Igre 
Javne konsultacije o brzopotezno povučenom zakonu: Koliko je jasnije kako će se upravljati privrednim društvima
Komentari17/07/2023
-19:40
Ministarstvo privrede organizovalo je danas onlajn javne konsultacije i prezentaciju Predloga zakona o upravljanju privrednim društvima koja su u vlasništvu Srbije. Taj zakonski predlog je pre mesec dana brzopotezno povučen iz skupštinske procedure posle kritika u delu javnosti da predložena rešenja otvaraju vrata za privatizaciju i upliv privatnog kapitala u javna preduzeća. Kada je početkom juna najavila da će Vlada Srbije povući predloženi zakon na molbu predsednika Aleksandra Vučića, premijerka Ana Brnabić je istakla da će predlog biti povučen kako bi se o tom zakonu dodatno komuniciralo sa civilnim društvima, nevladinim i strukovnim organizacijama, kao i sa građanima.
Današnje onlajn konsultacije su, međutim, prošle u znaku raspravljanja o načinu i periodu u kojem su one zakazane, kao i uz tehničke probleme prilikom uključenja učesnika. I dok su čelnici Ministarstva privrede predsedavali onlajn javnom raspravom, ispred te institucije je održan protest na kome su članovi opozicionih stranaka odštapali imena javnih preduzeća i zakačili ih na ulaz u ministarstvo.
Oni su se sa tog mesta uključivali u raspravu, pa su tako poslanici stranke Zajedno Đorđe Miketić i Biljana Stojković negodovali zbog prekida rasprave usled tehničkih problema, te navodili da je namera vlasti da se u jeku sezone godišnjih odmora progura zakon o kome, kako tvrde, javnost ne zna ništa.
Opozicija i deo stručne javnosti, naime, smatraju da bi predložene izmene omogućile privatizaciju javnih preduzeća i nacionalnih parkova i da direktori ne bi imali obavezu i kontrolu koju predviđa Zakon o sprečavanju korupcije, odnosno ne bi morali da podnose izveštaje o imovini i prihodima.
Među učesnicima onlajn javnih konsultacija bio je i predstavnik Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić koji je za Euronews Srbija rekao da je osnovni problem sa današnjim skupom to što su konsultacije održane o nečemu što se i dalje zove predlog zakona i da se ispostavilo da još uvek predstavnici Ministarstva privrede ne znaju na koji način će biti vršene izmene tog povučenog zakona ako tih izmena bude bilo.
"To ostavlja velike bojazni kad je reč o samom procesu", kaže Nenadić.
Drakulić: Proces bio transparentan
Izradi Zakona o upravljanju privrednim društvima koja su u vlasništvu Republike Srbije, pristupilo se polazeći od posvećenosti Srbije reformi državnih preduzeća u smislu profesionalizacije i poboljšanja upravljanja ovim privrednim subjektima, rečeno je tokom onlajn javnih konsultacija i prezentacije predloga ovog zakona.
Povezane vesti
Pomoćnica ministra privrede Dubravka Drakulić navela je da je prethodno Vlada Srbije usvojila dokumenta kao što je strategija državnog vlasništva i upravljanja privrednim subjektima koji su u vlasništvu Republike Srbije 2021.-2027. i akcioni plan za ovaj period i da se u oba ova dokumenta, pored ostalog, navodi promena pravne forme i novi zakonodavni okvir.
"Prilikom izrade strategije i nacrta zakona, održane su javne rasprave a u javnoj raspravi o Nacrtu zakona o upravljanju privrednim društvima koja su u vlasništvu Republike Srbije, Ministarstvo privrede je primilo neveliki broj primedbi i sugestija", rekla je ona i dodala da to pokazuje da je ovaj proces bio transparentan i da se na reformi radilo godinama unazad.
Drakulić je naglasila da je suština ovih dokumenata da se njima Vlada Srbije obavezala da će centralizovati vlasničke odgovornosti i nadležnosti u jedno telo, razviti okvir za vlasništvo i upravljanje koji je primenljiv na sva državna preduzeća i transformisati javna preduzeća u akcionarska društva ili društva sa ograničenom odgovornošću, kao i da će razvijati korporativno upravljanje i upravljanje uspešnošću poslovanja državnih preduzeća.
Prema njenim rečima ovaj zakon se ne bavi privatizacijom a Zakonom o privatizaciji propisano je da predmet privatizacije ne mogu biti prirodna bogatstva, dobra u opštoj upotrebi, kao ni dobra od opšteg interesa.
"Zakonom o javnoj svojini je utvrđeno da se u kapital ne mogu ulagati prirodna bogatstva, dobra u opštoj upotrebi koje mogu biti isključivo u javnoj svojini i druge nepokretnosti koje mogu biti isključivo u javnoj svojini. Istim zakonom je propisano i da šume i šumsko zemljište, vodno zemljište i vodni objekti u javnoj svojini kao i druga dobra od opšteg interesa u javnoj svojini, saglasno posebnom zakonu, kojima upravlja javno preduzeće ne ulazi u kapital tog preduzeća", rekla je Drakulić.
Istakla je da to pokazuje da su netačne tvrdnje da se ovim zakonskim predlogom omogućava privatizacija i rasprodaja nacionalnih parkova, šuma, puteva, pruga i drugih dobara od opšteg interesa i u opštoj upotrebi, kao što se moglo čuti u kritikama ovog zakona.
