Igre 
Da li su Srbiji potrebni rudnici litijuma: Pitanje koje ne prestaje da izaziva kontroverze i polemiku u javnosti
Komentari19/11/2022
-20:11
Vlada Srbije u januaru je, posle višednevnih protesta ekoloških aktivista, poništila uredbu o realizaciji projekta Jadar i ugovore sa kompanijom Rio Tinto, ali još ne prestaje polemika o tome da li su Srbiji potrebni rudnici litijuma. To pitanje izaziva velike kontroverze, jer jedni veruju da je reč o razvojnoj šansi dok drugi strahuju zbog efekata koje bi eksploatacija mogla da ima po životnu sredinu.
Među primere koje ekološki aktivisti i građani koji protestuju navode protiv ideje iskopavanja litijuma uvršten je i slučaj iz valjevskog kraja. Meštani u selu Lukavac već nekoliko godina iz bunara nemaju vodu za piće, jer je zagađena, kako oni tvrde, posle istraživanja zemljišta u potrazi za litijumom, koju je od 2017. radila kompanija "Eurolitijum". Međutim, ova kompanija te tvrdnje odbacuje.
Osnovni sud u Valjevu privremeno je zabranio istraživanja, a Ministarstvo poljoprivrede donelo je četiri rešenja o zabrani bušenja, zbog kršenja zakona o poljoprivredmom zemljištu. Uprkos tome, u Valjevu je nedavno otvoren info centar kompanije "Eurolitium", što je kod građana probudilo nove sumnje da se radovi na uspostavljanju rudnika litijuma ipak nastavljaju.
Meštanin Cetvko Jovanović kaže da je prvi put posumnjao da je voda opasna kada je napunio dečiji bazen. Istom vodom je zalivao i baštu, pa je, kako kaže, posle morao da baci svu zimnicu. Njegov komšija Branko Arbajter, je proizvođač borovnice i lešnika i redovno kontroliše vodu. On ističe da su problemi sa viškom bora, natrijuma i kalijuma potvrđeni 2020. godine hemijskom analizom, a da je kasnije krenulo i isušivanje bunara.
S druge strane, iz kompanije Euro Lithium Balkan su, međutim, za Euronews Srbija rekli da njihovi istražni radovi nisu "otvaranje rudnika", i da istraživanje koje sprovode nema negativan uticaj na koncentraciju opasnih i štetnih materija koje mogu ukazati na kontaminaciju podzemnih voda i zemljišta.
Kulminacija priče o iskopavanju litijuma u Srbiji
To je samo jedna od kulminacija priče o iskopavanju litijuma koja je počela 2004. godine kada je kompanija Rio Tinto u dolini reke Jadar kod Loznce otkrila mineral jadarit, koji sadrži kombinaciju litijuma i bora. Novine su brujale o tom otkriću poredeći ga sa naučnofanstastičnim pričama o "kriptonitu" koji jedini može da naudi Supermenu. Međutim, dok su jedni jadarit videli kao veliku razvojnu šansu Srbije, drugi su zabrinuti da bi njegova eksploatacija mogla da izazove velike posledice po životnu sredinu.
Sve je kulminiralo protestima i blokadama ulica i auto-puteva širom Srbije, nakon čega je Vlada poništila ugovore sa kompanijom Rio Tinto koja je u Srbiji istraživala taj mineral. Ipak, sve češće se čuju spekulacije da to nije bila tačka na projekat, već tri tačke, što bi moglo da znači odlaganje. Na sajtu kompanije se navodi da je "usred kašnjenja revidirana dinamika realizacije projekta Jadar", odnosno da se očekuje da prva komercijalna proizvodnja bude najranije 2027. godine, umesto 2026. godine, kako je ranije planirano.
Povezane vesti
Takođe, na sajtu se navodi i da je kompanija potpisala Memorandum o razumevanju sa evropskom kompanijom za razvoj tehnologije i proizvodnju baterija InoBat. A baš ove nedelje, objavljena je i vest da ta slovačka kompanija planira da otvori fabriku baterija za električna vozila u Srbiji.
Euronews Srbija
Upitana da li je litijum šansa za Srbiju, nova ministarka energetike Dubravka Đedović rekla je nedavno za Euronews Srbija, da je naša zemlja srećna što leži na rezervama jednog jako bitnog minerala koji je neophodan za obnovljive izvore, koji su u fokusu celog sveta.
