Igre 
Srbija i Hrvatska 26 godina posle Oluje: Parada nacionalizma, sporna odlikovanja i nepromenjena retorika
Komentari05/08/2021
-22:24
Početak avgusta svake godine unese dodatni potres u odnose Srbije i Hrvatske, i čini se da to ne ublažava ni protok vremena ali ni činjenica da je jedna od država članica Evropske unije, a druga teži da to bude. Jer ni današnji dan i proslava u Hrvatskoj nisu prošli bez provokacija - od pokliča "za dom spremni", do spornih odlikovanja, ali i propuštanja da se pomenu i žrtve druge strane koji su u ovom slučaju takođe bili državljani Hrvatske.
Proslava 26 godina od početka vojno-policijske akcije Oluja tokom koje je iz Hrvatske nasilno proterano 250.000 Srba koji su ostavili svoja imanja i krenuli u izbegličku kolonu ka Srbiji počela je odlikovanjem penzionisanih generala nekadašnjeg Hrvatskog veća odbrane Mladena Kruljca, Ivana Kapulara, Joze Milićevića i Zvonka Peternela, Vojne policije HVO i specijalne jedinice Ludvig Pavlović koji su bili aktivni tokom rata.
Odluka da odlikovanja dobiju dve jedinice HVO izazvala je mnogo kritika jer su neke od tih jedinica vodili osuđeni ratni zločinci. Jedan od vođa HVO bio je Valentin Ćorić koji je u Hagu osuđen na 16 godina zatvora, osim njega, u HVO je tada bio i Berislav Pušić koji je osuđen na dugogodišnju kaznu u slučaju Prlić i ostali.
On je imenovan za šefa Službe za razmenu i Komisije za zatočeničke objekte, tela kojima su poverene odgovornosti u oblastima zatočenja i razmene zarobljenika.
Ćorić je do 10. novembra 1993. igrao ključnu ulogu u funkcionisanju mreže zatočeničkih centara HVO-a. Doprineo je držanju hiljada Muslimana u zatočeništvu pod teškim uslovima, tokom kojeg su ti ljudi premlaćivani, zlostavljani i ponižavani.
Osim toga, uprkos alarmantnim informacijama koje je dobijao, Ćorić ništa nije preduzeo da bi sprečio da se zatočenici šalju na liniju fronta kako bi tamo radili, pri čemu su mnogi od njih ubijeni ili ranjeni", stoji u presudi Haškog suda.
FOTO TANJUG/ FOTO HINA/ MARIO STRMOTIC
Govor Milanovića tokom obeležavanja Oluje je bio blag sa blagom notom pomirenja jer je istakao da se "raduju svojim uspesima ali da ne žele da likuju nad tuđim porazima". Naveo je da odlikovanja u svoje i u ime države daje kako bi naglasio ispravnost i veličinu njihovog puta a ne kako bi povredili nekog, prenele su agencije.
Povezane vesti
Milanović je u Muzeju Sinjske alke u Sinju odlikovao penzionisanog zapovednika brigade Dušana Viru i posmrtno fratra Franu Bilokapića. Odlikovao je i Antu Starčevića (1823. –1896), za doprinos održanju i razvitku hrvatske državotvorne ideje, uspostavom i izgradnjom suverene hrvatske države.
FOTO TANJUG/ FOTO HINA/ MARIO STRMOTIC
U Kninu, koji je nekada bio većinsko srpski grad, do danas se vratilo svega 15 odsto Srba koji su imali jaku želju da obnove imanja koja su morali 1995. godine u žurbi da napuste. Nažalost, ali broj Srba koji su se vratili u Knin opada iz godine u godinu.
Knin napuštaju i Hrvati u potrazi za boljim životom u nekim od zemalja Evropske unije. Na obeležavanju godišnjice Oluje nije bilo predstavnika Srba, za razliku od prošle godine kada je prisutvovao potpredsednik Vlade Hrvatske Boris Milošević iz Srpske demokratske samostalne stranke.
Dvadeset i šest godina od Oluje poruka iz Srbije je da se neće izvinjavati, ali da želi da gradi mir sa Hrvatskom. Poruka iz Hrvatske je da neće dopustiti da se dovodi u pitanje legitimitet akcije Oluja kao i odbrambeni karakter rata.
Plenković: Srbija da napusti jalovu politiku prošlosti
Premijer Andrej Plenković rekao je da je poseban osećaj doći u Knin.
