Igre 
Rast euribora zabrinuo korisnike stambenih kredita – jedna grupa građana najviše će osetiti porast mesečne rate
Komentari09/06/2022
-07:05
Posle skoro sedam godina, euribor, kamatna stopa po kojoj evropske banke jedna drugoj pozajmljuju novac, prvi put je sada u plusu. Euribor je sastavni deo kamatne stope po kojoj više od 154.000 korisnika stambenih kredita u Srbiji otplaćuje svoj dug, pa je neizbežno pitanje kako će se ova promena na evropskom finansijskom tržištu odraziti i na njihove novčanike. Ekonomisti ukazuju da je vreme "jeftinog novca" iza nas i da na to moramo da se naviknemo, jer će se povećati trošak zaduživanja i otplate duga, a to važi za privredu, državu i građane.
Stručnjaci napominju da to zavisi od količine novca koju su pozajmili, od kamate po kojoj su se zadužili, kao i od perioda otplate, odnosno od toga koliko je vremena prošlo od kada im je kredit odobren. Ovi parametri se razlikuju i drugačiji su za svaki kredit pojedinačno, pa se ne može dati apsolutno precizna računica potencijalnih troškova podizanja kamatne stope.
Profesor Beogradske bankarske akademije Mališa Đukić kaže za Euronews Srbija da nije moguće dati precizne prognoze koliko bi moglo biti povećanje kamate unutar rate nakon povećanja euribora, zato što su krediti uzimani u različitim periodima.
"Nije isto ako je kredit uzet pre deset i više godina i u najvećoj meri otplaćen i ako je uzet prošle godine. Oni koji su se nedavno zadužili, u poslednjih nekoliko godina i koji su praktično na početku otplate kredita kod njih je učešće kamate u rati veće, u odnosu na one koji su na kraju otplate. Kod korisnika kod kojih je prošlo više od 50 odsto ili dve trećine perioda otplate, učešće kamate je manje, a samim tim je manja i izloženost rastu kamatnih stopa. Oni koji su na početku, kao i za one koji planiraju uzimanje kredita, kod njih će se to povećanje i najviše odraziti na visinu rate", objašnjava Đukić.
U Udruženju bankarskih klijenata "Efektiva" napravili su kalkulaciju na osnovu dva primera. Kao parametar su uzeli da je marža banke 3,5 odsto, a inicijalna kamatna stopa pri odobravanju kredita 2,95 odsto.
"Uz najnoviju računicu za kredit od 50.000 evra na 20 godina, rata je početkom godine bila 276 evra, a sada je 290, što je povećanje od 14 evra. Na primeru kredita od 80.000 evra na 25 godina, rata je početkom godine bila 377 evra, a sada je 400, što je povećanje od 23 evra". izračunali su u "Efektivi".
Tanjug/AP/Michael Sohn
Profesor Zoran Grubišić kaže za Euronews Srbija da je rast euribora signal da poskupljuje evro i da to znači da će biti skuplji svi bankarski proizvodi sa valutnom klauzulom. On napominje da od poslovne politike banaka zavisi koliki će taj rast biti. Naglašava da je ovo još mala promena, ali da je upravo došlo do promene trenda, kada su u pitanju krediti, što je bilo i očekivano.
Povezane vesti
"Kada su u pitanju rate, to zavisi od pojedinačnog slučaja i šta je klijent potpisao. Nekom se euribor obračunava na tromesečnom, nekom na šestomesečnom nivou u zavisnosti od uslova na koje je pristao u ugovoru sa bankom. To su četiri ili dva datuma u toku godine, koji su ključni za svakog dužnika. Najčešće su to 15. mart i 15. septembar i neće se ništa menjati dok ne dođe taj period koji stoji u ugovoru koji su klijenti potpisali. Za mnoge trenutno ovo neće značiti ništa, a i za one na koje bi se mogo odnositi, koji sada potisuju ugovore, to bi mogla biti neka mala reakcija. Ovo je blagi rast, ali je za očekivati da u toku ove godine poveća još pomalo, nekoliko puta", smatra Grubišić.
Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Dejan Šoškić za Euronews Srbija kaže da očekuje dalji rast kamata. On dodaje da će tempo zavisiti od odluke Evropske centralne banke (ECB) i od toga kada će krenuti sa nešto većom restriktivnom politikom.
On napominje da je u slučaju Evrope stvar malo kompleksnija u odnosu na Ameriku i druge centralne banke u svetu, jer je evrozona dosta razuđena, a evropske privrede od nemačke do grčke su različite, zbog čega nije jednostavno donositi odluke o monetarnoj politici.
"Siguran sam da će doći do restriktivnije monetarne politike, već su najave takve, a rast referentnih kamatnih stopa je nešto što se očekuje i u dolaru i u evru u narendom periodu. Kako sada stvari stoje, ova inflacija nije ni prolazna, ni bezazlena, niti mala, tako da će morati da se dese reakcije monetarne politike", smatra Šoškić.
Koliko će euribor da raste?
Profesor Grubišić ipak ne očekuje nagli rast euribora i ističe da je ovo samo blago pomeranje i da nema mesta panici.
"Ne očekujem situaciju iz perioda od pre desetak godiina kada je euribor bio i na nivou od 5 odsto. Ne bi trebalo da bude dramatičnih promena. Došlo je do promene trenda, treba o tome voditi računa. Biće još nekih promena u toku ove godine nagore, ali po meni ništa dramatično", smatra Grubišić.
Iz Udruženja "Efektiva" napravili su i proračun za veći skok euribora. Oni navode da, bi ako euribor uskoro bude jedan odsto, rata za kredit od 50.000 evra mogla da se poveća na 316 evra, što je povećanje od 40 evra, a ako se poveća do dva procenta, rata bi bila 344 evra, što je povećanje od 68 evra, u odnosu na početak godine. U durgom slučaju, za kredit od 80.000 evra, ako euribor bude jedan odsto, rata će biti 445 evra, što je povećanje od 68 evra, a ako se poveća na dva odsto, rata bi bila 491 evra, što je povećanje od 114 evra, u odnosu na početak godine", naveli su iz "Efektive".
Povezane vesti
Promenljive kamatne stope po kojoj se u Srbiji obračunavaju krediti čija je otplata vezana za evro, sastoje se od dva dela, od kojih je jedan šestomesečni (6M) euribor i njegova vrednost je promenljiva, a drugi je fiksni deo – takozvana marža banke u procentualnom iznosu. Početkom godine, vrednost 6M Euribora iznosila je -0,55, pre dva meseca je bio - 0,36, a sada je njegova vrednost 0,009.
Pre više od decenije, 2008. godine, euribor je bio na maksimumu i iznosio je 5,43 odsto, pa su sa sve maržama stope za stambene kredite u Srbiji u 2009. u proseku iznosile 8,3 odsto, a u nekim bankama su dostizale i više od 10 odsto.
Od perioda svetske ekonomske krize, euribor je gubio na vrednosti, pa je tako krajem 2015. i početkom 2016. pao ispod nule i od tada je sve vreme u minusu. To je značajno pojeftinilo kredite u evrima i u našoj zemlji. Može se reći da je ova kamatna stopa svoj minimum dostigla prošle godine, kada je šestomesečni euribor, koji banke najčešće i obračunavaju, pao na minus 0,54 odsto. To je omogućilo i jeftinije zaduživanje građana i smanjenje rata kredita.
Povezane vesti
Udruženje banaka: Povećanje rate od 5 do 7 odsto
Generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Vladimir Vasić kaže za Euronews Srbija da će oni koji su kredite uzeli od početka ove godine najviše osetiti povećanje euribora u mesečnoj rati, zbog strukture kredita.