Odgovarajući na kritike predstavnika opozicije da je sada kasno za primedbe jer se zakon nalazi u fazi predloga, Drakulić je rekla da će se, ako bude dobrih predloga, sa stručnim službama naći naći način da one budu uvažene.
Povezane vesti
Prvobitni predlog naišao je na brojne kritike budući da je predviđao da 23 javna preduzeća postanu akcionarska ili društva sa ograničenom odgovornošću. Brnabić je, međutim, početkom juna naglasila da nema govora o prodaji državnih preduzeća, navodeći da je tu "direktnu dezinformaciju plasirala opozicija" da bi, kako je rekla, stvorila dodatnu konfuziju i pometnju.
Premijerka je tada rekla da je po Zakonu o javnim preduzećima koji je trenutno na snazi moguće prodati ili privatizovati javno preduzeće i da je to moglo da bude urađeno u prethodnih deset godina, ali da vlast to nije želela.
"Upravo suprotno, cilj ovog zakona je bolje čuvanje nacionalnih i strateških interesa kroz profesionalizaciju upravljanja javnim preduzećima", poručila je u junu Brnabićeva i dodala da se o tome govori više od tri decenije.
Nenadić: Nismo čuli jasne odgovore na dileme i pitanja oko moguće privatizacije
Nenadić navodi da sam predlog zakona ne sadrži nijednu odredbu koja se tiče privatizacije, ali da je očigledno da su se u vezi sa njegovim donošenjem pojavile dileme i sumnje i da je potrebno da se konsultacije nastave.
"Čuli smo niz predloga toko onlajn skupa da bi trebalo takve sastanke održavati u onim gradovima gde postoje javna preduzeća, na primer nacionalni parkovi. Ako Vlada želi da o svemu ovome čuje mišljenje građana i da donese neka rešenja koja bi bila od svih prepoznata kao dobra, očigledno je da mora da uloži dodatni trud", smatra Nenadić.
Nenadić potvrđuje da je privatizacija preduzeća u državnom vlasništvu moguća i sada u nekim oblicima, a da bi ono što bi zakon o upravljanju privrednim društvima omogućio je neka vrsta delimične privatizacije kroz kupovinu deonica u pojedinim preduzećima.
"To je verovatno najkrupnija promena te vrste. Tu dolazimo na pitanje strategije države, šta je to što naša država želi da radi sa preduzećima u državnom vlasništvu, za šta želi da ih koristi. Očigledno je da postoji snažna uznemirenost građana u vezi sa mogućim prodajama ili prodajama pod nepovoljnim uslovima. Predstavnici vlasti bi morali da budu znatno uverljivi i transparanentiji kada govore o ovim temama", rekao je Nenadić.
On je naveo da bez obzira na izjave koje su se i danas čule i od predstavnice Ministarstva privrede i ranije od premijerke da ne postoji namera za privatizaciju, u nekim situacijama kada su se javile dileme i pitanja oko moguće privatizacije, "nismo čuli nikakve jasne odgovore".
"Nedavni slučaj u EPS-u gde je navodno bio razmatran predlog za formiranje jednog zajedničkog preduzeća i uključivanje dela imovine EPS-a u to zajedničo preduzeće, nismo čuli nikakav odgovor niti videli dokumentaciju ni od samog EPS-a ni od Ministarstva energetike. Postoji mnogo toga što bi Vlada u vezi sa raspolaganjem ovim delom javnih resusra morala da radi znatno bolje i ako želi građane da uveri da nije cilj rasparčavanje javnih resursa, da za to pruži valjane argumente", rekao je Nenadić.
On je rekao da pomoćnica ministra privreda koja je vodila sastanak nije ni u prilici da se izjašnjava oko najbitnijih političkih pitanja koja se tiču statusa aktuelnih javnih preduzeća i da je to još jedan razlog više da se konsultacije produže.
Nenadić je naveo da su problematične odredbe zakona u vezi sa statusom rukovodilaca javnih preduzeća u smislu da li će podlegati obavezama iz antikoruptivnih propisa, pre svega Zakona o sprečavanju korupcije.
"Dobili smo odgovor od predstavnice Ministarstva privrede da nije bila njihova namera da se oni isključe (iz te obaveze) ali ne i jasan odgovor na koji način će se ovaj problem rešiti, odnosno kada će i da li će biti uporedo sa ovim zakonom vršene izeme Zakona o sprečavanju korupcije koje su bitne u tom pogledu", rekao je Nenadić.
Nenadić kaže da su na današnjim konsultacijama dobijena neka razjašnjenja kada je reč o javnosti podataka, ali da nije bilo apsolutno nikakvog odgovora na pitanje o sprečavanju zloupotrebe resursa javnih preduzeća za svrhu promocije političkih stranaka ili u izbornim kampanjama.
"Ukazali smo na to da su potrebna mnogo snažnija pravila od onih koja već postoje u aktuelnom zakonu o javnim preduzećima, da treba iskoristiti priliku da se ta pravila unaprede donošenjem novog zakona. Ima tu još dosta stvari koje su vezane za pojedine članove gde norme nisu precizne, gde nisu predviđene kazne za sve oblike kršenja zakona niti sve što bi trebalo da usledi nakon što zakon bude donet", naveo je Nenadić.
Komentari (0)