Igre 
Brzopotezno povlačenje propisa iz skupštinske procedure: Zašto se povlači Predlog zakona o privrednim društvima
Komentari08/06/2023
-16:01
Vlada Srbije je 26. maja uputila u skupštinsku proceduru Predlog zakona o upravljanju privrednim društvima u vlasništvu Republike Srbije. Priča o ovom predlogu koji se susreo sa brojnim kritikama budući da predviđa da 23 javna preduzeća postanu akcionarska ili društva sa ograničenom odgovornošću, međutim, tu je i zaustavljena, jer je premijerka Ana Brnabić najavila njegovo povlačenje iz procedure. Ona je tom prilikom navela i da su tvrdnje o prodaji državnih preduzeća neistine.
Predloženi zakon, koji je i dalje na sajtu parlamenta, predviđa da 23 javna preduzeća u narednom periodu promene pravnu formu u akcionarsko društvo ili društvo sa ograničenom odgovornošću. U delu javnosti to je kritikovano kao put koji otvara vrata za privatizaciju i upliv privatnog kapitala u javna preduzeća.
Kada je najavila da će Vlada povući predloženi zakon na molbu predsednika Aleksandra Vučića, Brnabić je istakla da će Predlog biti povučen kako bi se o tom zakonu dodatno komuniciralo sa civilnim društvima, nevladinim i strukovnim organizacijama, kao i sa građanima.
Ona je, međutim, posebno naglasila da nema govora o prodaji državnih preduzeća, navodeći da je tu "direktnu dezinformaciju plasirala opozicija" da bi, kako je rekla, stvorila dodatnu konfuziju i pometnju.
"Važno je da mi, sa naše strane, budemo dovoljno odgovorni da čujemo strahove građana i odgovorimo na njih. Upravo iz tog razloga me je predsednik Aleksandar Vučić zamolio da vlada povuče iz Skupštine Predlog zakona o upravljanju preduzećima u državnom vlasništvu", rekla je juče Brnabićeva gostujući na TV Prva.
Ona je dodala da je po Zakonu o javnim preduzećima koji je trenutno na snazi moguće prodati ili privatizovati javno preduzeće i da je to moglo da bude urađeno u prethodnih deset godina, ali da vlast to nije želela.
"Upravo suprotno, cilj ovog zakona je bolje čuvanje nacionalnih i strateških interesa kroz profesionalizaciju upravljanja javnim preduzećima", poručila je Brnabićeva i dodala da se o tome govori više od tri decenije.
Povezane vesti
Šta je predviđao zakon čije povlačenje je najavila premijerka
Namera zakona čije je povlačenje najavljeno bila je, kako su naveli predlagači, da ujednači pravni okvir za uspostavljanje opštih pravila vlasništva i upravljanja za sve privredne subjekte, smanji dosadašnju disperziju koja može dovesti do nejasnih ciljeva i podrži razdvajanje uloga države kao vlasnika, kreatora politika i regulatora.
Taj propis ne bi, kako je navedeno, uticao na povećanje cena roba i usluga, ali su se, kako se tvrdi, mogli očekivati pozitivni efekti na životni standard, usled unapređenja poslovanja privrednih društava uvođenjem korporativnog upravljanja i poslovanja u skladu sa opštim ciljevima države.
Precizirano da bi javna preduzeća trebalo da postanu društva kapitala sa pravnom formom akcionarskog društva ili društva sa ograničenom odgovornošću u kojem država ima svojstvo člana, odnosno akcionara sa više od 50 odsto osnovnog kapitala društva, kao i privredno društvo u kojem Srbija ima kontrolno vlasništvo po drugom osnovu.
Predlog je precizirao da se zakon ne bi primenjivao na privredna društva u vlasništvu Srbije koja obavljaju delatnost proizvodnje naoružanja i vojne opreme, koja posluju kao banke, osiguravajuće i druge finansijske institucije, društva koja su osnovana i posluju u skladu sa zakonom kojim se uređuje inovaciona delatnost i na institute. Zaobišao bi i ona privredna društva nad kojima je pokrenut postupak privatizacije, odnosno nad kojima je otvoren stečajni postupak.
Predviđeno je da društvo kapitala ne sme da koristi svoj položaj koji bi mogao dovesti do ograničavanja konkurencije na tržištu, kao i to da se sprovođenjem načela odgovornosti obezbeđuje zaštita prava manjinskih vlasnika.