"MIslim da Srbija treba da razmotri kako može taj potencijal da iskoristi. Moje je da sagledam, da razmotrim, da vidim šta je urađeno, šta nije i zašto nije. Ali, kako da kažem, sve zemlje koje imaju neki prirodni resurs, a ne iskorišćavaju ga, na gubitku su", rekla je ona i dodala da nema korišćenja nijednog prirodnog resursa koje nije bezopasno za životnu sredinu, ali da je samo pitanje koje će mere da budu preduzete da se rizici smanje.
Da li je litijum šansa ili katastrofa? O ključnim pitanjima kada je reč o eksploataciji ovog minerala za Euronews Srbija govorili su profesorka Dragana Đorđević sa Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju i profesor Rudarsko-geološkog fakulteta Dinko Knežević.
Ko sve eksploatiše litijum u Evropi?
Đorđević: U Nemačkoj ima tri puta više litijuma, u Češkoj, Francuskoj... Oni ne planiraju da otvaraju rudnike. Sve zavisi šta vi smatrate pod prirodom. Da li živi svet ili rude koje predstavljaju interes stranih kompanija. Profesor Branimir Grgur sa Tehnološko-metalurškog fakulteta koji je ekspert za baterije i koji je usavršavanje završio na Berkliju, je izračunao tačno koliko bi u Sribji ostalo litijuma sa svim fabrikama koje se najavljuju. Svega bi ostajalo oko sedam proceanta. A kompanija Rio Tinto bi 93 odsto iznosila iz Srbije. Znači to je samo čist profit Rio Tinta. SANU je prošle godine organizvala skup na temu projekta Jadar. Čitave godine se bavila tim problemom. Ispostavilo se da je malo toga poznato. Počev od toga da se najavljivalo da je na tom ležištu 10 odsto svetskih rezervi litijuma. To nije tačno, tamo je svega oko jedan procenat svetskih rezervi.
Knežević: Česi rade sa nemačkim kapitalom i otvaraju rudnik. Otvoriće ga 2025. godine, a 2018. su našli to ležište. Nešto je manje ležište nego ovo naše i oni će ga otvoriti, ali im ne treba konkurencija. Ko prvi dođe na tržište, taj postavlja uslove, a onaj drugi mora malo da se prilagođava. Ja ne znam ko sprečava tu konkurenciju, ali vidim da neko sprečava. U uslovima kada su naši kapaciteti dosta ograničeni, neko se trudi svim silama da nam još više zagorča život. To se svodi na ono - "ako vi nešto imate, da vam je to prokletstvo". Znači, ako ste od prirode nešto dobili to nije bogatstvo, nego prokletstvo? Čega još ima Srbija, a da to predstavlja jedan odsto svetskih rezervi? Da li ima jedan odsto najboljih fudbalera, jabuka, bakra, kukuruza? Nema ničega. Recimo, bogatstva bakra imamo 0,1 odsto.
Koliki bi bili benefiti iskopavanja litijuma?
Knežević: Benefiti su kao i od svake investicije. Od toga da će stanovništvo ostati tu, da će doći novo, do toga da ćemo napredovati dolaskom novih tehnologija i novih pogleda na svet i da će oni plaćati poreze i rentu. Litijum je metal sadašnjosti i budućnosti. Napravljene su ekonomske analize koje su pokazale da je jako velika dobit od ovoga svega. Tamo je slaba poljoprivreda. Niko ni sada ne brani ljudima da uzimaju danas pare od toga, kada nema rudnika.
Dinko Knežević
Povezane vesti
Đorđević: Čitav koncept električnih automobila je neodrživ. Država ne subvencioniše poljoprivredu, nego pomaže stranim kompanijama da otvore rudnike. U ovoj zemlji se danas na skoro 200 lokacija ispituju rudna nalazišta. Ja tvrdim da ovde nema toliko ruda i minerala koliko ima korupcije i neznanja. I strane kompanije koriste to da bi ušetale. Ako se to desi, ako se u Srbiji otvori 200 rudnika, doživećemo sudbinu Konga. Ne možemo gledati samo ekonomiju. Danas uređena društva funkcionišu po principu "tri e" - ekologija, energetika, pa na trećem mestu ekonomija. Ovaj rudnik, kako je prikazano, kako stoji u projektu i patentnoj prijavi, apsolutno ne može da bude ekološki.
Kako izgleda proces proizvodnje?
