Pokušaj postavljanja "rampe" na cene nafte i gasa: Intenzivni razgovori unutar EU i G7, ali dogovora još nema

Zima i hladnoća polako stežu evropske zemlje, ali za sada još vlada neizvesnost kada je reč o visini računa i rutama za snabdevanje energentima. Ograničenje cene gasa tema je oko koje nije bilo dogovora ni ove nedelje, te će ministri zemalja članica EU o tome razgovarati i sredinom decembra. Iako o ovoj temi za sada nema konsenzusa, neki dogovori i pomaci su ipak napravljeni. 

Članice G7 pokušavaju da ograniče cenu ruske nafte koja se transportuje morskim putem, a u Briselu se redovno i vanredno sastaju ministri energetike kako bi, između ostalog, postigli dogovor o ograničenju cene gasa.   

"Danas još jednom šaljemo jasnu poruku jedinstva. Još ne otvaramo šampanjac, ali smo stavili flašu u frižider. Sačekaću do sredine decembra, najverovatnije 13. kada ćemo se opet sastati na petom vanrednom sastanku ministara energetike. Veoma mi je drago da smo se dogovorili oko sadržaja za dve stvari - zajedničke kupovine gasa i solidarnosti, kao i oko dozvola za projekte iz oblasti izvora obnovljive energije. Oko tih tema više nisu potrebni nikakvi dalji pregovori", naveo je Jožef Sikela, ministar trgovine i industrije Češke.  

Evropska komesarka za energetiku Kadri Simson je navela da je jasno da se sada nije mogla doneti odluka o mehanizmu "korekcije tržišta", ali je navela da da če predsednicima i ministrima biti pruženi svi neophodni podaci, kako bi mogli da ih uzmu u obzir kad se pregovori nastave.

Predlog koji ovog puta nije prošao je cena od 275 evra po megavat satu (MVh). Stručnjak za energetiku Miloš Zdravković kaže da je to visoka cena, ako se poredi sa prošlom godinom.

profimedia

"275 evra po evra po megavat satu predstavlja nekih 3.000 dolara za 1.000 metra kubnih gasa. Prošle godine smo mi kao Srbija plaćali 270 dolara, Nemačka 230, Turska 210 i to je visoka cena. Ali postoji bojazan da će u zimskom periodu, u januaru, dostići 3.500 možda čak i 4.000 dolara za 1.000 metara kubnih. To su predviđanja norveškog ministarstva energetike, kao i stručnjaka Međunarodne agencije za energetiku", rekao je Zdravković.  

Govoreći o tome zašto nije došlo do dogovora, napomenuo je da su Rusi rekli da će da uzvrate na takve mere. 

"Jednostavno, Rusi su rekli za države koje uvedu gornje cene, jendnostavno za njih neće biti ni gasa ni nafte. To bi bio problem", istakao je Zdravković. 

Traži se rešenje za ograničenje cena ruske nafte

Članice grupe G7 takođe pokušavaju da pronađu zajedničko rešenje za ograničavanje cene ruske nafte koja se transportuje morskim putem. Kako se navodi, ni tu još nema dogovora, jer su neke zemlje članice Evropske unije predlog od 65-75 dolara po barelu smatrale preniskim, a neke previsokim.

Ideja o tom ograničenju rodila se letos, na samitu G7 u nemačkom dvorcu Elmau, a pojedini mediji prenose da se zemlje nadaju da će dogovora biti do 5. decembra.  

Za to vreme, na pomolu je i novi preokret poltike Amerike prema Venecueli, jednom od najvećih proizvođača nafte na svetu. Naime, američka korporacija "Ševron" bi mogla da dobije odobrenje da proširi operacije u Venecueli i nastavi trgovinu naftom, čim se nastave pregovori vlade i opozicije u Karakasu. Ovaj zaokret ima veze i sa tim što američka proizvodnja nafte usporava, dok se izvoz iz Rusije smanjuje, a OPEK još ne signalizira da bi mogao da poveća proizvodnju i time umanji svetske energetske muke.

profimedia

Zdravković napominje da, ako se uzme u obzir kakve su cene bile prošle godine, svaka cena gde je nafta iznad 37 dolara je "dobra vest za Rusiju".  ako dodaje, kartel OPEK nije hteo da prati odluke G7.  

"BIlo je indicija da će one povećati proizvodnju, ali videli smo vesti iz Saudijske Arabije da neće to da urade. Irak je takođe rekao da ne dolazi u obzir da poveaćaju proizvodnju nafte", naveo je on.

U EU teško do zajedničke strategije kada je reč o energetici

Ističe da je u EU uvek postojalo nesaglasje po pitanju sankcija Rusiji i da, kada je reč o energetici, Evropa nikada nije imala zajedničku strategiju. 

"Vratimo se ne više od godinu dana u prošlost. Nemačka koja sada predvodi sasvim drugačiju politiku u odnosu na onu koju je sprovodila vlada kancelarke Angele Merkel je imala agendu čvrste saradnje sa Rusima. Od perioda kada je Evropa, odnosno Zapad odustao od Južnog toka, Nemci su izgradili Severni tok 1 i Severni tok 2. Nemačka je postala najveće čvorište za snabdevanje ruskim energentima kako nafte, tako i gasa", naveo je Zdravković. 

Euronews/Slađana Pejić: Pixabay, profimedia

Dodaje i da je Nemačka prva velika zemlja koja je dozvolila ruskom biznisu da upliva u energetski biznis i da su Rusi pre ove krize bili vlasnici nemačkih banaka i energetskih kompanija.

Ima li sada dovoljno energentata na svetskom tržištu?  

Miloš Zdravković je rekao da energenata na svetskom tržištu ima dovoljno, ali da su oni neravnomerno i nepravilno raspoređeni. 

"Nije normlano da 30 odsto svetske energije troši 900 miliona gađana Evrope i SAD, a da u istom periodu 12 odsto energenata troši Indokina, Indonezija, Pakistan... Mi Evropljani smo malo egocentrični, Evropu vidimo u sredini kada gledamo mapu sveta. U svetksim razmerama to drugačije funkcioniše", napomenuo je.

Govoreći o tome hoće li odluke o ograničenju cena nafte i gasa, ako do njih dođe, uticati na Srbiju, naveo je da bi moglo da bude posledica. 

"Srbija je deo Evrope, svidelo se to nekom ili ne i sve što je deo Evrope biće i za nas. Uglavnom, ono što je loše, to se još brže oslikava na naše tržite. Sa jedne strane mi imamo sreću da na smo na magistralnoj liniji voda Turskog toka i imamo direktno snabdevanje iz Rusije. To je dobro, ali što se tiče uvoza nafte bojim se da će biti žestokih posleidca i po Srbiju", naveo je Zdravković.