Prognozira se dodatni rast cena hrane zbog neizvesne situacije u Ukrajini - da li je Srbija spremna za nova poskupljenja

Komentari

Autor: Zlatica Radović

17/02/2022

09:49

Prognozira se dodatni rast cena hrane zbog neizvesne situacije u Ukrajini - da li je Srbija spremna za nova poskupljenja - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Cene hrane na globalnom nivou u januaru su se približile desetogodišnjem rekordu, a analitičari ukazuju da bi u narednom periodu mogle dodatno da porastu i da su na putu da ga obore. U strahu od nadolazeće inflacije, ali i neizvesnosti zbog potencijalne eskalacije sukoba između Ukrajine i Rusije, država koje su među najvećim proizvođačima pšenice, gasa i nafte, pojedine zemlje, poput Kine, već su počele da kupuju zalihe hrane za period i duži od godinu dana.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je pre nekoliko dana izjavio da se i Vlada Srbije sprema za najteži scenario i da je zbog toga izdato naređenje da se robne rezerve povećaju i da će se za tu namenu obezbediti novac bez ugrožavanja stope javnog duga. Vučić je ukazao da cene svih sirovina na svetskom tržištu idu u nebo, ali je istakao da je Srbija ipak u prednosti u odnosu na neke druge zemlje koje još nisu počele da kupuju dodatne količine hrane. Na odluku o povećanju robnih rezervi uticala su dešavanja na globalnom nivou, a na prvom mestu su to stalni inflatorni pritisci na cene osnovnih životnih proizvoda.

Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) je pre nekoliko dana upozorila da veći troškovi siromašnije stanovništvo dovode u opasnost, naročito u zemljama koje se oslanjaju na uvoz namirnica. U Ministarstvu trgovine, međutim, navode da je Srbija jedan od 10 najvećih proizvođača hrane u Evropi, i da u našoj zemlji nema opasnosti od nestašice.

U resornom ministarstvu kažu da će biti obezbeđene tromesečne zalihe energenata, kao i pšenice, kukuruza, šećera i ulja, dok će za pojedine proizvode koje uvozimo, poput pirinča, pasulja i soli, biti obezbeđene količine koje su dovoljne za više od tri meseca. Oni ukazuju da, u slučaju poremećaja na globalnom nivou, naša zemlja, kao proizvođač hrane može svojom carinskom politikom da zaštiti domaće tržište, odnosno, da spreči izvoz strateških proizvoda i da tako obezbedi punu snabdevenost domaćeg tržišta osnovnim životnim namirnicama.

I psihološki momenat utiče na rast cena

Ekonomista Mihailo Gajić smatra da bi strah od nestašice hrane, odnosno kupovina iz predostrožnosti, moglo da izazove psihološki efekat koji je delimično izazvan realnim očekivanjima na terenu i da dodatno pogura cene hrane na gore, ako dođe do negativnog scenarija u Ukrajini.

"Ukoliko dođe do zaoštravanja odnosa ili ratnog sukoba u Ukrajini, to može da pogura cene hrane i energenata naviše. Što se tiče cena hrane, neće biti najveći problem u tome što će možda izvoz sa istoka Ukrajine ili iz cele zemlje biti otežan ili onemogućen, zbog ratnih dejstava, već što će onda veliki broj, što privatnih investitora, što državnih organizacija i fondova, zapravo kupiti hranu iz predostrožnosti. Dakle, da bi imali za svoje potrebe ili zato što očekuju rast cena hrane, jer bi onda mogli da zarade tako što će tu robu prodati u budućnosti", objašnjava Gajić.

Tanjug/Dragan Kujundžić

On napominje da je Rusija poslednjih godina izgradila različite gasovode koji izvoze gas preko teritorije van Ukrajine i podseća da jedan, na koji je i Srbija priključena, ide preko Turske. Zato smatra da ne bi trebalo da postoje prepreke u daljem snabdevanju gasom, naročito za Srbiju.

"Mi ćemo gas dobijati preko tih alternativnih tokova po već dogovorenoj ceni, koja je ista kao što je bila pre povećanja cene energenata, odnosno pre izbijanja gasne krize", kaže Gajić.

Kada je u pitanju "pojačana nabavka za robne rezerve", Gajić kaže da količine koje se pominju nisu dovoljne da bi podmirile stvarne potrebe domaćeg tržišta.

"Imajući u vidu da se spominje kupovina deset miliona kilograma tona pšenice, odnosno 10.000 tona, to je 1,5 kilogram po stanovniku. Dakle, nećemo se puno hleba najesti od toga", kaže Gajić.

Trend rasta cena zavisiće od nove žetve

Agroekonomista Milan Prostran smatra da će trend rasta cena hrane da se nastavi do jeseni, dok se ne vidi kakav će biti prinos poljoprivrednih kultura. On ukazuje da je Kina, bez obzira što je najveći proizvođač hrane, pre mesec dana kupila viškove poljoprivrednih proizvoda za oko 70 milijardi dolara. Prostran kaže da je to bio signal i za neke druge evropske zemlje da smanje izvoz i da povećaju svoje zalihe.

"Mi smo agrarna zemlja i imamo dovoljno hrane za naše potrebe, ali bi trebalo da iz sopstvene proizvodnje stvorimo najveći deo svojih rezervi i da tako podržimo i domaće poljoprivrednike", ističe agroekonomista.

Aleksandar Bogunović, sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije kaže da je domaća privreda prošle godine pokazala da nam je sektor poljoprivrede ipak otporan na turbulencije na globalnom tržištu.

"Godinu za nama obeležio je veliki rast cena poljoprivrednih proizvoda, najviše ratarskih kultura, odnosno industrijskog bilja za oko 40 odsto i žita za oko 27 odsto. Primarni poljoprivredni proizvodi su porasli više od 30 odsto i to se odrazilo i na cene u prerađivačkoj industriji. Imali smo sušu, koja je uticala na rast prinosa, ali se to kompenzovalo rastom cena poljoprivrednih porizvoda", objašnjava Bogunović.

On napominje da ne samo da je Srbija uspela da zadrži nivo proizvodnje, već i da uveća izvoz i dodaje da su i drugi faktori imali značajan uticaj na poslovanje privrede, od logističkih troškova koji su enormno uvećani do nedostatka radne snage. Sekretar Udruženja prehrambene industrije napominje da će od načina na koji će se regulisati cena energenata za privredu zavisiti i dalje kretanje cena namirnica.