Istraživanje o ekonomskoj situaciji na Kosovu: Više od 400.000 građana živi sa jednim evrom na dan

Komentari

Autor: Anđelka Ćup

02/05/2022

21:05

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Politički događaji na Kosovu u drugi plan stavljaju ekonomsku situaciju, koja po mišljenju predsednika Privredne komore Berata Rukićija nikada nije bila lošija. Rukići je izjavio da svako ko kaže da nema ekonomske krize i da neće biti porasta inflacije, ignoriše problem. Sa druge strane, predstavnici vlade tvrde da upravljaju krizom i da je ona daleko od alarmantne.

Trenutna inflacija na Kosovu, po podacima Agencije za statistiku iznosi 10 posto, dok je broj nezaposlenih malo veći od četvrtine broja građana, 25,8 procenata. Pojedini stručnjaci tvrde da je situacija lošija.

"Građani Kosova imaju najmanje plate, najminimalnije plate na celom Balkanu. I dalje imamo 50 odsto i više građanakoji nisu zaposleni nigde, koji nisu ni u jednom socijalnom sistemu", kaže Agim Šahini, iz Alijanse za biznis Kosova.

Više od 400.000 građana, pokazuje istraživanje Alijanse za biznis Kosova, živi sa jednim evrom na dan. Jednokratnom vladinom pomoći u iznosu od 100 evra za penzionere i zaposlene u javnom sektoru, građani nisu zadovoljni.

Posle pretnji nekoliko sindikalnih udruženja generalnim štrajkom, Vlada Kosova, bez usvojenog Zakona o platama, povećala je minimalnu zaradu, sa čime sindikalci nisu zadovoljni.

"Usvajanjem zakona kojim ćemo minimalnu zaradu povećati na 264 evra bruto, odnosno 250 evra neto i ukidanjem poreza na plate do 250 evra obezbeđujemo da oni sa najnižim primanjima na kraju meseca imaju više novca. Oko 100.000 radnika će imati koristi od povećanja minimalne zarade", rekao je kosovski premijer Aljbin Kurti.

Predsednik Samostalnog sindikata privatnog sektora Jusuf Azemi kaže da je minimalna plata ispod 400 evra neprihvatljiva.

"Minimalna potrošačka korpa za jednu četvoročlanu porodicu košta čak 460 evra. Dodatni razlog što tražimo ovu platu, jeste nedostatak radne snage", uakzuje Azemi.

Oko 200.000 građana čeka vizu za Nemačku

Od nedostatka radne snage se pribojavaju i u Alijansi za biznis Kosova, po čijim je podacima, u protekla četiri meseca, više od 200.000 građana tražilo radne vize, samo u nemačkoj ambasadi.

Agim Šahini se pita šta bi se desilo ako bi sve ove ambasade dale vize za sve građane Kosova koji ih traže i ukoliko bi stupila na snagu liberalizacija.

"Građani će da odu i ostaćemo bez potrošača, ostaćemo bez radne snage koju ćemo morati da uvozimo. Znači, vlada nema strategiju kako da čuva radnu snagu, svoje građane i kako da razvije svoju državu", smatra Šahini.

Iz Vlade odgovaraju da razvojna i strategija protiv krize postoji, a da su poskupljenja životnih namirnica od 20 do preko 50 odsto, ekonomski neopravdana i da Kosovo sopstvenom poljoprivrednom proizvodnjom zadovoljava 60 odsto potreba građana. Po podacima Udruženja poljoprivrednika, proizvodnja je upola manja, a dokumenta Kosovske carine pokazuju da je u prošloj godini, od ukupnog uvoza pšenice i brašna, od 115 hiljada tona, samo iz centralne Srbije stiglo 73 odsto. Većina ostalih prehrambenih proizvoda, kao i nafta i naftni derivati, na Kosovo stižu iz uvoza.