Šta sledi posle trećeg odlaganja sankcija NIS-u: Kupovina vremena za novo odlaganje ili njihovo potpuno ukidanje
Komentari29/04/2025
-07:07
Nafta industrija Srbije (NIS) dobila je još jedno, treće odlaganje sankcija, ovoga puta na dva meseca i to do 27. juna. Postavlja se pitanje da li je to smanjilo neizvesnost u vezi sa budućnošću NIS-a, kao i do kada je realno kupovati vreme i koliko to pitanje zavisi od Srbije a koliko od velikih igrača na globalnom nivou. Sagovornici Euronews Srbija ocenjuju da je odluka o odlaganju primene američkih sankcija prema NIS-u politička i nema mnogo dodirnih tačaka sa ekonomijom, kao i da će dalja dešavanja zavisiti od odnosa SAD i Rusije.
Stručnjak za energetiku Dušan Vasiljević kaže da je odnos tih sankcija prema NIS-u uslovljen kretanjima na nivou Evrope i odnosa, pre svega, između SAD i Rusije, čiji razgovori o krupnijim problemima kao što je rat u Ukrajini, kako tvrde njegovi učesnici, idu u dobrom pravcu.
"Za sada su sve te restriktivne mere prema ruskoj ekonomiji stavljene na čekanje", navodi on.
Prema njegovim rečima, predsednik SAD Donald Tramp ne može tek tako lako da ukine donete mere, jer one moraju da prođu i Senat i Donji dom i može samo na neki način da odloži njihovu primenu što se sada dešava.
"Uticaj sankcija na NIS nema nikakvog uticaja na ekonomiju ni Rusije ni bilo čega drugoga. S druge strane, Srbija pokušava da napravi saradnju po drugim kanalima i verovatno je to uzeto u obzir kada je ponovo donesena odluka da se te sankcije odlože. To sa druge strane nama dosta čini kao državi jer mi u potpunosti zavisimo od tih energenata, od nafte i od gasa. Problem bi, naravno, bio ukoliko bi to na neki način bilo sprečeno, mi zaista nemamo drugih mogućnosti da nadoknadimo potrebu i za naftom i za gasom", rekao je Vasiljević.
On kaže da se u Srbiju praktično kompletna nafta dovozi preko JANAF-a i postoji samo jedan naftovod u Srbiji, da je u planu jedan drugi sa Mađarskom, ali da taj još nije realizovan.
Euronews Srbija
Ukoliko, kaže Vasiljević, razgovori budu išli u dobrom pravcu, možemo se nadati daljem odlaganju, ali i navodi da je s druge strane, Srbija prisiljena da nađe neke druge izvore i da diversifikuje načine na koje će se snabdevati ovom vrstom derivata i goriva.
Povezane vesti
I Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije i višedecenijski učesnik na domaćem tržištu derivata kao većinski vlasnik AD Nafta, smatra da o snakcijama odlučuju ključni igrači - SAD i Rusija.
"Da nije došlo do ovog otopljenja do koga je došlo i do promene politike SAD posle dolaska na vlast Trampa, mislim da bi već sankcije bile primenjene, jer je to bila onda vodeća misao tadašnje američke administracije da na svaki način suzbije rusku ekonomiju, pa onda na kraju su došla i ta preduzeća. Nema samo veze sa NIS-a, NIS je jedna od otprilike 200 firmi koje su imale rusko vlasništvo i koje su došle pod udar ovih sankcija koje su bile poslednje u nizu. Inače, Amerikanci forsiraju te sankcije već ne samo od početka rata u Ukrajini, nego i pre toga, za pojedine proizvode, tako da u svakom slučaju možemo da se nadamo da će to otopljenje odnosa između SAD i Rusije da ostane i dalje aktuelno i da će onda praktično doći definitivno do ukidanja sankcija", rekao je Atanacković.
I on navodi da ukidanje sankcija nije tako jednostavno i da o tome ne može da odlučuje sam Tramp, nego će to verovatno ići preko Kongresa i Senata.
"To je jedno zaista ozbiljno svetsko pitanje. Ne mogu se sankcije u odnosu na tako veliki broj firmi i država ukinuti samo jednoj, u ovom slučaju nas interesuje NIS, ali verovatno će doći i do daljih odlaganja. Jedino se to neće desiti ako se zaista ponovo poremete u ozbiljnoj meri odnosi između SAD i Rusije. Onda bismo mi bili u neuporedivo komplikovanijoj i težoj poziciji", rekao je Atanacković.
On navodi da je odnos nove američke administracije prema Srbiji značajno drugačiji nego što je to bio slučaj bio ranije i da je to, između ostalog, i uticalo da se dobiju licence koje su označile odlaganja sankcija, prvo u dva navrata po mesec dana, a sad dva meseca, tako da "ostajemo i dalje u tom iščekivanju".
Koja je izlazna strategija?
Da je politika SAD trenutno dosta nepredvidljiva smatraju sagovornici Euronews Srbija.
Vasiljević kaže da bi najbolje bilo da se sankcije ukinu jer u slučaju njihove primene Srbija ne može da reši svoje energetske potrebe.
