Igre 
Rat u "žitnici Evrope" izaziva potres na tržištu hrane, Srbiji ne prete nestašice ali kakve će biti cene
Komentari03/03/2022
-18:03
Rat na teritoriji "žitnice Evrope", kako mnogi nazivaju Ukrajinu, izaziva veliku zabrinutost za snabdevanje osnovnim životnim namirnicama i energentima širom sveta, pa i u Srbiji, koja nedeljama unazad popunjava zalihe robnih rezervi. Stručnjaci kažu da će Srbija imati dovoljno hrane, ali ukazuju da će teško ostati imuna na globalni rast cena ulja, brašna, a posledično i mesa, koji bi tek mogao uslediti. Postoji zabrinutost da bi aktuelna kriza mogla da spreči poljoprivrednike u Rusiji i Ukrajini, koji proizvode gotovo trećinu ukupne količine pšenice na globalnom nivou, da poseju žitarice ovog proleća, što bi dodatno izvršilo pritisak na globalno snabdevanje.
Iz Ministarstva trgovine Srbije u izjavi za Euronews Srbija poručuju građanima da su za sada stabilne i cene i snabdevenost osnovnim životnim namirnicama, ali napominju da se razmatra više opcija, među kojima je i privremena zabrana izvoza žitarica.
To je juče na konferenciji za novinare potvrdio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. On je najavio i da će biti formirano devet ili deset timova u kojima će biti ljudi iz ministarstava energetike i finansija, a od kojih će se jedan baviti i cenama žitarica.
profimedia
"Pripremili smo mere da ograničimo izvoz pšenice i kukuruza na 20 odsto od ukupne proizvodnje ukoliko to bude bilo potrebno. Ali za sada apsolutno nikakvih problema nemamo", rekao je Vučić.
Predsednik je izjavio da Srbija ima dovoljno hrane, ali je ukazao da su Rusija i Ukrajina izvoznici oko 29 odsto svetske proizvodnje pšenice i dodao da se mogu očekivati veliki poremećaji na globalnom tržištu.
"Srbija u ovom trenutku razmatra različite opcije. Ukoliko dodje do poremećaja snabdevenosti trzišta širom sveta tako da su sve opcije na stolu, uključujući i privremenu suspenziju izvoza žitarica, pre svega pšenice na određeno vreme", rekao je Uroš Kandić, državni sekretar Ministarstva trgovine.
Cena pšenice najviša u poslednjih 14 godina
Ne popunjava samo Srbija svoje rezerve. I ostale zemlje su uveliko počele da prave zalihe i da obezbeđuju snabdevanje nakon zatvaranja luka u Ukrajini i prekida isporuka iz Rusije. To je cenu pšenice u SAD danas vinulo u nebesa - na maksimum koji nije zabeležen u poslednjih 14 godina, usled neviđene tražnje uvoznika. Cena pšenice na Čikaškoj berzi je 11,34 dolara za bušel (27,2 kilograma) i viša je za 40 posto nego na početku ove godine.
Povezane vesti
Rat u Ukrajini preti globalnim zalihama hlebnog zrna, jer se smanjuju zalihe velikih izvoznika kao što su Sjedinjene Države i Evropska unija, potkopavajući njihovu sposobnost da intervenišu u vremenima krize.
Unsplash
Prema proceni Međunarodne agencije za žita (IGC), zalihe velikih izvoznika pšenice - EU, Rusije, SAD, Kanade, Ukrajine, Argentine, Australije i Kazahstana - pašće na devetogodišnji minimum od 57 miliona tona do kraja sezone 2021/22. Oni sada učestvuju sa samo jednom petinom u globalnim zalihama, što je u odnosu na procenjenu svetsku potrošnju od 781 milion tona, dovoljno da se svet hrani samo 27 dana.
Poruka nadležnih, ali i ekonomskih analitičara je da građanima nisu potrebne zalihe hrane. Vlada Srbije je, kako bi zaštitila građane, ograničila cene osnovnih životnih namirnica, a nedavno je to učinila i sa gorivom, koje jedan od glavnih pokretača rasta cena.
