Nemačka otvara vrata za radnu snagu iz zemalja van Evropske unije - novi uslovi trebalo bi da prokrče put do posla

Nemačka vlada je ove nedelje predstavila plan kojim šire otvara vrata radnoj snazi iz država izvan Evropske unije, a koji bi trebalo da reši problem nedostatka kvalifikovanih radnika u toj zemlji.

Prema okvirnom nacrtu, stranci više neće biti ograničeni radom samo u struci, pa će tako mehaničar moći da se zaposli kao magacioner ili policajac kao konobar. Plan uključuje i inovantivni sistem bodovanja radnika iz trećih zemalja uključujući i države Zapadnog Balkana.

Nemačka vlada je u sredu usvojila okvirni plan za ubrzavanje i uprošćavanje useljenja kvalifikovane radne snage. To dalje treba da podrže mere poput oglašavanja radnih mesta u inostranstvu i nove mogućnosti useljenja kandidata koji nemaju radni ugovor, ali ispunjavaju određene kriterijume. Za sada još nema detalja u vezi sa olakšicama za zapošljavanje, ali, kako nemački mediji pišu, cilj vlade u Berlinu je da debirokratizuje proceduru i da ubrza popunjavanje upražnjenih radnih mesta.

Pri razmatranju zahteva za radnu vizu, na težini će dobiti iskustvo, a prevod kvalifikacija će izgubiti na značaju za ulazak u Nemačku. To bi značilo da se neće striktno gledati stručna sprema, već znanje kandidata koji konkuriše za posao. Plan uključuje i inovativni sistem bodovanja radnika iz trećih zemalja, uključujući i države Zapadnog Balkana.

Ministri su se dogovorili oko osnovnih načela, da "kriterijumi mogu biti kvalifikacije, znanje jezika, radno iskustvo, rodbinske veze sa Nemačkom i starost."  Kako nemački mediji prenose, službe za strance će povoljnije odmeravati sposobnost integracije uz prethodne boravke u Nemačkoj, rad za nemačkog poslodavca, ali i ako kandidat ima rođake u toj zemlji, ali nacrt još ne definiše kakav status ti rođaci treba da imaju, na primer jesu li zaposleni. Jednostavnije useljenje je deo planirane reforme zakona o azilu i migraciji koju ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer želi da pokrene do kraja godine.

Novi propis pojednostavljuje zapošljavanje

Novinar redakcije Dojče Vele Nemanja Rujević kaže da Nemačka ne traži novi kvalitet, već da novi propis zapravo znači da će tražiti manje kvaliteta, odnosno da spuštaju kriterijume.

"Na snazi je zakon o useljavanju koji kaže da moraš da imaš neku kvalifikaciju, da li je visoka, srednja ili zanat, da je potrebno da nađeš poslodavca i onda možeš da dođeš u Nemačku da radiš. Sada, kažu, ne treba ni formalna kvalifikacija, već mogu i nekvalifikovani radnici da dođu, ukoliko znaju neki posao. To je za sada još u povoju i pitanje je da li će to vladajuća koalicija da izgura. Za neke kvalifikacije bi moglo naknadno da se proverava da li neko to zna ili ne zna da radi. Na primer, stolar iz Avganistana koji je dobar majstor, ali nema diplomu, moći će da se zaposli", objašnjava Rujević.

Za ljude iz Srbije, mogla bi biti značajna olakšica mogućnost da mogu da dođu u Nemačku, pa da tek onda traže posao, jer je do sada važilo pravilo da ga moraju naći dok su u Srbiji i da mogu otići za Nemačku tek kada ispune određene uslove, koji su otežavali put do radnog mesta.

profimedia

 

"Vlada hoće da pojačano `vrbuje` radnu snagu u inostranstvu, da reklamira slobodna radna mesta i da pojača ulogu `Gete` instituta, da još više ljudi uči nemački van zemlje. Sve u svemu, to je jedan paket koji bi dodatno učvrstio Nemačku kao useljeničku zemlju. Premda posebno konzervativni spektar ne voli da se tako priča o Nemačkoj, kao o Kanadi, ali privreda vapi za radnicima i nema izgleda da će se to uskoro završiti", kaže Rujević.

On smatra da s druge strane novi nemački propisinose ogromnu opasnost da se Srbija dodatno učvrsti kao iseljenička zemlja. 

"Demografski problem Zapadnog Balkana nije tema u Nemačkoj. Nemci se nikad ne pitanju da li zemlje iz kojih dovode radnu snagu sasvim propadaju, već gledaju da reše svoje probleme. Sad će u penziju generacija bejbi bumera, pa će em ostaviti rupu, em će neko o njima morati da brine u starosti. Negovatelj starih osoba je ubedljivo najtraženije zanimanje, u proseku ostaje upražnjeno oko 250 dana nakon raspisivanja oglasa", navodi Rujević.

Jedva da je bolje sa limarima, majstorima za grejanje i klima-uređaje gde se na novog zaposlenog čeka po 224 dana. U visokogradnji se radnik traži 221 dan u proseku, a kod medicinskih sestara, babica i sanitetlija prosek je 188 dana.

