Šta piše u studiji o ekonomskom uticaju projekta "Jadar", a šta zameraju oni koji su zabrinuti za životnu sredinu

Komentari

Autor: Nataša Jovanović

29/10/2021

15:58

Euronews TV

veličina teksta

Aa Aa

Ukoliko bi kompanija Rio Tinto realizovala projekat "Jadar", planirana vrednost te investicije iznosi 2,4 milijarde dolara, projekat bi doprineo bruto dodatoj vrednosti u iznosu od 1,5 milijardi dolara godišnje, direktno bi zaposlio oko 1.170 radnika, a indirektno još 3.950, pokazala je Studija o ekonomskom uticaju tog projekta, koja je danas predstavljena u Privrednoj komori Srbije (PKS). Dragana Đorđević iz Instituta za hemiju navodi da ekonomski benefiti postoje, ali smatra da oni nisu dovoljni da bi nadoknadili zagađenje životne sredine.

Šta piše u studiji?

Kako je navedeno na predstavljanju studije, ukupni godišnji doprinos projekta privredi procenjuje se na 2,9 odsto BDP-a, uzimajući u obzir lanac snabdevanja i efekte potrošnje. Projekat bi podržao 5.120 radnih mesta direktno i indirektno, a prosečna neto zarada u rudniku iznosila bi 1.222 dolara. Plate zaposlenih u Jadru bi, navodi se, bile za 40 odsto veće u poređenju sa trenutnim prosečnim neto zaradama u rudarskom sektoru u Srbiji. Porezi iz projekta Jadar doprineli bi budžetu sa prosečnim godišnjim iznosom od 133 miliona dolara, jer je u planu kompanije da se ovde iskopava litijum i da se u našoj zemlji prave gotovi proizvodi, a ne toliko da se orijentiše na izvoz.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dragan Lončar je u ime autora studije "Peterhof Consulting d.o.o" objasnio da su analizu radili na osnovu podataka i planova o realizaciji projekta koje im je dostavila kompanija Rio Tinto i naglasio da se radi samo o analizi ekonomskog uticaja.

"Rio Tinto planira da za ovaj projekat uloži 2,4 milijardi dolara, čime bi to postala najveća investicija u Srbiji ikada. Srbija je prošle godine privukla ukupno 3,4 milijardi dolara stranih direktnih investicija, a 2019. godine 4,3 milijardi dolara, dok samo ovaj jedan projekat vredi 2,4 milijardi dolara. Rudnik Jadra će moći da proizvodi približno 58.000 tona litijum-karbonata, 160.000 tona borne kiseline i 255.000 tona natrijum-sulfata kao nusproizvode", objasnio je Lončar.

Direktorka kompanije Rio Sava Vesna Prodanović rekla je da će projekat "Jadar" biti najveći izvor zaliha litijuma u Evropi u narednih najmanje 15 godina.

"Biće i značajna podrška u prelasku cele Evrope na ekonomiju sa niskim udelom ugljenika i omogućiće izvanredne prilike stanovništvu Srbije da budu predvodnici novih rešenja u borbi sa klimatskim promenama", rekla je Prodanović.

Predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Marko Čadež rekao je da ljudi danas ne mogu da zamisle život bez mobilnih telefona, lap topova i ostalih pametnih uređaja, a uskoro će, dodaje, i dizel automobili postati prošlost jer će ih zameniti električni automobili.

"Bitno je da se iskopavanje obavlja na odgovoran i održiv način koji neće ugroziti životnu sredinu. Projekat "Jadar" otvara i niz mogućnosti za srpske kompanije koje će se pojaviti kao dobavljači. Prrocenjuje se da oko 70 odsto dobavljača iz naše zemlje ima ono što je za taj projekat potrebno", rekao je Čadež.

Projekat "Jadar" započet je 2004. godine otkrićem jadarita, jedinstvenog minerala koji sadrži važne industrijske elemente - litijum i bor. Od tada je Rio Tinto proveo više od 10 godina i uložio više od 25 miliona dolara usavršavajući tehnologiju prerada novog minerala. Planirano je da iskopavanje počne 2026. godine i da traje 30 godina, a da se radi u okolini Loznice i Krupnja na površini od oko 300 hektara.

Dragana Đorđević: Rudik se planira u delu idealnom za suživot ljudi i prirode

Ekonomski benefiti postoje, ali Dragana Đorđević iz Instituta za hemiju ističe da oni nisu dovoljni da bi nadoknadili zagađenje životne sredine.

"Rudnik se planira u plodnom delu Srbije u predelu sa idealnom harmonijom suživota ljudi i prirode, koji se bave sa stočarstvom, pčelarstvom i poljoprivrednom proizvodnjom. Čuli smo kolika bi bila prosečna plata posle otvaranja rudnika, a naši eksperti smatraju da bi poljoprivredna proizvodnja mogla da se udesetostruči ukoliko bi država pomogla ovom regionu i da sa poljoprivredom može daleko više tamo da se zaradi", objašnjava Đorđevićeva.

Ona tvrdi da količina litijuma u Jadru predstavlja svega jedan odsto svetskih globalnih rezervi i napominje da ga najviše ima u Južnoj Americi u takozvanom litijumskom trouglu, gde ima oko 70 odsto svetskih rezervi.

"On se tamo nalazi u salarima, u slanim vodama iz kojih se lako eksploatiše sa površine zemlje. Onaj koji bi se kod nas eksploatisao iz rudne stene ima od 100 do 1.000 puta veći negativan uticaj od tog iz litijumskog trougla, što je dokazano u 2.500 objavljenih naučnih radova", ukazuje Đorđevićeva.

Iz kompanije RIo Sava su ranije naveli da će značajna sredstva uložiti u postrojenja za prečišćavanje vode, ali Đorđevićeva smatra da će otpadne vode koje su posledica odlaganja prerade rude dovesti do totalnog uništenja predela Jadra. Ljudi koji su prodali imanja će se pomeriti na neko drugo mesto, ali kako kaže, na tom prostoru će ostati oko 19.000 stanovnika, a njima će se drastično narušiti kvalitet životne sredine.

"Postoji velika opasnost od zagađenja podzemnih i površinskih voda. Tu se planira za sada jedno jalovište, a kalkuliše se da će ih biti i četiri. Oni će biti na zemljištu lošeg boniteta u dolinama reka Korenita i Jadar koje su u ekstremnom riziku od poplava. Za jedan kilogram litijum karbonata je potrebno 23.300 litara vode i zato oni grade cevovode od Drine iako pored rudnika imaju dve reke. Njihov kapacitet ne bi bio dovoljan za rad rudnika. Te vode nikako ne mogu da budu zaštićene, zbog prirodnih uslova koji tamo vladaju, jer će se s vremna na vreme desiti bujične poplave koje će raznositi taj toksični materijal", ukazuje Đorđevićeva.

Ona upozorava da će, ako se rudnik otvori, iza njega ostati velika količina jalovišta i napominje da, bez obzira što u Rio Tintu pričaju da će postaviti folije i zaštitu nauka kaže da one posle određenog vremena propadaju i da će ostati velika količina toksičnog arsena i bora.

"Sada, u istražnoj fazi oni imaju više od 500 bušotina za ispitivanje rudnog tela i postoje toksične vode, koje su sada izbile na površinu i svugde gde se to desilo nemoguća je poljoprivredna, jer se zasadi okolo suše", kaže Đorđevićeva.