Igre 
Sorensen u misiji odmrzavanja dijaloga: Da li je moguće otkočiti razgovore Beograda i Prištine?
Komentari26/03/2025
-17:18
Specijalni izaslanik Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Peter Sorensen nakon posete Kosovu i Metohiji, na godišnjicu Martovskog pogroma nad Srbima i nealbancima 17. marta, doputovao je i u centralnu Srbiju nakon desetak dana, gde ga je ugostio državni vrh.
Kako je i sam istakao, on pokušava da odmrzne dijalog nakon što je došlo do prekida pregovora Srbije i predstavnika privremenih institucija sa KiM.
Za vreme prekida kontakta, vlast u Prištini je imalo Samoopredeljenje na čelu sa Aljbinom Kurtijem, koje je i relativni pobednik februarskih parlamentarnih izbora, a u "rezultate" vlasti ove stranke i njenog lidera ubraja se i nasilan upad u srpske institucije na severu Kosova i Metohije, kao i zatvaranje institucija civilne vlasti.
Za sve to vreme nije bilo napretka po pitanju formiranja Zajednice srpskih opština, a što je sastavni deo Briselskih sporazuma i na čemu Srbija insistira kao na nepremostivoj prepreci za dalji dijalog sa privremenim institucijama.
Sorensen je nakon sastanaka sa srpskim rukovodstvom naglasio važnost nastavka truda i napretka u dijalogu.
''U Beogradu sam se sastao se sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, ministrom spoljnih poslova Markom Đurićem i glavnim pregovaračem Petrom Petkovićem u okviru svog mandata. Cenim što sam čuo njihove poglede na sledeće korake i naglašavam važnost nastavka truda i napretka u Dijalogu'', napisao je Sorensen na svom nalogu na mreži "X".
Srbija želi konstruktivan dijalog i kompromisno rešenje, uz nepristrasnu ulogu EU
Sastanak predsednika Srbije Aleksandra Vučića i Sorensena bio je prvi otkad je danski diplomata preuzeo dužnost od Miroslava Lajčaka, a predsednik Srbije je upoznajući gosta sa trenutnim stanjem, istakao da je stav Srbije da samo konstruktivan dijalog i kompromisno rešenje mogu da donesu dugoročan mir.
Povezane vesti
"Otvoren i korektan prvi sastanak sa gospodinom Sorensenom, koga sam upoznao sa problemima sa kojima se suočava naš narod na Kosovu i Metohiji. Izrazio sam posebnu zabrinutost zbog teškog položaja u kom se nalaze Srbi na KiM zbog mnogobrojnih eskalatornih, jednostranih i nasilnih poteza Prištine", naveo je Vučić.
On je gostu ukazao i na konstantne opstrukcije koje Priština sprovodi u procesu dijaloga i ponovio da je formiranje Zajednice srpskih opština, posle 12 godina prištinskog odbijanja da ispuni tu obavezu, preduslov za početak suštinske normalizacije odnosa.
Vučić je naglasio očekivanje da će EU pojačati svoj angažman i održati nepristrasnu ulogu u ovom procesu.
"Ponovio sam stav Srbije da samo konstruktivan dijalog i kompromisna rešenja mogu doprineti dugoročnom miru i stabilnosti na Zapadnom Balkanu", istakao je Vučić.
Sorensen se sastao i sa ministrom spoljnih poslova Srbije Markom Đurićem, koji je istakao da već godinama nema napretka u dijalogu Beograda i Prištine, kao i da prvi preduslov za njegovo ponovno oživljavanje jeste uspostavljanje poverenja između svih strana u tom procesu.
Đurić je ukazao da Beograd pruža podršku radu specijalnog predstavnika i podvukao da je formiranje Zajednice srpskih opština, kao i sprovođenje drugih obaveza dogovorenih Briselskim sporazumom, ključni faktor za normalizaciju odnosa, navelo je Ministarstvo u saopštenju.
Prema rečima ministra Đurića, jednostrani potezi Kurtijevog režima u proteklih nekoliko godina, doveli su srpski narod u AP Kosovu i Metohiji u izuzetno težak položaj, narušivši već oslabljene odnose među albanskim i nealbanskim stanovništvom.
Povezane vesti
Imajući to u vidu, naglasio je Đurić, Beograd će nastaviti da pruža podršku Srbima u AP Kosovu i Metohiji, zalažući se za poštovanje njihovih osnovnih prava, od kojih su neka garantovana i propisima koje je donela sama Priština.
Istakavši da dijalog Beograda i Prištine ima i širi politički kontekst, Đurić je ukazao da je u narednom periodu potrebna snažnija uloga EU kako bi došlo do nastavka dijaloga i pronalaženja kompromisnih rešenja.