Knežević: Praktično imate proces iz dva dela, prvi je rudarski, a drugi je hemijska tehnologija. Rudarski proces je relativno jednostavan, to je klasična jama samo što je veoma duboka, na blizu 600 metara i tu se kopa ruda i izvlači se gore. Imaju napravljena posebna okna i vrši se rudarska mehanička prerada. Ona se sastoji iz trostepenog usitnjavanja i višestrukog klasiranja, da bi se odbacila klasa krupnoće, znači jedna frakcija koja je sitnija od 214 mikrometara. Ona se odvoji i odbaci jer tu uglavnom prevladavaju gline. Kad izvučemo rudu, u njoj ima i onoga što je korisno i što nije, tako da je moramo pripremiti za dalju preradu, koja je dosta jednostavna i nema nijedan novi proces. Iz rudnika dobijamo prvi otpad,da bismo napravili okno, jer morate proći kroz tih 600 metara i kad dođete u zonu gde je rudno telo, morate napraviti infrastrukturu da možete da se krećete. Kao da ste na ulici. Morate imati ulice, semafore i raskrsnice. Da biste to napravili morate da otkopavate i to se najčešće otkopava u jalovom materijalu. Kad se završi rudarski proces, onda dobijete nešto što se zove koncentrat. Sad ste obogatili tu rudu tako što ste odvojili najsitniju frakciju u kojoj prevladavaju gline i u kojoj je učešće korisne supstance jako malo, tako da nemate velike gubitke. I sada ulazite u nešto što nije moja specijalnost, znači hemijska tehnologija gde se višestrukim luženjem, u poslednje vreme se koristi australijski izraz digestija, izdvaja najpre jedan, pa drugi proizvod, i na kraju se dobija treći. Vrlo komplikovanim hemijskim procesom se izdvajaju korisne supstance.
Đorđević: Prvi korak, odnosno rizik je iskopavanje i drobljenje te rude do frakcije 300 mikrometara. To je otprilike frakcija negde malo krupnijih čestica od pudera. I ta prašina će odmah već da se rasejava, jer ruda, pored onoga što u sebi sadrži korisno, sadrži i štetne materije, u ovom slučaju bor. Sadrži arsen, olovo, sulfide. Sve to će se emitovati u atmosferu i to najbliže stanovništvo će stalno biti izloženo tom riziku. Apsolutno nije problematičan rudnika kao takav, već zato što se nalazi u okolini kuća i njiva. Postoji patentna prijava za koju je direktorka Rio Save u SANU saopštila da je patentirana. Ona ni dan danas nije patenritana. To je jedna laž. Druga laž je da je profesor iz Jarosalva Černog rekao da će se otpadne vode prečišćavati reverznom osmozom, što je netačno. Reverznom osmozom će se prečišćavati njihove ulazne vode, jer ona proizvodi vodu visokog kvaliteta koja je potreban za proizvodnju baterije. Predstavili su tehnologiju koja se uopšte ne koristi za prečišavanje otpadnih voda, nego za prečišćavanje ulaznih voda za njihov tehnološki proces. I oni će zaista imati tu tehnologiju, ali ne za prečišćavanje otpadnih voda. A šta će biti sa otpadnim, to je pitanje.
Povezane vesti
Koje su opasnosti od iskopavnja litijuma i da li to predstavlja rizik?
Đorđević: Mi već imamo ekološke štete u fazi istraživanja, a nama se pričaju bajke da će biti ekološki rudnik na tom mestu. Već dve godine analiziramo ovo zemljište i obe reke. I oko 25 kilometara nizvodno od rudne zone, našli smo da je u Jadru 17 puta više bora, devet puta arsena i tri puta više litijuma nego dva kiloetra iznad rudne zone. Sigurno će biti posledica. Nije slučajno da se ovakvi rudnici otvaraju samo u pustinjama i u nenaseljenim mestima. Nigde u svetu ne postoji ovakav rudnik u naseljenom mestu i na plodnom zemljištu. Jadar je jedno plodno zemljište Srbije. Rudnik koji se planira, planira se u selu koje je okruženo sa oko 20.000 stanovnika. Kompanija kupuje samo onaj deo koji je njoj potreban za otvaranje rudnika. A šta sa 20.000 ljuti koji tu u savršenoj harmoniji sa prirodom žive, gde su dve bujične reke i gde je izuzetno plodno zemljište. Pored ispitnih bušotina curi toksična rudnička voda. Rudnik ne postoji, a ove bušotine su dole od rudne zone, i uz cevi je krenula da izlazi ta toksična rudnička voda. Nije problem što ona postoji dole na dubini od 600-700 metara, ali je problem kada ona izađe na površinu. Ona ima visoke sadržaje bora. Bor je toksičan za biljni svet. Tamo gde curi ta voda, nema ni korova. U jalovini postoje toksični elementi koji vama nisu potrebni. Izvući ćete samo litijum i bor, a arsen, olovo i ostaci bora će završiti u jalovini. Nauka kaže da sve te podloge i zaštite na jalovištima vremenom propadaju zbog starenja materijala i seizmičkih potresa.
