Igre 
Konzerva tunjevine u torbi evropske komesarke: EU pozvala građane da skupljaju zalihe hrane za krizne situacije
Komentari27/03/2025
-15:13
Evropska komisija predstavila je Strategiju pripravnosti Unije za sprečavanje i reagovanje na nove krize i pretnje, u okviru koje je pozvala da se poveća skladištenje ključne opreme i materijala i podstakla građane EU da održavaju osnovne zalihe za najmanje 72 sata u hitnim slučajevima.
Kako je navedeno u jučerašnjem saopštenju Komisije, strategija je pokrenuta u vreme kada se EU suočava sa sve složenijim krizama i izazovima "koji ne mogu da se zanemare".
"Od sve većih geopolitičkih tenzija i sukoba, hibridnih i sajber-bezbednosnih pretnji, stranih manipulacija informacijama i mešanja, do klimatskih promena i sve većih prirodnih katastrofa, EU treba da bude spremna da zaštiti svoje građane i ključne društvene funkcije koje su ključne za demokratiju i svakodnevni život", poručuje se u saopštenju.
Iz Komisije kažu da žele da podstakne građane da preduzmu "proaktivne mere za pripremu na krize, poput izrade kućnih planova za vanredne situacije i skladištenja osnovnih zaliha".
Strategija je delimično inspirisana planovima u Nemačkoj i nordijskim zemljama, koje su distribuirale javne informativne brošure i razvile aplikacije sa savetima o tome šta treba raditi u slučaju vojnog napada ili druge nacionalne krize, prenosi Guardian.
Evrokomesarka pokazala šta je neophodno za preživljavanje 72 sata
Međutim, evropska komesarka Hađa Labib na svoj način je demonstrirala šta se krije iza saopštenja briselske administracije.
U videu na platformi X pokazala je šta se nalazi u njenoj torbi, kako bi građanima EU prikazala šta je neophodno da imaju kod sebe u vanrednim situacijama.
Povezane vesti
Labib je iz svoje tamno bež torbe (survival edition) prvo izvukla lične dokumente u vodootpornom omotu, objašnjavajući da je u Briselu kišovito. Zatim je izvadila lampu, šibice i upaljač.
Među osnovnim stvarima našla se i voda, a potom je evrokomesarka izvadila nož "švajcarac", ističući da je to neophodno.
Osim noža, kao važnu stvar naglasila je lekove, a zatim je na red došla hrana.
Labib je iz torbe izvadila čokoladice i konzervu koja verovatno sadrži tunjevinu.
Napomenula je da je u kriznim situacijama nužno imati gotovinu, jer je "cash king", dok su kartice "samo komad plastike". Potom je izvukla punjač za telefon.
Na kraju je dodala da bi trebalo imati karte za igru i mali radio, zaključivši da su to stvari koje su neophodne za preživljavanje 72 sata.
Šta obuhvata Strategija?
Strategija obuhvata 30 ključnih akcija, kažu iz Brisela, a kao jedan od ključnih ciljeva i aktivnosti navodi se promovisanje spremnosti građana.
Povezane vesti
Građani EU se tako ohrabruju da "usvoje praktične mere, kao što je održavanje osnovnih zaliha za najmanje 72 sata u hitnim slučajevima", a traži se i da se lekcije o pripravnosti integrišu u školske programe i da se uvede Dan pripravnosti EU.
"Moramo se pripremiti za krupne, višesektorske incidente i krize, uključujući mogućnost oružane agresije koja bi mogla pogoditi jednu ili više država članica“, navodi se u dokumentu.
Iako EU nema nadležnosti nad civilnim ili vojnim službama, od pandemije kovida preuzela je veću ulogu u kriznom odgovoru, omogućivši zajedničke nabavke vakcina i medicinske opreme. Sada želi da ide korak dalje, nakon što je prošlogodišnji izveštaj bivšeg finskog predsednika Saulija Niniste ukazao da ne postoji "jasan plan" o tome kako bi EU reagovala "u slučaju oružane agresije na neku od članica", prenosi Guardian.
Tanjug/AP/Miguel Angelo Pereira
Povezane vesti
S druge strane, predsednica Komisije Ursula fon der Lajen juče je rekla da je Evropa spremna da podrži države članice EU i svoje partnere od poverenja u susedstvu da spasu živote i sredstva za život.
"Nove realnosti zahtevaju novi nivo pripremljenosti u Evropi. Našim građanima, našim državama članicama i našim preduzećima su potrebni pravi alati da deluju kako bi se sprečile krize i kako bi brzo reagovali kada dođe do katastrofe. Porodice koje žive u poplavnim zonama treba da znaju šta da rade kada se vode podignu. Sistemi ranog upozorenja mogu da spreče da regioni pogođeni šumskim požarima izgube dragoceno vreme", poručila je Fon der Lajen.
Skandinavci, Nemci i Poljaci već uveli mere
Ovi planovi verovatno će izazvati podeljene reakcije među državama članicama EU, koje različito doživljavaju pretnje. Prošle sedmice Evropska komisija je preimenovala svoj plan vojne potrošnje u "Readiness 2030", umesto "Rearm Europe", nakon što su lideri Italije i Španije izrazili zabrinutost da bi prvobitni naziv mogao odbiti javnost, piše birtanski magazin.
Istovremeno, severnoevropske zemlje su predvodnici u planiranju vanrednih situacija.
Švedske vlasti preporučuju da domaćinstva imaju zalihe vode, energetski bogate hrane, ćebadi i alternativnih izvora grejanja, kao i baterijski radio.
profimedia
Norveška savetuje građane da nabave osnovne lekove, uključujući tablete joda u slučaju nuklearne opasnosti.
Nemačka je pozvala domaćinstva da prilagode podrume, garaže ili ostave kao skloništa, dok će firme koje grade kuće biti zakonski obavezane da u nove objekte uključe i sigurnosna skloništa – što je Poljska već sprovela u praksu.
Zastrašivanje ili realna pretnja?
Potpredsednica Komisije Roksana Minzatu, odgovorila je na optužbe za zastrašivanje, uporedivši pripravnost sa minimiziranjem "štete, troškova, patnje" do koje bi potencijalno moglo doći.
Minzatu je takođe priznala da nema zalihe za tri dana, navodeći da to nije moguće zbog njene vrste posla, navodeći da je rečenica "to se neće desiti nama" pogrešan pristup, istakavši kao primer požare u Grčkoj i poplave koje su prošle godine pogodile Španiju.
S druge strane, Labib je izjavila da je na državama članicama da definišu šta je potrebno "na osnovu njihove geopolitičke i geostrateške pozicije".
Belgijska komesarka je napomenula da u Finskoj mlade uče kako da koriste oružje, ali smatra da "to nije nešto što biste imali u Belgiji ili Francuskoj, bar ne sada. To se razlikuje od jedne do druge zemlje, ali možemo učiti jedni od drugih".
Strategija je objavljena dan nakon što je dansko ministarstvo odbrane saopštilo da će ubrzati planove za uvođenje vojnog roka za žene za dve godine.
Danska je nedavno odlučila da uvede obaveznu vojnu službu za žene. Planira se da žene koje navrše 18 godina nakon 1. jula 2025. godine učestvuju u godišnjoj lutriji koja će odrediti da li će biti pozvane na služenje vojnog roka, što je već obavezno za muškarce.
Komentari (0)