Namirnice za koje je ograničena cena su šećer kristal, brašno tip T-400, jestivo suncokretovo ulje, svinjski but i dugotrajno mleko sa 2,8 procenata mlečne masti. Određeno je da cene ne prelaze nivo koji je bio 15. novembra prošle godine. Trenutno litar ulja od 190 do 200 dinara, u zavisnosti od trgovinskog lanca na čijim rafovima se nalazi, ali je pitanje kolika će biti kada bude "odmrznuta".
"Problem će biti svetske cene. Pitanje je da li će Vlada pustiti da se skine ograničenje s obzirom da je svetska cena otišla poprilično. Ukrajina je najveći proizvođač sunckretovog ulja. Oni proizvode oko 80 odsto ulja na tržište EU. Poskupljenje na globalnom nivou bi moglo da utiče i na cene našeg ulja. UJari ukazuju da im je sve teže da posluju i traže da se Uredba ukine, jer ispada da je njima jeftinije da prodaju sirovo ulje nego rafinisano, što je apsurdno", objašnjava Aleksandar Bogunović, sekretar Udruženja za biljnu porizvodnju pri Privrednoj komori Srbije.
Bogunović kaže da uljari ne traže da se odmrzne cena, jer nemaju nikakvu intervenciju od strane države, kao što proizvođači hleba i brašna imaju, jer dobijaju brašno i pšenicu iz robnih rezervi, dok oni nemaju povlastice za kupovinu suncokreta.
"NJIma bi značila ili neka podrška ili odmrzavanje cena. Trenutna situacija na duže staze nije održiva", smatra Bogunović.
Povezane vesti
On napominje da bi problem za naše tržište mogla predstavljati pojačana tražnja u Evropi, ako rat potraje. Podseća i da naši uljari već imaju ugovorenu prodaju i da je pitanje šta će se desiti ako bude veća tražnja za domaćom robom.
Ključna pitanja setva i kontrola luka
Mnogi su zabrinuti da bi ratni sukobi mogli da spreče poljoprivrednike u Rusiji i Ukrajini da poseju žitarice ovog proleća, što bi dodatno loše uticalo na globalno snabdevanje.
"Pšenica je već posejana, setva suncokreta i kukuruza dolazi za oko mesec dana. Veliko je pitanje koje će površine biti posejane. Pitanje je da li će poljoprivrednici imati dovoljno đubriva i da li postoje linije snabdevanaja u Ukrajini, za rezervne delove, dizel gorivo i sve ostale stvari. Automatski, čim postoji nestabilnost, poljoprivrednici nemaju stvari koje su potrebe za setvu - od semena do rezervnih delova za sejalice i traktore", ukazuje Uroš Davidović, autor emisije "Dobra zemlja"
Povezane vesti
Davidović napominje, čak i u najboljem scenariju, i da setva bude u očekivanom obimu postoji neizvesnost oko toga ko će kontrolisati luke na Crnom moru, jer oko 90 odsto svog izvoza ide preko morskih luka i najviše robe odlazi za Tursku i Bliski istok.
profimedia
"Pitanje je ko će biti u kontroli luka kao što je Mariupolj i Odesa. Ta nestablnost dovodi do rasta cena sirovog ulja na tržištu. Imali smo situaciju da je prošle nedelje trgovano za 1. 500 era po toni suncukretovog sirovog ulja, što je najveća cena ikad. Skok bi mogao biti i mnogo veći i to ne samo za suncokretovo, već i za sva druga ulja. Jedno ulje vuče drugo, jer industrijski proizvođači kada ne mogu da iskoriste suncokretovo zameniće ga sojinim, uljem kukuruza ili uljane repice, a tako će povećati tražnju i dići cenu i njima", objašnjava Davidović.
Kaže i da tako nastaje spirala rasta cena, jer se automatski povećava i vrednost svog ulja i suncokretove sačme, a posledično i poljoprivrednih proizvoda stočarstva, pre svega goveđeg mesa i mleka.
"Tu nas čeka velika nestabilnost. Moguće da će sve da se završi za mesec dana i da će Ukrajinci uspeti da zaseju i da na jesen izvezu suncokret. Problem će na globalnom nivou biti ako se to ne desi", smatra Davidović.
Komentari (0)