Dragana Đorđević, Institut za hemiju, tehnologiju i metalurgiju
Knežević: Sve može biti opasno ekološki, po ljude po životnu sredinu i po opremu, ali ako idete u normalnim uslovima, nemate nikakvih problema ni za ljude, ni za životnu sredinu, ni za opremu, ni za okruženje, ni za crkvu u blizini. Znači, nećete imati nikakvih problema. U svakom industrijskom procesu može da dođe do nekih ekscesa i akcidenata. Zašto to u Srbiji ne bi moglo da se radi bez ikakvh ekoloških incidenata? Što mi sebe potcenjujemo, pa smo mi ljudi drugog reda, pa u Srbiji to mora da se desi. Ne mora. Generacije koje dolaze su pametnije. Svaka ova generacija je pametnija od stare i bolje će da radi. Vi kad uzmete jednu rudu, to je konglomerat svega i svačega. Nemate maltene periodni sistem elemenata, nijedan elemenat koji nije prisutan u jalovini i rudi. Koncentracije su najčešće tragovi ili vrlo male, ali u svim ostalim rudnicima imate isto rudu, mnogo finije usitnjavanje. Zato sam rekao da se drobi. Uvek se poredi sa flotacijom. Ovo nije flotacija. Flotacija je fizičko-hemijski proces. Ovde su fizički procesi. Drobi se. Zamislite koja bi budala radila to tako da ide da pobije seljake. Znači to su zatvorena postrojenja. Studija je pokazala da u normalnim uslovima nemate nikakve negativne uticaje na životnu sredinu. Neneormalni uslovi su havarije i havarijske situacije. Ako se ljudi toga boje, što onda sedaju u automobil, ako se boje da će da se sudare? Tehnologija koja je planirana je korišćena do sada u svetu u rudarskom delu.
Šta je najbolje rešenje za Srbiju?
Đorđević: Neki naučnici smatraju da će električni automobili više devastirati planetu nego nafta. Električni automobili nisu održivi. Resursi su ograničeni. Litijumske baterije se uglavnom ne recikliraju, jer su pune toksičnih elektrolita. Pale se. Često možete da čujete da se automobil zapalio. Prošle godine je potponuo čitav brod sa automobilima, jer se jedna baterija zapalila. Često se pale baterije u računarima i mobilnim telefonima. Litijum kao element za baterije jednostavno nije rešenje. Ima boljih, održivih rešenja. Recimo zelena tranzicija kroz biomasu, vodonik, sunčevu energiju, kroz resurse koji su obnovljivi. Rude nisu obnovljivi resurs. Vi kad ih jednom izvučete nema ih više. Onda će se gomilati toksičan otpad. Kada se upali jedan automobil sa toksičnom baterijom, gomila otrova se oslobađa. Rešenje je da se obustavi sve. Već sada imamo suviše toksičnih jalovišta koja nas još truju iz srednjeg veka i rimskog doba. Profesor Knežević bi mogao time da se pozabavi, a ne da pravi još 200 novih jalovišta. Srbija je zelena i poljoprivredna zemlja, i taj resurs treba da se koristi u buduće vreme kada hrana postaje tražena na tržitu i kada klimatske promene uništavaju plondo zemljište. Mi ovo što imamo moramo da čuvamo.
Knežević: Vlada je rekla da je stavila tačku na projekat, ali to su političari. Vlada je donela prvu i drugu odluku, doneće i četvrtu i petu. Ja mislim da nijedna pametna vlada ne bi stavila tačku trajno na ovo. Može da stavi tri tačke, za razmatranje. Što se mene tiče i moga rezonovanja inženjerskog, stručnog i ljudskog, nema pametne vlade koja će se odreći ovoga. Srbija je rudarska zemlja. Bila je bogata zbog rudarstva, a ne zbog poljoprivrede. Novo Brdo je imalo više stanovnika nego London. Znači, Srbija je i rudarska zemlja. I nema nikakvih problema da se otvori još jedan rudnik, a 200 ih se sigurno neće otvoriti jer u Srbiji danas imate manje od 20 rudnika.
Komentari (0)