Igre 
Popis sa zakašnjenjem: "Kakav god bude rezultat neko u Crnoj Gori će slaviti pobedu, to je pitanje dubljeg rascepa"
Komentari30/11/2023
-18:35
Nakon održanih predsedničkih i vanrednih parlamentarnih izbora, u Crnoj Gori danas je trebalo da počne popis stanovništva, koji bi trajao narednih 15 dana. Međutim, popis je po drugi put ove jeseni odgođen i to za 3.decembar. Iz DPS-a tvrde da nisu ispunjeni svi uslovi za popis zbog nedovoljne kontrole, a premijer nije saglasan sa time, ali prihvata pomeranje.
Nakon svrgavanja tridesetogodišnjeg režima Mila Đukanovića, pitanje popisa stanovništva podiglo je tenzije između bivše i sadašnje vlasti. Popis je još 2021. godine odložen zbog kovida. Naredni je bio zakazan za 1. novembar ove godine, ali takođe je odložen, jer su iz DPS-a sumnjali u njegovu regularnost.
Nakon što se tokom jeseni protivio popisu, DPS je ipak odustao od bojkota nakon što je vlast prihvatila njihove uslove. Bez kampanje na obe strane, opozicija dobija svoje članove među popisivačima i u popisnim komisijama, kao i softver za unos podataka.
"Sada treba da dođemo do realizacije tih zahteva", rekao je Nikola Rakočević, poslanik DPS-a.
Iz Institucije koja je ključno odgovorna za sprovođenje popisa tvrde da su ispunjeni svi uslovi opozicije. Ono što je specifično za Crnu Goru je duplikat popisnice, koji je važio i na popisu 2011. godine.
"Ono što nam omogućava taj duplikat jeste da svako lice proveri da li su podaci koji su uneti u sistem podaci koje oni imaju na svom duplikatu", navela je Snežana Remiković, zamenica direktora Monstata.
Koja pitanja su bila u fokusu pre popisa?
Nacionalna pitanja koja suštinski dele crnogorsko društvo naročito su postala izražena posle referenduma o otcepljenju 2006. godine.
Povezane vesti
"Oni koji su bili protiv referenduma su na vlasti i oni forsiraju popis kao mogućnost da osnaže svoje argumente i da se pokuša uticati na promenu ustavno-pravne kategorije i pozicije srpskog jezika i narodnosti", istakao je Miroslav Doderović, profesor Filozofskog fakulteta.
Današnje vlasti bivšoj zameraju izbacivanje srpskog jezika iz Ustava Crne Gore 2003 godine.
"Crna Gora je jedina država u Evropi u kojoj jezik kojim se najviše govori nije službeni jezik. U svakom slučaju je vrlo bitno da znamo da je to tako i da makar u školi to bude manifestovano na način da se uči srpski jezik", rekao je šef poslaničkog kluba Nove srpske demokratije Slaven Radunović.
profimedia
Iz DPS-a međutim, govore o "potpaljivanju vatre" spolja.
"Gospodin Vučić je kazao na jednoj televiziji da je popis u Crnoj Gori jedno od ključnih pitanja za vitalni interes Srbije. Zamislite tu izjavu, zamislite da pred popis u Srbiji tako nešto kaže predsednik Hrvatske ili Crne Gore. Bilo bi makar čudno", rekao je poslanik DPS-a Nikola Rakočević.
Brojnost dva dominantna naroda se menjala na popisima tokom poslednjih 70 godina. Prema poslednjem popisu iz 2011. Crnogoraca je bilo 45, a Srba 29 odsto.
"Političari su shvatili da im je dobro da tu naprave podelu i da se igraju tom podelom kako bi lakše došli do glasova", smatra izvršna direktorka Juventasa Ivana Vujović.
Povezane vesti
Dok se Srbi i Crnogorci prebrojavaju, očekuje se da bi Romi nakon popisa mogli da dobiju zagarantovano mesto u crnogorskom parlamentu.
Političke implikacije popisa na Balkanu
Despot Kovačević sa Fakulteta političkih nauka očekuje da će popis konačno početi 3. decembra i navodi da je premijer Milojko Spajić ispružio ruku opoziciji koja je bila za jednu vrstu kampanje bojkota.
"Čini mi se da je to urodilo plodom. Videli smo juče, kada je bilo odlučeno da će danas početi popis, da je DPS izašao sa jednim saopštenjem gde su rekli da postoji mnogo problema, da nije sve iz sporazuma o popisu ispoštovano. I onda je opet Spajić dao novu šansu i odložio popis za nedelju", rekao je Kovačević za Euronews Srbija.