Navedeno je i da se centralizovano vlasničko upravljanje vrši u skladu sa ciljevima, a to su očuvanja nacionalnih i strateških interesa, tržišta i zaštite potrošača, umanjenja socijalnog raslojavanja društva, zatim održivog upravljanja životnom sredinom i održivog korišćenja prirodnih resursa Srbije i unapređenja ekonomskog, industrijskog i društvenog razvoja.
Prilikom promene pravne forme, kako je predloženo, osnovni kapital JP se konvertuje u akcije, odnosno udele u zavisnosti od forme privrednog društva, dok se zadržava pravni subjektivitet i poslovni identitet JP, bez likvidacije, bez prestanka poslovanja i bez prekida pravnog kontinuiteta i JP zadržavaju svoj identitet u pravnom i poslovnom smislu.
Povezane vesti
Vlada bi, kako je predviđeno, donosila akt o kriterijumima za izbor pravne forme društva kapitala u koju bi se javno preduzeće transformisati. Bila je predviđena obaveza da ta preduzeća Ministarstvu privrede dostave spisak nepokretne imovine nad kojom imaju pravo svojine, odnosno pravo korišćenja, najkasnije u roku od tri godine u slučaju da je zakon bio usvojen.
Vlada bi, na predlog Ministarstva privrede, odlučivala o nepokretnoj imovini na kojoj društva kapitala imaju pravo korišćenja, a koja bi bila preneta u vlasništvo društva kapitala, nakon čega bi društvo kapitala izvršilo upis prava svojine.
Predviđeno je da Vlada Srbije, na predlog Ministarstva, najkasnije godinu dana od dana početka primene zakona, donese potrebne akte za promenu pravne forme javnih preduzeća u formu akcionarskog društva ili društva s ograničenom odgovornošću.
Predlog je podrazumevao uređivanje pitanja korporativnog upravljanja u skladu sa najboljom međunarodnom praksom i stručno usavršavanje predstavnika države u Skupštini društva kapitala, lica koje obavlja funkciju direktora i lica u nadzornom odboru.
"Bolje da bude povučen"
Namanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija smatra da je bolje da predloženi zakon o privrednim društvima bude povučen u ovom trenutku nego da se usvoji, a da ostane tako mnogo pitanja koja nisu razrešena.
"Ta najava dijaloga, videćemo tačno kako će to izgledati. Postoji dobar primer kada je povučen zakon o unutrašnjim poslovima da je zaista otvoren dijalog u kome su mnogi učestvovali i bilo je prilike nešto da se kaže. To je potrebno i ovde, iako je formalno bila organizovana javna rasprava krajem decembra prošle godine, ona nije bila ni oglašena na neki primeren način da se prikupe svi potrebni podaci i ostalo je mnogo toga sto nije dovoljno jasno i precizno ili uopšte nije dobro. Mi smo ukazali na neke od tih stvari", rekao je Nenadić za Euronews Srbija.
Nenadić kaže da bi Transparentnost Srbija u tom dijalogu pokrenula pitanje statusa i imenovanja v.d direktora.
Prema njegovim rečima, predloženi zakon čije je povlačenje najavljeno lošiji je od aktuelnog Zakona o javnim preduzećima jer u slučaju njegovog usvajanja, svi funkcioneri u javnim preduzećima - v.d. direktora, članovi nadzornih odbora i članovi skupštine ne bi imali status javnih funkcionera i ne bi podnosili izveštaje o imovini na početku i kraju mandata.
"Što se tiče transparentnosti kao takvoj, ovaj predlog zakona zaista predviđa objavljivanje nekih dokumenta i praćenje rada javnih preduzeća pre svega od strane osnivača. Međutim, bez obzra na to što se prikuplja dosta podataka, iz zakona nemamo dovoljnu garanciju da će svi potrebni podaci biti i objavljeni, jer je rečeno da će se način pristupa tim podacima urediti podzakonskim aktom. Minimum minimuma bi bio da se u samom zakonu propiše koji se sve to podaci koji se moraju objaviti, a ne da čekamo šta će sutra neki ministar privrede da propiše", rekao je Nenadić.
Na pitanje da li je predlog zakona čije je povlačenje najavljeno sličan modelu po kome se EPS pretvara u akcionarsko društvo, Nenadić je naveo da je u nekoliko sličan, s tim što smatra da je "ono sto je urađeno sa EPS još gore od ovoga".
Komentari (0)