"Ostvarenom pobedom pokazali smo da smo u teškim uslovima uspeli da uspostavimo respektabilnu vojnu silu, zato danas odajemo priznanje pobedničkoj hrvatskoj vojsci i policiji, koje su pod vođstvom Tuđmana porazile velikosrpsku politiku Miloševićevog režima, čime je dovršen rat i uspostavljen mir", rekao je Plenković i dodao da "Srbija treba da napusti jalovu politiku prošlosti".
Predsednik hrvatskog Sabora Gordan Jandroković je zahvalio svima koji su uložili sebe u hrvatsku slobodu i mir.
Povezane vesti
"Ovo je verovatno najveća pobeda u istoriji hrvatskog naroda. Nema sumnje da je to bila legalna vojna operacija", naveo je on i dodao da će hrvatski narod zauvek pamtiti Oluju.
FOTO TANJUG/ FOTO HINA/ MARIO STRMOTIC
Predsednik Zoran Milanović poručio je da se o zločinima mora govoriti, ali da svaka žrtva ne može biti ista, da su ubijani ljudi i hrvatske i srpske nacionalnosti, te da on, kako kaže, nema problem sa "gestovima prema slabijama, a to su u ovom slučaju pripadnici manjinske zajednice".
Ragujući na poruku Plenkovića da "Srbija treba da napusti jalovu politiku prošlosti", Vučić je rekao da Srbija želi najbolje odnose sa Hrvatskom, ali da neće da zaboravi Jasenovac, Jadovno, Prebilovce, Oluju, ni Bljesak, i da neće da se stidi žrtava, kolona izbeglih ljudi koji su krivi samo zato što su Srbi.
Povezane vesti
"Naprotiv, tim ljudima se ponosimo", rekao je Vučić odgovarajući na pitanja novinara u Vladičinom Hanu.
Poručio je da je Beograd spreman na svaku vrstu razgovora, dogovora i saradnje.
"Ali ne terajte nas da se izvinjavamo, jer ste nam proterivali stotine hiljada ljudi", rekao je Vučić.
"Potrebne su bitne promene, i dalje se isto ponašamo"
Istoričar iz Zagreba Tvrtko Jakovina ocenio je da su poruke političara iste već 26 godina kako u Srbiji, tako i u Hrvatskoj. Prema njegovim rečima, nije došlo do promene paradigme, jer "mi i dalje mislimo i ponašamo se na isti način". Neki gestovi su napravljeni, oni su dobar temelj za bolju budućnost, ali nisu sami po sebi dovoljni.
"Nemam utisak da se nešto može promeniti, mi i dalje ostajemo društva koja utemeljuju svoj postanak na činjenicama koje su se događale između 1991. i 1995. godine u hrvatskom slučaju, a u srpskom slučaju, kao što je ilustrovao predsednik Vučić, rasprava o Srbima iz Hrvatske počinje 1995. godine, bez toga šta je bilo prethodno", ocenio je Jakovina za Euronews Srbija.
Na pitanje kakav je gest kada je Milanović u Kninu govorio o zločinima na svim stranama uz slanje pomirljive note, dok u isto vreme odlikuje dve jedinice Hrvatskog vijeća odbrane, što je samo po sebi upitno po pitanju odnosa između Hrvatske i BiH jer su te jedinice predvodili ljudi osuđeni za ratne zločine, odgovara da je to slično kao i prethodnih godina, da je to “sa jedne strane duboko uznemirujuće, ali da je to isti gest kao kad Šljivančanin po Srbiji drži govore i dočekuje se kao nacionalni heroj".
"To su rovovi ili položaji koji se nisu promenili i potrebno je da se dese neke bitnije promene. Ovo sa BiH je jednim delom povezano i sa aktuelnim nastojanjima i očekivanjima Hrvatske prema BiH s obzirom na promenu izbornog zakona od čega verovatno neće biti ništa ali to je Hrvatska strategija", naveo je Jakovina.
Savo Štrbac, predsednik dokumentaciono-informacionog centra Veritas istakao je da je zvanično 1.887 poginulih i nestalih Srba tokom rata u Hrvatskoj od kojih je 65 odsto civila kao i da se traga za još 692 osobe. On navodi da je u Zagrebu i još nekim mestima ekshumirano 336 posmrtnih ostataka koji potiču od srpskih žrtava tokom Oluje i da tek treba da se identifikuju.
Komentari (0)