Povezane vesti
Kako je napomenuo, u svim dogovorima oko popisa pojavljuju se političke implikacije, kao što je uvek slučaj na Balkanu, ali i u zemljama koje imaju različite političke identitete.
"U tom specifičnom momentu, politika je došla malo iznad važnosti samog popisa. Popis je značajan za sva istraživnja, strategije i javne politike, ne samo za ovo nacionalno pitanje koje se, nažalost, najviše rabi u Crnoj Gori", dodao je Kovačević.
Objašnjava da je posle godina ili decenija dominacije identitetskih pitanja na izborima, na poslednjim glasanjima ekipa okupljena oko pokreta Evropa sad izmestila te priče.
"Na tim izborima su pobedile socioekonomske teme. Sada smo se ponovo vratili identitetskim temama. One jesu značajne. Biće mnogo implikacija na moguće promene u političkom sistemu, po pitanju jezika i slično. Ali način na koji su vođene kampanje zaista je bio problematičan, vodio je društvo u neku konfrontaciju i šire konflikte", naveo je Despot Kovačević.
Zbog toga je kaže, važno što je dogovoreno da su bilo kakve kampanje promocije zabranjene pre popisa.
"To se na neki način sprečilo. Nešto od tog materijala je ostalo među građanima i mogu se videti neki bilbordi po Crnoj Gori koji su govorili građanima o tome kako da se izjasne ili da li da se popis bojkotuje. Ali ono što je jako važno, čini mi se da je u političkom smislu napravljen konsenzus", kaže profesor FPN-a.
Da li je popis postao neka vrsta izborne kampanje?
S druge strane, kaže da, kada se posmatra sa strane, veliko je pitanje zašto se političke partije u Crnoj Gori toliko pitaju oko popisa koji je državna stvar i koji bi trebalo da bude regularan i normalan proces.
Govoreći o pitanjima koja su dominirala pre popisa, kaže da je prvo i osnovno da li postoji strano mešanje i kako može neko sa strane da se meša. Kaže da je sadašnja opozicija na čelu sa DPS-om uvek govorila da se Srbija meša u određene procese.
"Oni vide problem u tome što je bilo koja strana zainteresovana za popis i za određeni broj stanovnika svoje nacionalne orijentacije. Mi smo naravno svedoci toga kakve su uloge Srbije, Hrvatske i svih drugih kada je u pitanju popis u Bosni. Vidimo i kako Mađarska gleda na popis u Srbiji i slično. To je jedna zainteresovanost za svoju nacionalnu zajednicu o čemu ne bi moglo da se govori kao o ugrožavanju. Ipak, neke strane u političkom spektru to vide kao ugroženost i to koriste za svoju političku platformu", rekao je Kovačević.
U tom smislu dodaje da je popis postao neka vrsta izborne kamapanje, iako neće postojati izborni rezultati te vrste, a čak rezultati neće biti ni odmah poznati.
Na pitanje može li se posle popisa srpski jezik vratiti u škole i u službenu upotrebu, Despot Kovačević je rekao da to zavisi od zakonodavstva i političke volje.
"Mislim da tu ne bi trebalo da bude nekih većih problema i ja lično ne vidim probleme ako bi se srpski jezik vratio u škole. Ali videćemo koliko će to ponovo biti politička tema i da li će se predstaviti kao neko strano mešanje, odnosno mešanje Srbije u unutrašnje procese. Sada imamo jednu vladu koja mnogo blagonaklonije gleda nego neke ranije vlade na odnose sa Srbijom. Videli smo i te bilaterlane posete. Ne mislim da bi to trebalo predstaviti kao veliki problem. Videli smo da, ukoliko postoji dobra volja kao pred sadašnji popis, da se može menjati i zakonodavstvo i javne politike i da se zakoni mogu prilagoditi potrebama društva. Takva potreba za srpsku zajednicu očigledno postoji", napomenuo je Kovačević.
Međutim, kako zaključuje, ono što će nažalost biti politička posledica ovog popisa jeste da će, koliko god da bude Srba ili Crnogoraca, neko slaviti pobedu.
"Ako se slavi pobeda, to je pitanje ne samo političkog, nego i dubljeg rascepa koji postoji u Crnoj Gori", poručio je.
Komentari (0)