Šta je Sorensen poručio u Prištini i zašto se sastao i sa opozicijom?
S druge strane, u Prištini se izaslanik iz EU sastao sa predstavnicima vlasti na najvišem nivou, gde je razgovarano i o razlozima odbijanja formiranja Zajednice srpskih opština, a on je upravo u Prištini insistirao na tezi da je "suština dijaloga kompromis", što se dešava prvi put otkad se vode pregovori Beograda i Prištine.
Povezane vesti
Ovaj deo Sorensenovog nastupa privukao je pažnju i analitičara.
"To je nešto o čemu mi pričamo već skoro deset godina. Dakle, jedino je moguće političko rešenje uz kompromis. I to je nešto što sam rado čuo", rekao je karijerni diplomata Zoran Milivojević za RTS.
On je istakao i to da je važan povratak razgovorima o normalizaciji, a ne statusnim pitanjima, što je i dovelo dijalog u ćorsokak.
"Ako hoće dijalog, onda dijalog mora da se vrati na pređašnje stanje, mora da se počne od onoga bez čega nema dijaloga, a to je Zajednica srpskih opština, ispunjenje Briselskog sporazuma i razgovor o normalizaciji, a ne o statusnim pitanjima", kaže on i dodaje:
"Mora da nastupi statusno-neutralno i zbog toga se meni svidelo ovo što su izvukli - kompromis. To mi daje utisak da Evropska unija ima nameru da se vrati dijalogu, da ima interes da taj dijalog zaista počne u pravom smislu i s druge strane da je na poziciji real politike. Do sada se pokazalo da pritisci, odustajanje od principa, od standarda, pristasan pristup ne daje nikakvu šansu da imamo uspeh u dijalogu", podvukao je Milivojević.
Euronews/Anđelka Ćup
Ipak, čini se da je više pažnje od sastanka sa predsednicom tzv. Kosova Vjosom Osmani i premijerom Aljbinom Kurtijem, privukao sastanak Sorensena sa opozicijom, odnosno sa liderima Alijanse za budućnost Kosova (AAK) Ramušom Haradinajem, Demokratske partije Kosova (PDK) Memljijem Krasnićijem i liderom Demokratske lige Kosova (LDK) Ljumirom Abdidžikuom.
"Dobri razgovori sa Krasnićijem, Abdižikuom i Haradinajem. Svi imaju ličnu istoriju vezanu za dijalog, znaju da je proces normalizacije važan za Kosovo i da ga svi moraju podržati", rekao je diplomata posle sastanaka, preneo je KoSSev.
Ono što je poznato, Ramuš Haradinaj je govorio o potrebi da se SAD uključe u dijalog uz ulogu Evropske unije kroz koju se ogleda rad Sorensena, a takođe je rekao i da je cilj "međusobno priznanje".
Abidžiku je govorio o razlozima za odbacivanje nacrta Statuta Zajednice srpskih opština, optužujući odlazeću vladu Aljbina Kurtija da je prihvatila "dokument o teritorijalnoj autonomiji na Kosovu".
Na kraju, Krasnići iz partije Hašima Tačija je izrazio sličan pristup kao Ramuš Haradinaj, ističući da je važan restart pregovora sa novom energijom, konstruktivnim pristupom, sa jasnim fokusom na krajnji cilj, što je prema njemu takođe "međusobno priznanje".
Dokle može da stigne dijalog ukoliko potraje vlada Aljbina Kurtija u tehničkom mandatu?
Eventualna poruka koju je Sorensen želeo da pošalje Aljbinu Kurtiju razgovorom sa opozicijom, a u odnosu na sve glasnije priče o tome da rezultati februarskih parlamentarnih izbora ne mogu da donesu novu vladu, s obzirom da Samoopredeljenje ne može samo da je obrazuje, jer ima 48 od potrebnih 61 poslanika, a većinu nema ni sa svim predstavnicima manjinskih partija kojih je 10, i uz jedan mandat Nenada Rašića predsednika stranke "Za slobodu, pravdu i opstanak", predstavlja opasnost po sam dijalog Beograda i Prištine.
Takođe, ranije je rečeno da u vladu neće ući Srpska lista sa svojih 9 poslanika, pa je na snazi pat pozicija u kojoj tanak legitimitet Kurtiju mogu da daju manjine i eventualno neko iz opozicije u vidu manjinske podrške, ali se pretpostavlja da je to vlada koja ne bi dugo opstala.
S druge strane, ono što bi trebalo da zabrine Petera Sorensena, ali i srpsku stranu, koja je izrazila spremnost za nastavak dijaloga, je mogućnost nastavka rada tehničke vlade Aljbina Kurtija kroz opstrukciju od strane Samoopredeljenja, što je izneo lider LDK Abidžiku, ali i predstavnici PDK.