Magazin Špigel je nedavno pisao da nikada pre u Nemačkoj nije bilo toliko upražnjenih radnih mesta kao danas i ukazao da manjak personala "guši" aerodrome, restorane i bazene, a da je to tek sitnica u odnosu na ono što preti zemlji, jer statistika pokazuje da je 1,74 miliona radnih mesta slobodno, mada ih je zapravo verovatno mnogo više.

Kako piše DW, sve to može odvesti horor-scenariju po nemačku ekonomiju u kojem bi do 2060. na jednog penzionera dolazilo tek 1,7 radnika, dok ni danas taj odnos nije sjajan i iznosi 2,7. Da bi se to izbeglo, stručnjaci računaju da Nemačkoj svake godine treba 400.000 doseljenika.

Insistiranje na znanju nemačkog, međutim, usporava proces zapošljavanja i priliva nove radne snage. Nemački list navodi da jedan od predloga Liberala, najbolje ilustruje kolika promena je potrebna, jer oni traže da se u nemačke institucije koje rade sa građanima uvede engleski kao drugi jezik. 

Čekali ga 13 meseci da počne da radi

Leskovčanin Danilo Milošević (33) koji već tri godine živi u Nemačkoj i radi kao vaspitač sa decom u produženom boravku koji funkiconiše pri gradu Minhenu ispričao je ranije za Euronews Srbija svoju priču o odlasku. Njegov poslodavac ga je nakon što ga je zaposlio, čekao 13 meseci da bi došao iz Srbije i počeo da radi, jer je toliko vremena bilo potrebno da dobije vizu. Kaže da je to bio najteži deo puta kojim je krenuo tri godine ranije, jer je pre apliciranja za rad u struci morao da nauči jezik do nivoa B2. Za to mu je bilo potrebno i vremena i novca, ali i mnogo strpljenja.

Danilo Milošević kaže da je u Srbiji godinama pokušavao da se zaposli, ali je sa završenim Fakultetom pedagoških nauka uspevao samo da nađe angažman u dečijim igraonicama i to privremeno. Čuo je da u Nemačakoj ima posla i da traže i prosvetne radnike, ali se jezik isprečio kao prepreka. Kaže da je skoro tri godine tri puta nedeljno išao na privatne časove da bi postigao nivo koji je neophodan za rad u prosveti.

"Kada sam ispunio sve uslove, nostrifikovao diplomu i naučio jezik, konkurisao sam za to radno mesto i zvali su me već sutradan na razgovor. Ja sam avionom otišao u Minhen i dobio sam posao, ali sam počeo da radim tek posle nešto više od godinu dana, kada sam dobio vizu. Oni nisu mogli da veruju da će biti potrebno toliko vremena, ali sam dobio ugovor da me taj posao čeka", ispričao je Milošević za Euronews Srbija.

On je rekao da sada ljudi iz Srbije sa visokom stručnom spremom brže dobijaju radne dozvole, ali da se dešava da oni sa srednjoškolskim obrazovanjem čekaju i do godinu dana. Dodaje najčešće rade na građevini, razvoze robu ili u proizvodnji u fabrikama, ali napominje da ima i arhitekata i inženjera. Najviše ih je, ipak, angažovano u zdravstvenim ustanovama, gde rade naši lekari i medicinski tehničari.

Na iste prepreke nailaze i drugi radnici koji odlaze u Nemačku, ali bi ova procedura uskoro, prema najavama vlasti u Berlinu, mogla biti pojednostavljena.ć

profimedia

Bojan Tanasković, direktor agencije za zapošljavanje "Novotek radna snaga" je ranije rekao za Euronews Srbija da ljudi iz Srbije kao i iz ostalih zemalja odlaze i da žele da rade, ali da mnogi nemaju sposobnost da odgovore na te visoke zahteve i kvalitet koji se očekuje.

"Njima treba dva miliona određenog profila ljudi, a dolaze dva miliona koji se ne poklapa sa njihovim potrebama. Veliki broj njih, i iz Srbije i iz drugih zemalja se vraća svake godine, ali se o tome manje priča. Nemci daju dobre plate, ali traže i visok kvalitet usluge. Mora da bude standardizovano i urađeno onako kako se očekuje. Skup je sat rada i kvadrat odrađenog posla, ali ako je urađeno tako da nema popravki i da bude primljeno iz prve", objašnjava Bojan Tanasković.

Posla, kaže, ima, ali za one koji mogu da pruže perfektnu uslugu. Tanasković napominje da se mnogi koji ne ispunjavaju te visoke kriterijume vraćaju u zemlje porekla i da je zato Nemačkoj konstantno potreban tako veliki broj radnika.

"Najveći problemi su nedovoljno poznavanje jezika i nedovoljna stručnost. To je razlog što svake godine ode milion ljudi, a u svoje zemlje se vrati 800.000 i zato se potražnja za radnom snagom ne smanjuje", navodi Tanasković.