Narodna banka Srbije: Banke imaju pravo da naplaćuju naknade i troškove

Komentari

Autor: Tanjug

05/10/2021

10:15

Narodna banka Srbije: Banke imaju pravo da naplaćuju naknade i troškove - Copyright Google Maps

veličina teksta

Aa Aa

Banka ima pravo da pored kamate naplaćuje naknade i troškove, pod uslovom da su te naknade i troškovi uključeni u obračun efektivne kamatne stope odnosno u ukupnu cenu kredita, kako bi svaki klijent mogao da uporedi ponude različitih banaka, rečeno je Tanjugu u Narodnoj banci Srbije.

U centralnoj banci kažu da je taj stav NBS dobro poznat javnosti i više puta ponavljan od samog početka.

Iz NBS navode da su Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga i podzakonskim propisima donetim na osnovu tog zakona jasno prepoznati ti troškovi i naknade kao dozvoljeni, kao i da je precizirano kako se prikazuju i obračunavaju.

"Da je smatrao da su nedozvoljene, zakonodavac svakako ne bi navodio da su, između ostalog, i naknade i troškovi elementi ugovora o kreditu. Šta spada u troškove obrade je pitanje za banke i njihove interne analize alokacije troškova i cenovne politike. To ipak ne znači da je banka dužna, kao ni bilo koji drugi trgovac, da korisniku svojih usluga daje takvu analizu", kažu u centralnoj banci.

Takođe, napominju da treba imati u vidu da je, nezavisno od toga koji su to troškovi, nemoguće određivati takav trošak za svakog klijenta pojedinačno već su ti iznosi svakako uprosečeni na nivou određenog portfolija banke. Osim toga, ne postoji nijedan propis koji banci, kao ni bilo kom drugom privrednom subjektu, zabranjuje iskazivanje dvokomponentne cene za usluge koje pruža.

"Pravni stav iz 2018. pogrešno interpretiran"

U NBS kažu da je naplata naknade u procentualnom iznosu od vrednosti predmeta opšte prihvaćeno pravilo, koje se primenjuje i kod sudskih i administrativnih taksi, advokatske tarife i slično.

"Takođe, iako vreme koje će sudija provesti rešavajući neki spor, državni službenik odlučujući po nekom zahtevu ili advokat zastupajući klijenta, a time i ukupni trošak koje imaju, nužno ne zavisi od vrednosti predmeta spora ili zahteva. To opšte prihvaćeno pravilo ima svoje ekonomsko opravdanje, što se može naći u odgovarajućoj stručnoj literaturi", tvrde u NBS.

Oni napominju i da bi, ako bi se naknada plaćala u fiksnom iznosu, oni koji uzimaju manji kredit plaćali više i izostao bi takozvani efekat subvencija od strane onih koji uzimaju veće kredite.

U NBS navode da je pravni stav iz 2018. godine potpuno nesporan, ali da je od strane sudova pogrešno interpretiran, pa je zato Vrhovni kasacioni sud morao da reaguje dopunom tog stava.

"Sudovi su umesto da primene stav u kojem se kaže da banka ima pravo na naplatu naknada i troškova pod uslovom da je ponuda banke sadržala jasne i nedvosmislene podatke o tim troškovima (standard jasnosti i nedvosmislenosti je preciziran podzakonskim propisima Narodne banke Srbije), kao i da su ti troškovi i naknade ušli u obračun efektivne kamatne stope - zapravo primenjivali jednu rečenicu iz obrazloženja tog stava u kojoj se pominje zabluda klijenta o kojim troškovima je reč, a da pritom tu zabludu nisu utvrđivali nego su je pretpostavljali", navode iz NBS.

Evropska centralna banka, kao ni mnoge centralne banke u okviru sistema evropskih centralnih banaka, nemaju nadležnosti u pogledu utvrđivanja zakonitosti bankarskih naknada. U NBS ističu da one centralne banke koje imaju u svojoj nadležnosti kontrolu banaka ipak nisu osporile pravo bankama da naplaćuju naknade i troškove.

"Sud pravde EU ima bogatu praksu u vezi sa ovim pitanjem. Stav tog suda je da kreditne bankarske naknade nisu po sebi nepravične i nedozvoljene, odnosno ako banka u vezi sa tim naknadama preduzima određene aktivnosti ili pruža određene usluge. Ni u jednom slučaju ovaj sud nije uslovio dozvoljenost ugovaranja ove naknade zahtevom da banka dokazuje specifikaciju i strukturu troškova i to za svakog korisnika pojedinačno, kao što je to bio zahtev domaćih sudova", navode iz NBS.

Građani tužili banke zbog naknada

Građani su pre nekoliko godina, počeli da podnose prve tužbe protiv banaka, jer su smatrali da one nemaju pravo da naplaćuju troškove obrade kredita i troškove osiguranja kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita (NKOSK).

Niži sudovi su donosili neujednačene presude, tako što su neki presuđivali u korist bankara, a drugi u korist klijenata. Da bi došlo do ujednačavanja sudske prakse, tražio se stav Vrhovnog kasacionog suda po kojem bi se svi ostali "ravnali". Najviša pravna instanca u zemlji je 2018. godine iznela stav da banke nemaju pravo da naplaćuju te troškove. Posle toga su usledile tužbe građana kojih je, prema nezvaničnim podacima, bilo više od 200.000.

Vrhovni kasacioni sud se, međutim, 16. septembra ponovo izjasnio o ovoj temi i izneo dva stava na osnovu kojih banke imaju pravo da naplaćuju i troškove obrade i osiguranje kod NKOSK.

Zbog ovih izmena svi klijenti koji su po ova dva osnova tužili banke mogli bi sada izgubiti sporove, a posledica toga bi bila i obaveza plaćanja svih sudskih troškova. Dopuna stava VKS bila je i povod za proteste advokata, koji su zajedno sa klijentima koji su tužili banke negodovali zbog novih propisa.