Igre 
Norvežani nude lek za srpski energetski sektor: Prvi "bolni korak" je terapija za ključna javna preduzeća
Komentari02/12/2022
-08:35
Norveški stručnjaci dali su tri predloga rešenja za reformu energetskog sistema Srbije o čemu je javnost iz Osla obavestio predsednik Srbije koji je najavio zajednički rad sa Norvežanima na reformama energetskog sistema. "Prvi bolni korak", kako je naveo, biće reforme u javnim preduzećima. Eksperti za energetiku ukazuju da smo došli do tačke kada promene u javnim preduzećima moraju da se sprovedu.
Glavna poruka iz Osla je da će Norveška pomoći Srbiji da sprovede reforme u energetskom sektoru, a istaknuta su četiri ključna preduzeća - Elektromreže Srbije, Elektroprivreda Srbije, Elektrodistribucija Srbije i Srbijagas. MInistarka rudarstva i energetika je rekla da je Srbija spremna za reforme zbog zdravije životne sredine, ali i zbog energetske nezavisnosti i zbog manjih izdataka za struju i gas. Ona je navela da očekuje da će reforme biti završene do marta ili aprila.
"Energetska preduzeća su stub naše privrede. Neophodno je da imamo preduzeća koja su efikasna, jer ona moraju da budu sigurnost za našu privredu. Taj profesionalni menadžment treba da nam pomogne da imamo više para u budžetu. Svaka promena je bolna, ali moramo da znamo da možemo da se oslonimo na naša preduzeća, da stvaraju profit, a za to je neophodno da postepeno podižemo cenu i struje i gasa", rekla je Đedović za RTS.
Ministarka je napomenula da će promene biti teške, zato što će "određeni ljudi morati da prekinu da rade na način na koji su radili". Komentarišući mogućnost privatizacije Elektroprivrede Srbije, Đedović je rekla da država ne namerava da prestane da bude vlasnik, već da je suština da država bude odgovorna. Navela je primer Norveške gde je većina energetskih preduzeća u vlasništvu države i istakla da to ne znači da ta preduzeća ne mogu da budu i odgovorna.
Reforme podrazumevaju i tržišne cene struje, a Fiskalni savet je predložio veću zaštitu najsiromašnjih.
"Dosta smo razmišljali o neminovnosti da se podignu cene struje i gasa. Uradili smo to najmanje moguće. Struja će od 1. januara porasti osam posto, a gasa 11 posto. Gas je u Bugarskoj poskupeo 108 posto, u Makedoniji dva puta više. Država že nastaviti da subvencioniše privredu, i bitno je da će se povećavati izdvajanja da bi se zaštitili najugroženiji", napomenula je ministarka.
"Očigledno su bili potrebni Norvežani da se krene s reformama"
Stručna javnost je i ranije upozoravala na propuste u radu javnih preduzeća, a stručnjak za energetiku iz kompanije Deloitte Željko Marković napominje da je to bilo jasno i bez Norvežana. Međutim, kako on kaže za Euronews Srbija, očigledno su oni bili potrebni da bi se krenulo s reformama.
Povezane vesti
"Imamo situaciju da nam je veliki broj kadrova u statusu vršilaca dužnosti i to po više godina, što nije normalno ni u redu, jer ne mogu dati puni doprinos vođenju tih preduzeća. S druge strane, nismo se bavili ni razvojem kadrova u prošlosti. Ti sektori su specifični i ne možete na tržištu rada lako naći ljude koji mogu da vode ta preduzeća već morate sami 'napraviti' stručnjake. Imajući sve to u vidu, naravno da mora da dođe do promena i u politici preduzeća i u izgradnji kadrova u budućnosti, ali i u izmeni trenutnih kadrova koji nisu izabrani na način da mogu profesionalno da vode ta preduzeća i da obezbede profit", smatra Marković.
Fiskalni savet je već ukazivao da su krupne greške u upravljanju EPS-om i Srbijagasom došle na naplatu tokom svetske energetske krize, MMF je još ranije tražio da javna preduzeća prestanu da budu teret budžetu i da se njima bolje upravlja. Marković smatra da je definitivno vreme da se počne sa reformama.
"Trebalo bi da se kadar bira prema menadžerskim i profesionalnim sposobnostima. Nismo zapošljavali mlade stručnjake, dosta njih je otišlo u inostranstvo, mnogi su otišli u druge firme i to je uticalo da dođemo u ovu situaciju", kaže Marković.
