Igre 
Hrvatski evroparlamentarac: Uvođenjem dvojnog državljanstva Crnogorci bi mogli postati manjina u svojoj zemlji
Komentari27/09/2024
-10:56
Nakon što je pet poslanika u Evropskom parlamentu iz Evropske narodne stranke (EPP) tražilo od Brisela da zaustavi inicijativu o izmeni Zakona o dvojnom državljanstvu u Crnoj Gori, koju su pokrenule NSD i DNP, Andrije Mandića, odnosno Milana Kneževića, hrvatski evroparlamentarac Davor Ivo Štir kaže da bi te izmene mogle da dovedu do toga da Crnogorci u svojoj zemlji postanu manjina.
Petorica poslanika su zbog pokrenute inicijative od Borelja tražili reakciju EU, uz tvrdnje da bi uvođenje dvojnog državljanstva moglo da ugrozi nezavisnost i suverenitet Crne Gore.
Reč je o evropskim parlamentarcima Mihaelu Galeru, koordinatoru za spoljnu politiku, Milanu Zveru, Mateju Toninu, Tomislavu Sokolu i Davoru Ivo Štiru.
Petorica evroparlamentaraca smatra da bi usvajanje prava na dvojno državljanstvo omogućilo uticaj zemljama koje imaju geostrateški interes u Crnoj Gori.
"Posebno zabrinjava činjenica da bi brojčano malo biračko telo lako moglo biti nadjačano glasovima novih birača, koji će to pravo ostvariti dobijanjem dvojnog državljanstva", navodi se, između ostalog, u pismu upućenom Borelju.
Jedan od potpisnika pisma je i hrvatski evroparlamentarac Davor Ivo Štir, koji za Radio Slobodna Evropa kaže da je Crna Gora kandidat za članstvo u EU, a kada to postane, onaj ko ima njeno državljanstvo postaje i državljanin EU. Dodaje da je to jedan od razloga zašto je Brisel zainteresovan da Crna Gora sačuva nacionalni identitet, prozapadnu i proevropsku orijentaciju.
"To je projekat koji otvara mnoga pitanja, prvenstveno što se u najavama moglo iščitati da bi ogroman broj ljudi koji danas ne žive u Crnoj Gori dobili državljanstvo čime bi se mogao promeniti identitet Crne Gore, tj. da Crnogorci, u krajnjoj liniji, budu čak i manjina u vlastitoj državi", kaže Štir.
Povezane vesti
"Svi u EU žele uspeh Crnoj Gori"
Štir smatra da zbog svega toga izmena Zakona o državlajnstvu u Crnoj Gori ne bi mogao da prođe ispod radara.
Na pitanje RSE kakve reakcije očekuje od EU, Štir kaže da svi u EU žele uspeh Crnoj Gori, te da je za to potrebno geopolitičko svrstavanje na strani Zapada, pogotovo u ovim vremenima kad se mijenja međunarodni poredak.
On, između ostalog, kaže i da se EU nikad neće mešati u političko nadmetanja unutar Crne Gore, ali će podržati snage koje žele proevropsku orijentaciju ne samo rečima nego delima. Na konstataciju da njegov kolega Sokol smatra da bi se u slučaju usvajanja ovog zakona "vlast u Crnoj Gori zapravo birala u Beogradu, što bi dovelo do teških i dugoročnih posledica za njen identitet i suverenitet" i pitanje koliko je Briselu važno da Crna Gora ostane prozapadno orijentisana članica NATO-a, s obzirom na njen geostrateški položaj, Štir kaže da je to vrlo važno.
"Često govorimo o kandidaturi za EU, a ne smemo zaboraviti da je Crna Gora i članica NATO-a, jer te dve organizacije u novim međunarodnim okolnostima još tešnje sarađuju. Nakon ruske agresije na Ukrajinu je jasno da se EU i NATO moraju dodatno zbližiti i usuglasiti stavove. U tom segmentu, otvara se niz pitanja - kada vidimo da su ljudi koji su se aktivno protivili ulasku Crne Gore u NATO, a neki bili i optuženi zbog pokušaja puča čiji je cilj bio sprečiti ulazak zemlje u NATO - danas deo strukture moći i vlasti u Crnoj Gori", kaže Štir.
"Crna Gora prednjači u pregovorima"
Dodaje da je plan, strategija EU da celi Jugoistok Evrope, i tu Crna Gora prednjači u pregovorima, bude integrisan u EU, prihvatajući standarde i vrednosti Evrope, a protiv toga su, kaže, koncepti kao što je, na primer, "srpski svet" koji je u biti jedna imitacija geopolitičkog koncepta "ruskog sveta".
"To su destabilizirajući koncepti koji se protive evropskoj logici. A evropska logika je zameniti stare sukobe sa novim oblicima saradnje, koja poštuje dignitet svakog naroda i nezavisnost svake države. To je ono što vidimo kao destabilizujuće u konceptu 'srpskog sveta', koji vidi Crnu Goru kao deo jedne druge interesne sfere, gde se u biti ostaje suveren samo na papiru", kaže Štir.
Na pitanje kako Brisel gleda na to što je nakon dobijanja IBAR-a, u Skupštini Crne Gore usvojena Rezoluciju o genocidu o Jasenovcu, "koja je narušila odnose sa Hrvatskom", a potom je rekonstruisana Vlada u koju su "ušli brojni proruski kadrovi" i nedavno je data saglasnost za podizanje spomenika mitropolitu Amfilojiju, Štir smatra da ti potezi nisu bili usmereni samo protiv dobrosusedskih odnosa, nego mu se čini da su bili polarizirajući i u samoj Crnoj Gori.
Povezane vesti
"Podelili su političku scenu i društvo na način koji sasvim sigurno ne doprinosi evropskoj perspektivi Crne Gore", kaže Štir i dodaje da zato treba izbeći ovakve poteze koji bi, kako tvrdi, želeli da Crnu Goru preusmere sa evropskog puta "nekim idejama panslavizma, kao što je 'srpski svet'".
Komentari (0)