EPS mora da uvozi ugalj iz regiona i to bi moglo da potraje i godinama

Komentari

Autor: Dragana Savić

08/06/2022

07:07

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Srbija je sve bliže tome da narednih nekoliko godina uvozi ugalj, iako su rezerve kojima raspolaže sasvim dovoljne za period i posle 2050. godine. Prema procenama stručnjaka, samo lignita imamo više od tri milijarde tona, ali je on još duboko pod zemljom, jer kopovi nisu spremni za eksploataciju. Vlada Srbije nedavno je donela zaključak kojim se Elektroprivredi Srbije odobrava uvoz četiri miliona tona uglja, koliko je procenjeno da će nam nedostajati do kraja 2023.

Ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović je izjavila da će Srbija do kraja ove godine i naredne zime uvoziti ugalj i električnu energiju i najavila stabilizaciju proizvodnje lignita u Kolubari za godinu i po dana.

"Srbija svakog dana uvozi električnu energiju, 10 do 17 odsto od potrošnje. To je manjim delom vazano sa remontima koje sprovodi EPS, ali i za sve ono što se desilo u elektronenergetskom sistemu prošlog decembra. Došlo je do kolapsa i potrebno je vreme da se to sve sredi. EPS mora da uloži najmanje 150 miliona evra kako bi površinski kopovi sledeće godine dali dovoljne količine uglja", rekla je Mihajlović.

Ona je ocenila da je najveći problem u EPS-u bio to što se prethodnih godina suštinski nije vodilo računa o kopovima.

"Nisu pripremali sve što je potrebno. Nije samo da se otkrivka otkopa, nego da se pripreme putevi, neki kopovi će biti zatvoreni do 2024, neki će biti otvoreni, dakle stvar je u planskom radu. Novac koji se sada ulaže, koji treba da se uloži u ovoj i narednoj godini jeste upravo potreban da se pripreme kopovi, da bi za godinu i po dana mogli da proizvedu koliko nam treba, tako da smo negde na pola puta, ali je apsolutno nemoguće uraditi to ranije", naglasila je ministarka energetike.

Ignjatović: Izlaz iz ove situacije će sigurno potrajati 3 do 5 godina

Problem nije novijeg datuma i posledica je stanja u kome se nalaze površinski kopovi rudarskog basena Kolubara, pa će tako umesto dosadašnjih 30 miliona tona koliko je Kolubara ranije proizvodila, ove godine biti isporučeno između 25 i 26 miliona tona.

"Površinski kopovi su prethodnih godina kasnili sa otkrivanjem uglja, sa otkopavanjem jalovine, tako da je Kolubara u zaostatku već oko 50 miliona tona za ovih nekoliko godina. I rudarsko geološki uslovi su se drastično pogoršali. Tako je kvalitet uglja od prosečnih 7.000 do 7.500 kilo džula po kilogramu, spao na ispod 6.500 do 6.700 koliko mislim da je bio prošle godine prosek. Neostvarivanje investicija i neotvaranje zamenskih kapaciteta u istočnom delu basena rezultirali su time da je površinski kop Polje D zatvoren, a površinski kop Polje E još nije spreman da ostvari proizvodnju", objašnjava profesor Dragan Ignjatović, sa Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu.

U Elektroprivredi Srbije kažu da se o uvozu uglja pregovara sa Republikom Srpskom, Crnom Gorom, Rumunijom i Bugarskom, kao i da se intenzivno radi na rešavanju problema.

"Za obezbeđenje dovoljnih količina uglja u Srbiji potrebna su značajna ulaganja pre svega u nabavku osnovne rudarske mehanizacije za zamenske i nove kopove – Polje „E“ i „Radljevo“, veća ulaganja u održavanje stare rudarske mehanizacije i prijem mladih proizvodnih radnika. Uz obezbeđenje dovoljnih finansijskih sredstava za nabavku nove opreme, revitalizaciju i kvalitetno održavanje stare opreme za otkopavanje otkrivke i uglja, podizanje proizvodnje uglja na potrebni nivo moguć je u narednom periodu", kažu u EPS-u.

