Igre 
Gde je Crna Gora tačno četiri godine posle pada vlasti Mila Đukanovića?
Komentari30/08/2024
-10:51
Na parlamentarnim izborima održanim u Crnoj Gori na današnji dan pre četiri godine građani su smenili tri decenije dugu vlast Demokratske partije socijalista (DPS) na čelu sa njenim liderom Milom Đukanovićem.
Za to vreme, pale su dve vlade a nedavno je rekonstruisana treća, čiji je mandat u toku. I dok iz vlasti kažu da su napravljeni značajni koraci deblokadom EU integracija, borbom protiv korupcije i organizovanog kriminala te povećanjem plata i penzija, iz nekada vladajućeg DPS-a ovaj datum vide kao simbol razočarenja.
Potpredsednik Vlade za regionalni razvoj i infrastrukturu Milun Zogović i funkcioner Demokratske narodne partije (DNP) koja je deo rekonstruisane 44. Vlade, kaže za portal RTCG da kako vreme prolazi, sve se jasnije vidi značaj i veličina istorijske pobede od 30. avgusta 2020. godine nad režimom bivšeg premijera i predsednika države, te nekadašnjeg lidera DPS-a Mila Đukanovića.
"Na dnevnom nivou dobijamo potvrde i informacije o frapantnoj metastazi društveno nepoželjnih ponašanja koja su decenijama razarala sve pore našeg društva. Posebno je vidljiv stepen kriminalizacije državnog aparata, koji je bio model uobičajenog i prihvatljivog ponašanja za vreme bivše vlasti, a pljačka države prirodna stvar. Izgleda kao da je promena vlasti došla u poslednjem trenutku kako bi se izbegao finalni brodolom koji je pretio Crnoj Gori", naveo je Zogović.
Euronews/Stefan Goranović
Nažalost, kako kaže, nakon promena suočili smo se s unošenjem dodatnog nereda u politički život kroz nametanje eksperimenata koji su u suštoj suprotnosti s elementarnim demokratskim principima, kada su vlast kroz dve vlade dobili oni koji za to nisu dobili podršku građana.
"A oni kojima su građani ukazali najveće poverenje nisu dobili priliku da, u skladu s voljom građana, upravljaju Crnom Gorom. Ta nepravda je delimično ispravljena tek rekonstrukcijom 44. Vlade Crne Gore", istakao je Zogović.
Smatra da je poseban napredak učinjen na deblokadi EU integracija kroz izbore u pravosuđu, za koje je neophodna kvalifikovana većina, te kroz usvajanje takozvanog seta IBAR zakona.
Povezane vesti
"Takođe, na ekonomskom planu napravljeni su značajni koraci kroz povećanje plata, penzija i drugih mnogobrojnih benefita dominantno usmerenih prema socijalno najugroženijim kategorijama. Nažalost, pitanje pravde i uspostavljanja pravne države u punom autoritetu i formatu i dalje čeka na red, što se najbolje vidi po broju pravosnažnih presuda iz oblasti visoke korupcije i organizovanog kriminala", kaže Zogović.
Tvrdi i da opstrukcioni monopoli bivšeg režima u crnogorskom pravosuđu i dalje uspevaju da odlože sprovođenje pravde na neko vreme, poručujući da im to neće trajati u nedogled.
"Svako ko je kršio zakon moraće da položi račune. Referentna tačka ne sme biti to kojem je režimu neko pripadao, nego da li je ili nije kršio zakon. Proces razvlašćivanja političkih kadrova DPS-a nije sproveden do kraja, a jako je značajno da državne institucije budu očišćene od malignih političkih uticaja i društveno nepoželjnih ponašanja. Uvek može bolje; smatram da je i moralo bolje i efikasnije, jer se na promene i slobodu čekalo gotovo tri decenije, ali bilo bi neskromno reći da se ništa nije promenilo", naveo je Zogović.
Sa druge strane, šef Kluba poslanika Demokratske partije socijalista Andrija Nikolić smatra da za ove četiri godine, osim jurnjave za foteljama, ništa urađeno nije. Kaže i da je 30. avgust simbol razočarenja koji je nova vlast priredila svojim glasačima.
"I trebalo bi da se trude da ga što manje spominju. Gde smo danas, posle četiri godine? Na crnoj listi članica EU. Šta su uradili - ništa. Šta su sagradili - ništa. Jedino u čemu su se dokazali je jurnjava za foteljama. Svađali su se i pretili jedni drugima krivičnim prijavama, da bi se kasnije mirili uz poljupce. Dakle, na vlasti imamo politiku lišenu svih principa, kojoj ističe rok trajanja", uveren je Nikolić.
Zvanični podaci pokazuju da je na izborima 30. avgusta 2020. godine glasalo više od tri četvrtine građana Crne Gore, dakle, 410 hiljada. Opozicione koalicije Demokratskog fronta (DF), Demokrata i pokreta URA osvojile su 41 od 81 poslaničkog mesta u Skupštini Crne Gore. Krajem septembra 2020. formirana je nova parlamentarna većina.
Prvi premijer nakon pada DPS-a bio je profesor Zdravko Krivokapić, do tada ne mnogo poznat crnogorskoj javnosti, kome je prvu poziciju na izbornoj listi Demokratskog fronta ustupio lider DNP Andrija Mandić.
Povezane vesti
Manjinska Vlada Dritana Abazovića izabrana je 28. aprila 2022. uz podršku Demokratske partije socijalista Mila Đukanovića, SDP, SD i manjinskih nacionalnih stranaka.
Na vanrednim parlamentarnim izborima 11. juna 2023. godine, Pokret Evropa sad osvojio je 24 mandata. To je tada bio tek osnovani pokret na čijem čelu su bili aktuelni predsednik države Jakov Milatović i sadašnji premijer Milojko Spajić. Milatović i Spajić bili su ministri u Vladi Krivokapića. Milatović je, međutim, nezadovoljan krajen februara ove godine napustio PES.
Komentari (0)