Povezane vesti
"NIS, naravno, pravi izlaznu strategiju iz svega ovoga za slučaj da se te sankcije ipak dese. Tu će biti pitanje naravno radnih mesta i ko će sve da radi tamo, da li će biti otpuštanja ili ne. Ali sa druge strane, do sada je bila obaveza svih onih koji su uvozili naftne derivate da vrše preradu naftnih derivata u NIS-u i na taj način da se na neki način održi monopol, NIS ima monopol ovde. Sada je kao derivat ovih kretanja i neizvesnosti, da strani dobavljači ovde, mađarski MOL, austrijski OMV, kao i iz Grčke, dobijaju svoje gorivo i stvara se neka zdravija konkurencija na tržištu. U tom smislu, u konkurentnom smislu i za potrošače, to može biti eventualno dobro, ako se takav sistem konkurencije uspostavi i ostane i kasnije, bez obzira na razvoj situacije u NIS-u, koji bi naravno morali ipak da se različito snabdevaju na neki drugi način", rekao je Vasiljević.
Atanacković kaže da je u slučaju primene sankcija moguće da bi jedan broj zaposlenih ostao bez posla, uglavnom onih u rafineriji.
"Ali treba reći da i dalje rade bušotine u Banatu, na mestima gde se vadi naša sirova nafta, Procenjuje se, teško je sad to reći, ali negde oko 20 odsto potrebnih količina za preradu u rafineriji Pančevo se dobija iz domaćih izvora. Onda dalje maloprodaja, ne bi imalo razloga da u potpunosti prestane sa radom, tako da ne bi toliko to bilo vezano sa gubitkom radnih mesta", rekao je Atanacković.
Euronews Srbija
Vasiljević navodi da zbog mogućih sankcija NIS više ne kupuje naftu na dugoročne ugovore, nego na spot tržištu.
"I te se cene menjaju dnevno, jer oni prosto ne mogu da dobiju takve dugoročne ugovore i ne žele da ulaze u njih ili neće drugi da uđu u njih. Tako da to može da utiče na cenu. Cenovna politika strateškog resursa kao što je nafta jeste državna u suštini, deo državne politike i ona se na neki način amortizuje akcizama, smanjivanjem ili povećavanjem akciza, pa se može na neki način održavati ta cena kao što se sada radi, u krajnjoj liniji. Ali ako cene počnu da variraju u velikoj meri može se lako desiti da dođe do poremećaja na tržištu u smislu cena. Toga ljudi treba da budu svesni. Ne može se to sad večito zatvarati oči, kao ništa neće da se desi. Pa, mislim, može da se desi", rekao je Vasiljević.
Za Srbiju je, naglašava on, najvažnije da ima pristup energentima i da ima tu vrstu energetske bezbednosti u smislu da mogu da se pokriju potrebe.
"Ali to ima neku svoju cenu, u direktnom i indirektnom smislu. Ja ne znam koji je sad razlog zašto je, na primer, američka administracija i Tramp ili ljudi oko njega rešila da nama produže sankcije. Da li je neki dogovor napravljen ovde sa Srbijom, mi to ne znamo, naravno. Samo ne bih voleo da se osim Trampovih kula u centru desi neko Trumpovo ostrvo, na Velikom ratnom ostrvu, tako nešto. Mislim, ne bi valjalo. Nadam se da to nije način komunikacije, da to nije cena", rekao je Vasiljević.
Kakve su rezerve?
Kada je reč o rezrevama nafte, Vasiljević navodi da one mogu da pokriju dva ili tri meseca potreba.
On kaže da nafta u Srbiji u najvećoj meri ide za transport, a manji deo za energente, navodeći da bi nedostatak nafte u najvećoj meri napravio problem u transportu.
Atanacković kaže da su rezerve popunjene u onoj meri koliko postoji kapacitete da se poseduju dovoljne količine.
On navodi da evropski propisi nalažu da države EU imaju rezerve za tri meseca.
"Mi se tome pridružujemo, da imamo rezerve za tri meseca. Međutim, s obzirom na mogućnosti naših kapaciteta, mi te rezerve verovatno nemamo za toliko, ali bi one mogle da potraju ukoliko bi obezbedili druge načine", rekao je Atanacković.
Povodom vlasničke strukture u NIS-u koja je u međuvremenu promenjena, Vasiljević navodi da je to jedno kozmetičko prebacivanje vlasništva.
"Sada je i dalje najveći vlasnik Gazprom Neft, ima manje od 50 odsto, a Gazprom ima deo do 56 odsto, država Srbija ima oko 30 odsto, ostalo su mali akcionari. Treba znati da je Gazprom, koji nije pod sankcijom, vlasnih gasovoda. Znači, on se bavi gasom, a Gazprom Neft u stvari više naftom. Mislim da je to bio nekakav ustupak više da se opravda mogućnost traženja odlaganja tih sankcija, ali suštinski to ništa ne menja. Mi imamo neke svoje rezerve, one su takođe opet u vlasništvu NIS-a, odnosno u suštini ove dve kompanije koje su većinski vlasnici ukoliko bi oni došli pod udar sankcija, pitanje je šta se sa tim rezervama može uopšte uraditi", rekao je Vasiljević.
On kaže da je i hrvatski JANAF takođe dobio posebnu licencu, navodeći da Srbija čini 90 odsto prometa u JANAF-a.
"Mali deo ide jednim malim krakom ka Mađarskoj, ali je manjeg kapaciteta, Tako da Hrvatska takođe ima veliki interes da mi nismo pod sankcijama jer to utiče na njihov budžet", rekao je Vasiljević.
Komentari (0)