Profesor Ignjatović ukazuje da je rudarstvo trom i inertan sistem, koji zahteva velika ulaganja i dodaje da su samo za nabaku jednog bagera i njegovo instaliranje potrebne tri godine.

"Tako da, izlaz iz ove situacije će sigurno potrajati, znači taj kratkoročni period u rudarstvu je 3 do 5 godina. I ja mislim da će taj problem trajati otprilike tri do pet godina dok se površinski kop Polje E potpuno ne razvije, dok se ne otvori kop Radljevo i tako dalje", kaže profesor.

A pitanje koliko će da traje rešavanje problema može da glasi i drugačije - koliko će sve da nas košta?

"Najveći deo uglja koji će se dovesti je ugovoren sa rudnikom uglja Pljevlja. Cena u rudniku uglja Pljevlja je oko 30 do 35 eura, i ako se na to još dodaju troškovi transporta, to neće biti ispod 50 evra. Ugalj iz Bosne i iz Bugarske bi bio još skuplji. Međutim, treba imati u vidu jednu stvar. S obzirom kakve su sadašnje cene električne energije u okruženju, i veća cena bi zadovoljila, bilo bi jeftinije nego da se uvozi struja", smatgra profesor Ignjatović.

Iz Rudnika mrkog uglja u Banovićima saopštili su pre nekoliko dana da su sklopili ugovor s Elektroprivredom Srbije po kojem će EPS do kraja ove godine biti isporučeno 100.000 tona uglja. I Železnice Republike Srpske objavile su da je definisan prevoz 256.000 tona uglja godišnje EPS-u i da je izvestan prevoz i dodatnog uglja u količini od 45.000 tona. Dnevno će na relaciji Prijedor-Zvornik-Svilajnac teretnom kompozicijom biti distribuirano 800 tona uglja.

U EPS-u podsećaju da je jedini put kada je EPS uvozio ugalj bio nakon poplava iz 2014. godine kada je proizvodnja u „Kolubari“ bila smanjena zbog potapanja kopova. Tada je u periodu od januara do marta 2015. uvezeno 352.000 tona uglja iz Rumunije.

Kovačević: Domaći ugalj odigrao svoju ulogu

Stručnjak za energetiku Aleksandar Kovačević kaže da su rezerve uglja u Srbiji relativno lošeg kvaliteta u svakom pogledu - od kalorijske moći i energetskog sadržaja, ali i u pogledu mehaničkog pristupa ležištima.

"Sa sadašnjim cenama struje se, međutim, svako iskopavanje isplati. Ozbiljno se postavlja pitanje konkurentnosti. Ne treba zaboraviti da one zemlje koje imaju pristup visokokvalitetnom uglju imaju bitno veći ekonomski rezultat", kaže Kovačević.

On ističe da je Srbija tradicionalni uvoznik kvalitetnog uglja i da ga je još pre Prvog svetskog rata uvozila. To, napominje, nije ništa novo i dodaje da je uvoz za Srbiju skup, jer nema izlaz na more, nema luku i ne može ga uvoziti velikim brodovima, zbog čega ima dodatne troškove.

"U tom kontekstu je domaći ugalj igrao ulogu i omogućio ekonomski razvoj koji je bio u toku, ali bojim se da je tome došao kraj. Prvo, neophodna su velika ulaganja, a u isto vreme imamo proces na globalnom nivou koji se tiče klimatskih promena, gde se vrši pritisak na dalje korišćenje uglja. Taj pritisak sada malo slabi, ali samo zbog kratkoročnog pitanja energetske sigurnosti. On svakako neće prestati", smatra Kovačević.

Stručnjak za energetiku napominje da je druga dimenzija ovog problema pitanje šta je alternativa i šta je to što može stvoriti energetsku sigurnost, a što će biti povoljno za klimatske promene.

"Odgovor na to pitanje nije jednostavan i do današnjeg dana nije kompletan. Ono što mi vidimo kao obnovljive izvore energije, postoji argument da to ne daje dovoljan stepen energetske sigurnosti", kaže Kovačević.

Euronews