Privreda

Proizvodnja baterija za električne automobile se seli u Evropu - kakve su šanse Srbije da privuče investitore

Komentari

Autor: Zlatica Radović

11/12/2022

-

08:21

Proizvodnja baterija za električne automobile se seli u Evropu - kakve su šanse Srbije da privuče investitore
Proizvodnja baterija za električne automobile se seli u Evropu - kakve su šanse Srbije da privuče investitore - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Litijumske baterije za električne automobile postale su veoma tražena roba na svetskom tržištu, a do nedavno se čak 95 odsto proizvodilo u Aziji. Sada kompanije iz automobilskog sektora svoju proizvodnju sele u Evropu, a sve više se priča i o mogućnosti da se one prave u našoj zemlji.

Nagoveštaj dolaska kompanija iz auto-industrije u našu zemlju mogao bi biti i otvaranje tehnološkog centra američkog proizvođača električnih vozila Rivijan u Srbiji. Predsednik Aleksandar Vučić je juče na otvaranju izjavio, da su "zvezdane staze" stigle u Srbiju s obzirom da je došla jedna od najinovativnijih kompanija u svetu za e-vozila. Istakao je da se nada da je otvaranje tehološkog centra samo početak i prvi stadijum i da će se i ta električna vozila proizvoditi u Srbiji.

Nedavno je slovački proizvođač baterija InoBat saopštio da je potpisao deklaraciju o namerama sa srpskom vladom o izgradnji pogona za proizvodnju baterija za električna vozila u Srbiji sa kapacitetom do 32 gigavatsata.

Kako je preneo Rojters, pogon bi bio otvoren u 2025. godini sa prvobitnim kapacitetom od četiri gigavatsata. Kompanija je saopštila da se srpska vlada složila da obezbedi finansiranje do 419 miliona evra uključujući grantove i poreske olakšice da podrži projekat. Agencija navodi i da je kompanija Ideanomiks investitor u InoBatu zajedno sa rudarskom grupom RioTinto.

Čadež: Srbija ima šansu da bude deo investicionog talasa

Predsednik Privredne komore Srbije je rekao da se u centralnoj i istočnoj Evropi dešava investiciona revolucuja kada je reč o baterijama i električnim automobilima, jer azijske zemlje sele proizvodnju na stari kontinent. Kako je rekao Čadež, neke azijske kompanije su kod nas želele da otvore svoje fabrike, ali su otišle u Mađarsku, jer Srbija nije deo jedinstvenog evropskog tržišta.

"Oko 95 odsto prerade retkih metala koji idu u bateriju do nedavno se odvijalo u Aziji, a trenutno gledamo investicionu revoluciju koja je usmerena ka centralnoj i istočnoj Evropi. Mađarska se do sada najbolje snašla i biće odmah iza Nemačke, a ispred Poljske, kada je u pitanju proizvodnja baterija, zbog gigafabrika koje dolaze iz Azije", izjavio je Čadež na konferenciji Look up na Kopaoniku.

On je naveo da samo jedna kompanija ulaže 7,2 milijarde evra za izgradnju fabrike u Mađarskoj. Predsednik PKS je istakao da Srbija ima šansu da bude deo tog talasa, ali da je najveći problem, što nismo deo evropskog tržišta i da praktično zbog toga kompanije odlaze u druge zemlje.

Okolina drugog po veličini mađarskog grada, Debrecina, na dobrom je putu da postane jedan od centara evropske proizvodnje baterija za električne automobile. Kako navodi Fajnenšel tajms, do 2030. proizvodnja baterija za električne automobile u tom gradu sa 200.000 stanovnika biće druga po obimu u Evropi, posle Nemačke. 

Investiciona ekspanzija počela je odlukom BMW-a da u Debrecinu izgradi fabriku električnih automobila vrednu dve milijarde evra, a iz nemačke kompanije su najavili da će zbog proizvodnje baterija kompanija zaposliti dodatnih 500 ljudi. Prvi automobil s proizvodne trake očekuje se krajem 2024. godine. U međuvremenu je došao i kineski CATL, gigant u globalnoj proizvodnji baterija, koji će graditi najveću evropsku fabriku baterija u gradu, a investicija bi mogla da bude vredna i do sedam milijardi evra. Pored toga, desetak manjih kompanija najavilo je ulaganja u Debrecin, pa se ukupan iznos penje na 10 milijardi evra.

Razlog za ekspanziju automobilske industrije u Mađarskoj stručnjaci vide u činjenici da je vlada u u Budimpešti stranim kompanijama ponudila značajne poreske olakšice i efikasnu regulativu.

"Prodaja će porasti kada baterije budu 1.000, a vozila 25.000 evra"

Naučnik i inovator Dejan Ilić, koji je i član Nadzornog odbora u kompanijama "Varta" i "Ari" smatra da su litijumske baterije dostigle svoj vrhunac razvoja i da je to što danas imamo najbolje što je čovek do sada stvorio.

