Igre 
Evropske sankcije stežu obruč oko ruskih kompanija: Vraćanje NIS-a pod okrilje države, opcija o kojoj se više ne ćuti
Komentari10/11/2022
-07:12
Ostajanje Naftne industrije Srbije (NIS) u većinskom vlasništvu Rusa postaje pretnja za poslovanje tog preduzeća zbog sve većeg stezanja obruča Evropske unije na sve što dolazi iz Rusije. Posle napada na Ukrajinu, Moskva se našla pod udarom ekonomskih sankcija zapadnih zemalja uključujući i one koje se odnose na trgovinu energentima, a najavljeni novi paket na snagu stupa 5. decembra. Hrvatskoj će biti zabranjeno da naftovodom Janaf transportuje rusku naftu u Srbiju, dok NIS-u preti zabrana poslovanja sa zemljama i firmama iz Evropske unije.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u nedelju za "Fajnenšl tajms" da, ukoliko se prošire sankcije EU i na ovu kompaniju, postoji mogućnost preuzimanja kontrolnog paketa u NIS-u od Rusa. On je rekao da Srbija mora da obezbedi dovoljno nafte i gasa za svoj narod i da će, ukoliko niko neće da radi sa NIS-om, država delovati. On je napomenuo i da, za sada, nije doneta odluka i "da nacionalizacija nije potrebna, mada su sve opcije na stolu".
Međutim, energetski i ekonomski stručnjaci ukazuju na to da nacionalizacija u ovom trenutku nije dobro rešenje, jer bi bila veliko opterećenje za srpski budžet. Kao treći put, za spas NIS-a, ukoliko potpadne pod evropske sankcije i to ugrozi njegovo poslovanje, moglo bi da bude preuzimanje od neke kompanije iz regiona, kažu stručnjaci za Bloomberg Adria.
U igri više potencijalnih kupaca
To nije prvi put da se nagoveštava promena vlasništva u NIS-u, a ranije je objavljena je i informacija da predstavnici ove kompanije i Vlada Srbije pregovaraju sa azerbejdžanskim SOKAR-om o preuzimanju većinskog paketa akcija. Premijerka Ana Brnabić je još u aprilu za Euronews Srbija rekla da ne isključuje ni scenario po kojem bi bio napravljen aranžman da NIS pređe u ruke azerbejdžanske kompanije, ali ni druge scenarije.
Energetski stručnjak Ivan Brodić podseća da je azerbejdžanski energetski gigant SOCAR početkom ove nove ukrajinske krize iskazao interesovanje za NIS.
Tanjug/Pres Služba NIS-a
"SOCAR nije pod sankcijama, a jedan je od glavnih operatera novog južnog gasovoda, čime bi i srpski gasni sistem profitirao. Nije isključeno da neko preduzeće iz susednih zemalja to učini, rumunsko ili, još verovatnije zbog specijalnih odnosa Aleksandra Vučića i Viktora Orbana, Mađarska. U tom smislu, moguća je investicija neke od kompanija iz te zemlje. Moramo samo da vidimo da li će regulator izdati dozvolu za takvu transkaciju, bilo iz EU, Mađarske ili Srbije zbog izazova tržišne koncentracije", objasnio je Brodić.
Britanski list "Fajnenšl tajms" nedavno je objavio da je nekoliko grupa, uključujući Vladu Srbije i mađarsku kompaniju MOL, razmatralo kupovinu kontrolnog paketa od većinskog vlasnika "Gasprom njefta", iako su pregovori o prodaji zaustavljeni.
Povezane vesti
Da li je nacionalizacija rešenje?
Vladan Pavlović iz kompanije IPOPEMA securities kaže da zasad nema nikakvih indicija da Gazprom ima nameru da odustane od vlasništva.
"Posebno moramo imati u vidu da je to i pitanje ruskog šireg uticaja ovde u Srbiji, a ne samo obično vlasništvo nad naftnom kompanijom, koja je inače mizerno mala u odnosu na ono čime oni upravljaju globalno, kada su upitanju naftni resursi", rekao je Pavlović.
Teorijski, kaže Pavlović, Srbija može i jednostranim aktom da izrvši nacionalizaciju NIS-a, ali bi to već podrazumevalo teže zaoštravanje odnosa sa Moskvom, što još, ukazuje, nije na vidiku, s obzirom na to da se Srbija nije pridružila ni paketima sankcija EU.
"Mislim da bi najrealniji scenario mogao da se dogodi kroz pregovore sa Gaspromom, ali samo ukoliko NIS potpadne pod neke nove i dodatne sankcije EU koje bi ga onemogućile da uvozi naftu generalno i time stopirale rafinerijsku preradu. U tom slučaju država bi bila ozbiljno ugrožena, odnosno ostali bismo bez derivata, pa bi akcija bila urgentna", podvukao je Pavlović.
Tanjug/Dimitrije Goll
Glavni broker "Momentum securities" Nenad Gujaničić rekao je da ni on trenutno ne vidi okolnosti zbog kojih bi Gazprom odustao od kontrole NIS-a i indirektno velike uloge u energetskom sistemu naše zemlje.
Gujaničić, takođe, smatra da su šanse za nacionalizaciju NIS-a u aktuelnom momentu prilično male. Nacionalizacija bi, kako kaže, pored ugrožavanja poslovanja NIS-a, bila možda moguća i u nekim novim okolnostima kada prestanu ratni sukobi i dođe do eventualno nove podele interesnih sfera između Zapada i Rusije.
I dok se na državnom nivou otvoreno govori o nameri da NIS ponovo bude nacionalizovan, odgovora sa ruske strane o tome nema. Pitanja na ovu temu koja je Bloomberg Adria uputila na adresu Naftne industrije Srbije ostala su bez odgovora. Iz te kompanije su poručili da nemaju odgovore na njih i da je to pitanje za akcionare.