Euronews/Vladislav Ćup, AP/Bojan Slavković, profimedia
"Sa destruktivnim i opstruktivnim stavom o formiranju institucija mogli bismo da dođemo do marta 2026. godine sa vladom u tehničkom mandatu. Teoretski, izborni pobednik (Samoopredeljenje) može da blokira skupštinu Kosova, a praktično se to već dešavalo u prethodnim slučajevima na Kosovu", rekao je predsednik Demokratskog saveza Kosova Abidžiku i dodao:
"Postoje dva automatska pokretača koji vode do izbora: neuspeh da se izabere predsednik i neusvajanje budžeta", naveo je on, prenosi "Kosovo online".
Sličan stav dele i druge opozicione stranke.
"Građani su 9. februara položili demokratski test koristeći svoje biračko pravo. Od 10. februara odlazeći premijer Aljbin Kurti, uz podršku odlazeće predsednice Vjose Osmani, koristi državne institucije da stvara neopravdana kašnjenja. Ova odlaganja su namerna i politička. Takva odlaganja koriste samo Kurtiju, jer njegova vlada nastavlja da deluje slobodno bez nadzornog mehanizma koji predstavlja kosovska Skupština", rekao je član PDK Artan Behrami.
O prvoj poseti Sorensena Prištini i Beogradu i mogućim pravcima dijaloga za Euronews Srbija je iz Kosovske Mitrovice govorio Marko Milenković iz Nove društvene incijative.
Milenković: Zaostavština sa kojom se susreće Sorensen ne garantuje prostor za brzi napredak
On je, govoreći o budućnosti dijaloga i ulozi Petera Sorensena u njemu, akcentovao trenutnu političku situaciju na KiM, kao i odnos prošlog izaslanika za dijalog, koji nije postigao očekivane rezultate.
"Sorensen preuzima dužnost u veoma nezgodnom trenutku za jednog izraslanika za dijalog. Setimo se da se Miroslav Lajčak nije preterano proslavio u toj ulozi u prethodnom periodu i da je izostao napredak u dijalogu, pre svega u implementaciji dogovorenih stvari, ali i u implementaciji nekih novih sporazuma koji su u međuvremenu stupili na snagu", rekao je Milenković i dodao:
"Ono što imamo kao zaostavštinu jeste nepoverenje između strana, neusaglašenost unutar same EU kada je pristup dijalogu u pitanju, ali i slabost EU da utiče na obe strane kako bi to angažovanje bilo na nekim boljim osnovama", ističe on.
Euronews Srbija
Milenković smatra i da Peter Sorensen upravo u odnosu na zaostavštinu neće imati prostor za brzi napredak i pokretanje dijaloga.
"U prethodnom periodu smo imali i zloupotrebe prethodno dogovorenih stvari, pre svega od strane Prištine, pa smo imali mnogo jednostranih poteza i akcija na samom terenu što je dodatno uništilo život srpske zajednice ovde na Kosovu, što je bila ključna tema prethodnih sporazuma, tj. kako rešiti osnovne stvari vezano za svakodnevni život ljudi na Kosovu, pre svega srpske zajednice", kaže Milenković i nastavlja:
"Tako da mi ono što kao zaostavštinu imamo nije baš dobro, a pitanje je kako će se te određene stvari, to nasledstvo preslikati u narednom periodu s obzirom na neke druge geopolitičke promene, ali ne vidim da u ovom trenutku Sorensen iz prethodne situacije, dakle iz zaostavštine, ima neki prostor za brzi napredak i pokretanje dijaloga u ovom trenutku".
Milenković ističe i to da su prve posete Prištini i Beogradu bile čisto informativnog karaktera, kao i da je Sorensen želeo da se upozna sa akterima na terenu, ali i da čuje nešto više o trenutnoj situaciji.
"Mislim da su poseta Prištini, koja je prethodila Beogradu, i sastanci negde ponovili poruke koje smo imali za vreme Miroslava Lajčaka. U ovom trenutku je zaista nezahvalno reći da postoje neka očekivanja od dijaloga s obzirom na političku situaciju ovde na Kosovu gde i dalje čekamo formiranje nove vlade", kaže on i dodaje:
"Zapravo, odužio se taj proces oko verifikacije izbornih rezultata, sada očekujemo da se u narednom periodu održi prva sednica Skupštine, gde će se izglasati predsedavajući Skupštine i nakon toga ćemo imati i mandatara za sastav nove vlade, za šta mislim da su u ovom trenutku pozicije takve da će vrlo teško biti formirana nova vlada u skorije vreme", ističe Milenković.
Gostovanje Marka Milenkovića u celosti pogledajte u video prilogu.
Komentari (0)