"Trenutno imamo 154.000 stambenih kredita otplaćuju građani Srbije i 99 odsto su u evrima. Ako je ugovorena fiksna kamatna stopa, rata ostaje kao što je definisano ugovorom. Oni koji imaju varijabilnu kamatu, može se reći na prosečnom kreditu od 35.000 evra, što je najčešći tip kredita, ukoliko se tromesečni euribor približi na nulu, rata bi mogla da se poveća od 5 do 7 odsto, a ako se poveća za jedan onda se taj iznos duplira, onda bi to bilo od 10 do 18 evra mesečno", kaže Vasić.
On kaže da sve opcije sada dolaze u obzir, pa i da se može dogoditi da pojedine banke smanje svoje marže na kredite, ali napominje da je i "banka pozajmila taj novac od nekoga, tako da je manevarski prostor sužen".
"Taj novac koji banka plasira je takođe nečiji i onda i deponenti moraju da se odreknu nekog svog dela kolača. Svedoci smo da u poslednjih deset godina nismo imali jeftinije kredite i nadam se da smo svi uspeli da dobijemo neku rezervu. To je bilo oko 700 evra manje prethodnih godina, zbog euribora koji je bio negativan od 2015. godine. To govori da je ekonomska situacija bila takva da je bilo poželjno da imate jeftin novac. Taj jeftin novac je omogućio da više od 154.000 ljudi u Srbiji ima rešeno stambeno pitanje", rekao je Vasić.
On je objasnio da je, kada je stabilna ekonomska situacija, poželjno da se jeftinim novcem pokreću tražnja i ekonomija i da je to bila poruka ECB sa negativnim euriborom, dok se sada situacija menja jer je inflacija u nekim zemljama premašila 15 odsto.
"To je način da se ohladi tražnja i da taj novac malo poskupi. To znači da neće stati zaduživanje, ali da će ljudi biti racionalniji, što smanjuje tražnju. Očekujem da će ECB nastaviti sa merama i sa postepenim povećanjem referentne kamatne stope", rekao je Vasić.
"Tržište odreagovalo na najavu povećanja kamata"
Profesor Mališa Đukić napominje da Evropska centralna banka još nije podigla kamatnu stopu i ukazuje da je rast euribora ustvari reakcija tržišta na najavu da će ECB to uraditi. On napominje da su na finansijskim tržištima očekivanja jedan od ključnih elemenata formiranja cena, odnosno kamatnih stopa. Za raliku od SAD i Velike Britanije, koje su već sprovele nekoliko povećanja ključnih kamatnih stopa, ECB još nije povećala ključne kamatne stope, a profesor napominje da ima više razloga za to.
"Još se obavlja procena uticaja rata u Ukrajini na Nemačku i Francusku privredu, a on bi mogao biti mnogo veći nego što se ranije prognozirlo. A to je neki polazni parametar po kome zapravo gledate u kojem smeru će ići kamatne stope. Drugi bitan faktor je što je ECB godinama sprovodila programe koji su imali za cilj povećanje likvidnosti kroz intervencije na tržištu. Oni su se opredelili da prvo smanje obim rasta likvidnosti, odnosno obim svojih intervencija na finansijskim tržištima, da uspore rast likvidnosti i da sagledaju efekte, nemenjajući ključne kamatne stope", navodi Đukić.
Profesor kaže da će efekti tih mera biti poznati tek u trećem kvartalu ove godine i dodaje da su u evrozoni ranije mesečno intervenisali sa 60 ilijardi evra, ističe da su to ogromni obimi, a da je to trajalo godinama.
"Oni su sada odlučili da neće više u toj meri da povećavaju likvidnost i ovo što sada gledamo su prvi efekti. Tržište je već odreagovalo na najave i očekivanja u domenu vođenja monetarne politike Evropske centralne banke, koje ne uključuju nužno samo očekivano povećanje kamatnih stopa, već i to usporavanje povećanja likvidnosti na evropskim tržištima, odnosno na tržištu novca i kapitala", kaže profesor Đukić.
Preporuka za vas
Komentari (0)