On ukazuje da bi i novim menadžerima mogla biti otežavajuća okolnost to što su naša energetska preduzeća definitivno u funkciji socijalne politike i to na više načina.
"Jedan od načina je da sa cenom električne energije odnosno svojih usluga obezbeđuju struju koja treba da zadovoljni loš standard građana, odnosno da ne bude preskupa za džepove građana. S druge strane, takva preduzeća ne mogu da ostvare profit i da ulažu u svoj razvoj. U funkciji socijalne politike je i višak zaposlenih, odnosno njihov neravnomeran raspored , jer ih ima mnogo u administraciji, a nedovoljno u onim proizvodnim aktivnostima", kaže Marković.
Napominje da bi profesionalni menadžment trebalo da se pozabavi i time, ali ukazuje da ne veruje da bi to bilo pozitivno prihvaćeno u javnosti.
I stručnjak za energetiku MIodrag Kapor ističe da sa ovako niskim cenama energije i monopolistima kao što su EPS i Srbijagas ne možemo imati zdravu ekonomsku klimu koja je neophodna za napredak elektroenergetskog sektora.
Povezane vesti
"Došli smo do tačke kad više ne može bez restrukturiranja"
Profesor Ekonomskog fakulteta Slobodan Aćimović je za Bloomberg Adria rekao, govoreći o angažmanu norveških stručnjaka za otklanjanje problema u srpskim energetskim preduzećima, da su oni analizirali rad tih preduzeća i da su našli mogućnosti za unapređenje, a da je jedna od njih restrukturiranje.
"Raduje me ono što smo juče čuli, a to je da ćemo konačno imati model "drmanja kaveza", odnosno promene u javnim preduzećima. Izgleda da smo došli do tačke kada smo shvatili da više ne može bez restrukturiranja, nijednoj vlasti nije lako da krene u taj proces, ali čini mi se da smo došli do tačke da to mora da se izvede", naveo je Aćimović.
Konsultant Bogdan Petrović, međutim, napominje da je potrebno da se vidi šta je to što Norvežani stvarno predlažu.
Povezane vesti
"Svaka ekspertiza nije na odmet. Kod nas već nekoliko godina, iz IPA fondova, rade grčki konsultanti. Nekakvi nacrti su se pojavljivali na sajtu Ministarstva energetike. Onda, kao grom iz vedra neba, dolazi angažovanje Ristad energy. U principu to je veoma slična tema. Ne vidim u čemu je različit projektni zadatak Norvežana. Nešto nije valjalo sa dosadašnjim konsultantima. Ja bih najviše voleo da vidim šta oni stvarno predlažu. Mislim da je dužnost Vlade, pošto se radi o najvećim investicijama koje će država imati u narednom periodu, bez ikakve dileme, da objavi tu dokumentaciju. Onda možemo da vidimo da li to pije vodu, šta može bolje i red je da se uključi domaća pamet", naveo je Petrović za Euronews Srbija.
Stručnjak za energetiku Miodrag Kapor je napomenuo da je dobro to što je konačno napravljen dogovor sa državom koja ima dugu demokratsku tradiciju i iskustvo iz oblasti energetike, a posebno zelene energije. Međutim, napominje da je potrebna transparentnost i da se povede javna rasprava kako bi se doneo konačan zaključak, navodeći da on to upućuje kao konstruktivnu kritiku.
Potrebna strategija razvoja energetike
Srbiji je potrebna strategija razvoja energetike za period od 20 do 30 godina, istakao je Petrović uz napomenu da ima dovoljno uglja za narednih tridesetak godina, ali da posle toga moramo da kažemo "doviđenja". Zbog toga ističe da moramo racionalno da iskoristimo taj ugalj.
Kada je reč o kopovima, on navodi da će biti dovoljno uglja, ali ukazuje da je problem to što se koriste kotlovi koji su prestari i koji su pravljeni pedesetih i šezdesetih godina.
"Oni troše 50 odsto više uglja za optimalnu količinu struje. Treba da zamenimo stare kapacitete", naveo je on i dodao da ti kotlovi više zagađuju i da su energetski neefikasni.
Kapor napominje i da je potrebno unaprediti efikasnost elektromreža. "Mi trošimo ceo jedan blok u Obrenovcu da bi pokrili gubitke", rekao je on i dodao da je osim poboljšanja efikasnosti potrebno i agresivno pristupanje novim energijama.
Kako je istakao, Srbija ima komparativnu prednost kada je reč o proizvodnji struje na biomasu, ali i veliki solarni potencijal.
Preporuka za vas
Komentari (0)