NBS donela set mera o bankarskim naknadama: Nema poskupljenja u narednih godinu dana

Narodna banka Srbije je donela set mera u vezi sa bankarskim naknadama. Najvažnija odluka je da u narednih godinu dana nijedna banka neće povećavati naknade za svoje usluge, a one koje su poskupele od početka prošle godine do sada, od septembra će ih naplaćivati 30 odsto manje. Guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković je rekla da su se sa ovom odlukom saglasile sve banke u Srbiji.

 "Takođe, sve banke koje su podizale svoje naknade i provizije od 1. januara 2021. godine do danas prihvatile su da godinu dana, počev od 1. septembra, te provizije i naknade naplaćuju uz umanjenje od 30 odsto, ali ne ispod visine koja je važila pre povećanja. Na današnjoj sednici izvršnog odbora usvojena je i odluka o platnom računu sa osnovnim platnim uslogama. Za 150 dinara mesečno održavanja građani će imati osnovni dinarski tekući račun, besplatno podizanje gotovine sa šaltera i bankomata svoje banke, kao i besplatnu debitnu karticu“, rekla je Tabaković.

Ona je navela da će u okviru paketa biti i mobilno i elektronsko bankarstvo i neograničen broj transakcija QR kodom na prodajnim mestima. Na osnovni paket će moći da dodaju željene usluge, ali neće ih plaćati više nego klijenti koji ih imaju u svom paketu.

Od početka avgusta još nekoliko banaka je primenilo nove iznose naknada. U tarifnicima su osvanuli iznosi za pojedine usluge, koje se dosad nisu primenjivali. To je otvorilo pitanje koliko često banke mogu da menjaju cenovnike i šta sve smeju da naplaćuju.

NBS je potom saopštila da rade na donošenju seta mera i propisa kako bi zaštitili standard građana Srbije, ali je i pre toga više puta saopštavala da očekuje od banaka u Srbiji da sprovode održivu i odgovornu poslovnu politiku, zasnovanu na principima zdrave konkurencije, koja podrazumeva unapređivanje depozitnih poslova i očuvanje, odnosno uvećanje baze deponenata i klijenata.

Podsetimo, pojedine banke podigle su cene naknada od 1. avgusta, a uvele su i neke nove. Klijentima je poskupelo vođenje računa, izdavanje čekova, mobilno i elektronsko bankarstvo, hitno izdavanje kartice, kao i isporuka na kućnu adresu. Uvedena je i nova naknada - korisnici koji više puta pogreše PIN moraće da plate, a uvedena je i tarifa za neuspela plaćanja preko interneta. Nedavno su pojedine banke počele da naplaćuju i upit stanja na računu.

Po novim cenovnicima pojedinih banaka, izdavanje serije čekova sada košta 300, umesto 200 dinara. Izdavanje kartice po hitnom postupku, koje je do sada bilo besplatno, košta 400 dinara, dok će isporuka kartice na kućnu adresu, koja je do sada bila 50 dinara, sada biti čak 800 dinara. Kako su navele pojedine banke prilikom informisanja klijenata o promeni cena, porašće i provizija za podizanje novca sa bankomata druge banke, ali i sve transakcije koje se obavljaju preko eBankinga.

Vasić: Usluge skupe zbog nerazumevanja 

Generalni sekretar Udruženje banaka Srbije Vladimir Vasić, međutim, tvrdi da usluge održavanja računa u banci i naknade za elektronsko plaćanje računa mesečno u proseku koštaju oko 360 dinara za osnovne pakete usluga. On kaže da je utisak koji je stvoren u javnosti o tome da banke skupo naplaćuju svoje usluge posledica nerazumevanja tih usluga, čemu su doprineli i bankari koji ne oblašnjavaju o čemu se radi.

Preporučio je da građani među uslugama 22 banke na srpskom tržištu pronađu ono što im najviše odgovara. Naveo je da banke nude različite pakete usluga, kao telekominikacione kompanije.

"Banka je dužna da vam jednom godišnje izlista sve naknade koje vam je napatila, sedite i pogledajte da li vam je sve jasno i nemojte da vas mrzi. Pogledajte da li je to ono što ste želeli, ako nije potražite drugi paket", rekao je Vasić zaTanjug.

Uzelac: Promena banke otežana na različite načine

Urednik portala "Kamatica" Dušan Uzelac je izračunao da osnovne bankarske usluge koštaju prosečno 500 dinara mesečno. On smatra da je problem što banke posmatramo kao servis građana, kao u nekom prošlom vremenu, ali da su oni tu da zarade.

"Kao i svaka prodavnica oni gledaju da zarade ne čemu god mogu, odnosno na šta se god klijetni ne bune, pa ako je to samo gledanje izloga, oni će naplatiti gledanje izloga. Ne treba da se uzbuđujemo kada bankarske usluge poskupe, nego da budemo finansijski odgovorni i promenimo banku. Dokle god je ne menjamo, ona neće imati rezervu prema tome da ponovo poskupi", smatra Uzelac.

Uzelac je objasnio da država, odnosno Narodna banka Srbije kao regulator finasijskog tržišta nema potrebu da ograničava rast visine bankarskih usluga dokle god postoji tržište i mogućnost da građani promene banku, ali je naglasio da postoji veliki problem da se ta promena relizuje, jer je banke na različite načine otežavaju.