Povezane vesti
"Cena bi bila barem 2,5 put veća od aktuelne"
Srpska vlast je 2008. godine prodaju NIS-a ruskom "Gaspromu" predstavila kao posao veka. Prema ugovoru o prodaji, NIS je sa 50 odsto vlasništva otišao u ruske ruke za 400 miliona evra, a zajedno s njim i sva naftna i gasna polja i geotermalne bušotine koje su pripadale ovom nekada državnom preduzeću. Sporazumom je predviđeno i da ruska strana uloži 490 miliona evra u proizvodnju i još 60 miliona evra u zaštitu okoline. Po trenutnoj tržišnoj kapitalizaciji, vrednost NIS-a iznosi oko 880 miliona evra, ali ekonomisti smatraju da bi svaki kupac morao da bude spreman da izdvoji veći iznos.
"Razlika u nominalnoj vrednosti i ceni postignutoj u eventualnim pregovorima bi mogla dostići i 400 odsto. Jasno je da bi eventualna spremnost "Gasproma" da proda kontrolni paket NIS-a podrazumevala mnogo veću cenu od aktuelne po kojoj je NIS vrednovan oko 880 miliona evra. Na eventualnom javnom tenderu za kontrolni paket akcija nema sumnje da bi cena bila barem 2,5 do tri puta veća od aktuelne", rekao je Gujaničić.
Tanjug/Zoran Žestić
Vladan Pavlović ukazuje da će na cenu uticati i količina novca koju je ruska strana uložila u kompaniju od prvobitne kupovine.
Povezane vesti
"Treba poći od toga da je ruska strana investirala u NIS nekoliko milijardi evra u poslednjih desetak godina i da kompanija trenutno ima dobit koja se približava tržišnoj kapitalizaciji od 880 miliona evra, te bi u normalnim okolnostima i ako se postigne neki dogovor cena verovatno iznosila preko jedne milijarde evra, minimalno", rekao je Pavlović.
Energetska kriza donela rekordne rezultate
Prema poslednjem izveštaju, NIS je samo u trećem kvartalu poslovao sa neto dobitkom od 25,7 milijardi dinara, što je oko 218 miliona evra. To je više nego trostruko uvećanje u odnosu na isti period prethodne godine. Nakon objava rezultata iz trećeg kvartala, postalo je jasno da će ova naftna kompanija zabeležiti najbolju godinu od svog postanka. Samo u prvih devet meseci ove godine neto dobit NIS-a iznosila je 69,4 milijardi dinara. To je više od 588 miliona evra. Podsetimo da je NIS prodat za 400 miliona evra.
Tanjug/Dragan Kujundžić
Kompanija "Gasprom njeft" je vlasnik 50 odsto akcijskog kapitala NIS-a, 29,87 odsto akcija poseduje Srbija, dok kompanija Gazprom ima 6,15 odsto akcija. Ostatak pripada građanima, zaposlenima, bivšim zaposlenima i drugim manjinskim akcionarima.
Đukić: Osetljivo političko pitanje
Diplomata Srećko Đukić kaže za Euronews Srbija da je ideja o preuzimanju većinskog paketa u NIS-u veoma osetljivo političko pitanje između Srbije i Rusije. On podseća da je Moskva bila veoma suzdržana kada se ranije pominjala ta opcija, što se može tumačiti kao negodovanje u vezi s tim predlogom.
"Suvereno je pravo države da nacionalizuje i Rusija to ne moze da spreči, ali to znači jednu potpuno drugu dimenziju odnosa između Beograda i Moskve, tako da će to biti vrlo teško pitanje u razgovorima. Ovo ne bi bio nikakav presedan, tim pre sto je Srbija jedinstvena u okruženju koja je Rusima prodala većinski deo akcija i nafte i gasa, tako da je dovođenje u situaciju da Srbija bude većinski vlasnik zlatne akcije ne bi bilo ništa neobično", smatra Đukić.
Milošević: Biće kako Rusi odluče
Urednik ekonomije u devnom listu Danas kaže da je problem sa većinskim vlasništvom Rusije u NIS-u rešen tako što je "Gasrom njeft" koji je bio većinski vlasnik deo prodao Gaspromu, svojoj majci kompaniji, jer on nije pod sankcijama, ali ukazuje da sada, kako se pooštrava situacija sa Ukrajinom, preti opasnost da sve ruske kompanije, pa i Gasprom budu u potpunosti obuhvaćene sankcijama i da se onemogući rad NIS-u, iako on sada više neće uvoziti rusku naftu, već prelazi na iračku.
"Razne su tu opcije, da Srbija otkupi vlasništvo ili Mađari ili Azerbejdžanci. Mislim da će na kraju biti onako kako Rusi budu odlučili da pristanu, jer ne verujem da će se naša vlast tako lako odlučiti da mimo volje Rusije nacionalizuje ovu kompaniju. Država ima pravo da tako nešto uradi, ali ne verujem da bi želela to da uradi, ukoliko to ne bude neka poslednja opcija. Ako NIS bude morao da prosto zatvori svoje operacije i ako ne bude mogao da uvozi nijednu naftu, onda će nešto morati da se uradi", smatra Milošević.
On smatra d ai za Srbiju najboje bilo da se situacija ne menja i da ostane onako kako je sada, ali ako bude neophodno, smatra da bi bolja opcija bila da je preuzme država, da to bude naša kompanija, ukoliko bi se i Rusi složili. Dodaje da bi to bilo samo privremeno rešenje.
Preporuka za vas
Komentari (0)