj Gori.  

"Posebno zabrinjava činjenica da bi brojčano malo biračko telo lako moglo biti nadjačano glasovima novih birača, koji će to pravo ostvariti dobijanjem dvojnog državljanstva", navodi se, između ostalog, u pismu upućenom Borelju.  

Jedan od potpisnika pisma je i hrvatski evroparlamentarac Davor Ivo Štir, koji za Radio Slobodna Evropa kaže da je Crna Gora kandidat za članstvo u EU, a kada to postane, onaj ko ima njeno državljanstvo postaje i državljanin EU. Dodaje da je to jedan od razloga zašto je Brisel zainteresovan da Crna Gora sačuva nacionalni identitet, prozapadnu i proevropsku orijentaciju. 

"To je projekat koji otvara mnoga pitanja, prvenstveno što se u najavama moglo iščitati da bi ogroman broj ljudi koji danas ne žive u Crnoj Gori dobili državljanstvo čime bi se mogao promeniti identitet Crne Gore, tj. da Crnogorci, u krajnjoj liniji, budu čak i manjina u vlastitoj državi", kaže Štir.  

"Svi u EU žele uspeh Crnoj Gori"

Štir smatra da zbog svega toga izmena Zakona o državlajnstvu u Crnoj Gori ne bi mogao da prođe ispod radara.  

Na pitanje RSE kakve reakcije očekuje od EU, Štir kaže da svi u EU žele uspeh Crnoj Gori, te da je za to potrebno geopolitičko svrstavanje na strani Zapada, pogotovo u ovim vremenima kad se mijenja međunarodni poredak.  

On, između ostalog, kaže i da se EU nikad neće mešati u političko nadmetanja unutar Crne Gore, ali će podržati snage koje žele proevropsku orijentaciju ne samo rečima nego delima.  Na konstataciju da njegov kolega Sokol smatra da bi se u slučaju usvajanja ovog zakona "vlast u Crnoj Gori zapravo birala u Beogradu, što bi dovelo do teških i dugoročnih posledica za njen identitet i suverenitet" i pitanje koliko je Briselu važno da Crna Gora ostane prozapadno orijentisana članica NATO-a, s obzirom na njen geostrateški položaj, Štir kaže da je to vrlo važno.  

"Često govorimo o kandidaturi za EU, a ne smemo zaboraviti da je Crna Gora i članica NATO-a, jer te dve organizacije u novim međunarodnim okolnostima još tešnje sarađuju. Nakon ruske agresije na Ukrajinu je jasno da se EU i NATO moraju dodatno zbližiti i usuglasiti stavove. U tom segmentu, otvara se niz pitanja - kada vidimo da su ljudi koji su se aktivno protivili ulasku Crne Gore u NATO, a neki bili i optuženi zbog pokušaja puča čiji je cilj bio sprečiti ulazak zemlje u NATO - danas deo strukture moći i vlasti u Crnoj Gori", kaže Štir.  

"Crna Gora prednjači u pregovorima"

Dodaje da je plan, strategija EU da celi Jugoistok Evrope, i tu Crna Gora prednjači u pregovorima, bude integrisan u EU, prihvatajući standarde i vrednosti Evrope, a protiv toga su, kaže, koncepti kao što je, na primer, "srpski svet" koji je u biti jedna imitacija geopolitičkog koncepta "ruskog sveta".  

"To su destabilizirajući koncepti koji se protive evropskoj logici. A evropska logika je zameniti stare sukobe sa novim oblicima saradnje, koja poštuje dignitet svakog naroda i nezavisnost svake države. To je ono što vidimo kao destabilizujuće u konceptu 'srpskog sveta', koji vidi Crnu Goru kao deo jedne druge interesne sfere, gde se u biti ostaje suveren samo na papiru", kaže Štir.  

Na pitanje kako Brisel gleda na to što je nakon dobijanja IBAR-a, u Skupštini Crne Gore usvojena Rezoluciju o genocidu o Jasenovcu, "koja je narušila odnose sa Hrvatskom", a potom je rekonstruisana Vlada u koju su "ušli brojni proruski kadrovi" i nedavno je data saglasnost za podizanje spomenika mitropolitu Amfilojiju, Štir smatra da ti potezi nisu bili usmereni samo protiv dobrosusedskih odnosa, nego mu se čini da su bili polarizirajući i u samoj Crnoj Gori.  

"Podelili su političku scenu i društvo na način koji sasvim sigurno ne doprinosi evropskoj perspektivi Crne Gore", kaže Štir i dodaje da zato treba izbeći ovakve poteze koji bi, kako tvrdi, želeli da Crnu Goru preusmere sa evropskog puta "nekim idejama panslavizma, kao što je 'srpski svet'".

Preporuka za vas

Komentari (0)

Evropa