"Do sada je na stotine firmi pokušalo da napravi baterije, ali samo dve su uspele u tome Tesla i BYD. Neočekivano najveći broj prodatih elektromobila je u Kini. Postalo je stvar prestiža posedovati taj automobil koji košta oko 100.000 dolara. Koreanske firme investiraju svuda u svetu u proizvodnju baterija, a jedna njihova firma u Smederevskoj Palanci upravo proizvodi kablove za električne automobile", rekao je Ilić na Look up konferenciji u okviru panela "eMobility - put od budućnosti do stvarnosti".

Iako Sjedinjene Američke Države i mnoge zemlje Evrope pokušavaju da povećaju domaću proizvodnju baterija, na tržištu i dalje dominiraju azijski proizvođači. Kineske kompanije trenutno čine 56 odsto tržišta baterija za električna vozila, a slede ih korejske kompanije sa 26 odsto i japanski Panasonic sa 10 procenata.

profimedia

 

Ilić je napomenuo da će prodaja električnih automobila u Evropi, pa i u Srbiji porasti kada oni postanu dostupniji građanima, odnosno onog momenta kada baterije budu 1.000 evra, a cene automobila oko 25.000 evra.

"Čak je i isplativije od pravljenja baterija za električne automobile, praviti one za battery storage za solarne panele, jer je potražnja za njima ogromna. Sasvim je jasno da mi moramo da uradimo ono što treba. Podaci u Valjevu govore da kvalitet naše rude nije lošiji u poređenju sa drugim izvorima takvog minerala. Uz litijumske legure ide i borna kiselina, a ona je interesantna za sve kompanije da bi se eksploatisala i donela dodatni profit. Mislim da je to idealna kombinacija", rekao je Ilić.

On je naveo da američka vlada subvencioniše proizvodnju baterija, kao i da podsticaje svojim kompanijama daje i Nemačka.

profimedia

 

"Ima dosta prostora da pravimo baterije sa sopstvenim litijumom ili još više punjače za baterije, koji se primenjuje za solarne energije i solarne panele. Ako pravite baterije za e-automobile interesantan je litijum više od ostalih metala. Litijum će da bude još 20 ili 30 godina na tržištu. To je i čist metal i strateški materijal koji se koristi u skoro svim industrijama koje se bave preradom metala i u auto-industriji", rekao je Ilić.

Profesor na Birmingemskom univerzitetu Nana Bonsu, koji se bavi električnim vozilima, rekao je da u toj tehnologiji krug nije zatvoren, jer nije rešeno šta sa istrošenim baterijama. Bonsu je dodao da bi električna vozila mogla sa 55 procenata da pozitivno utiču na problem klimatskih promena, ali da uz istrošene baterije treba razmotriti i pitanje narušavanja prirode iskopavanjem kobalta, litijuma i mangana koji su neophodni u toj tehnologiji.

Litijum između razvojne šanse i ekološke katastrofe

Za neke je litijum budućnost i razvojna šansa, dok drugi smatraju da je njegova eksploatacija put u ekološki haos. Te dve struje teško je pomiriti, ali pojedini stručnjaci smatraju da se to uz izuzetno visoka tehnološka ulaganja u eksploataciju može uraditi, dok ističu da bi privreda od toga imala višestruku korist.

Marija Alimpić iz Udruženja "Zaštitimo Jadar i Rađevinu" je na konferenciji Look up rekla da sa jedne strane postoji potreba da se nešto preduzme da se zaštiti priroda, a da se sa druge strane govori o litijumu i električnim automobilima kao šansi za privredu.

"Govorimo o e-automobililima koja građani Srbije neće moći da priušte, a sa druge strane o litijumu i njegovoj eksploataciji na prostoru koji obuhvata gotovo 294 kvadratna kilometra, a to je prvenstveno poljoprivredno zemljište. Tu ima i zaštićenih biljnih i životinjski vrsta, istorijskih spomenika", ocenila je Alimpić.

Tanjug/Miloš Milivojević

 

Profesor sa Mašinskog fakulteta, Aleksandar Jovović, je rekao da lokalna zajednica ima pravo da se bori za ono sa čim se ne slaže, ali da to ne znači da će uvek biti u pravu.

"Niti je tamo zemlja najboljeg kvaliteta, niti tamo ima zaštićenih vrsta na teritoriji samog projekta. Geološka studija je rekla, ako želite da vam ostane sve ovako nikada nećete ništa graditi, a ova studija je odrađena perfektno. Ključni dokument koji država do dana danas nije sprovela je šta se time gubi, a šta dobija i nije napravila procenu kompletne isplativosti ovog projekta", rekao je Jovović.

Preporuka za vas

Komentari (0)

Biznis