Igre 
Prošlo vreme primamljivih kamata u Nedelji štednje: Šta je isplativije - štednja u evrima ili u dinarima?
Komentari31/10/2023
-16:01
Građani iz godine u godinu sve više štede. Uoči Svetskog dana štednje koji se obeležava 31. oktobra, Narodna banka Srbije je saopštila da ukupna štednja raste i da, prema najnovijim podacima, iznosi 15,1 milijardu evra. Devizna štednja je dostigla 14,1 milijardu, a sada prvi put ove godine dinarska štednja premašila je protivvrednost od jedne milijarde evra i iznosi 118,4 milijarde dinara. U ovoj godini, prema podacima NBS, dinarska štednja povećana je za 23 odsto. Međutim, postavlja se pitanje koliko je zapravo isplativa štednja i da li je bolje štedeti u evrima ili u dinarima.
Poslednjih decenija je trend da se građani po pravilu mnogo više opredeljuju za deviznu štednju iako su na duge staze u celom tom periodu, kako se to i pokazalo, bolje prošli oni koji su štedeli u dinarima.
Na veću isplativost dinarske štednje Narodna banka Srbije ukazuje dva puta redovno godišnje i pred svaki Svetski dan štednje, odnosno period oko Svetskog dana štednje, rekao je za RTS viceguverner NBS Nikola Dragašević.
Ko je u prethodnoj godini stavio u banku 100.000 dinara, bio je za oko 18 evra, odnosno nešto iznad 2.000 dinara u boljem položaju od štediša u devizama, odnosno u evrima, objašnjava Dragašević.
Zoran Grubišić sa Beogradske bankarske akademije, međutim, kaže za Euronews Srbija da je trend takav da ni devizna ni dinarska štednja nisu nešto isplative u odnosu na aktivne kamatne stope kada se odobravaju krediti.
"To je jednostavo tako kako je, to je stvar poslovne politike banaka i to je ponuda koja postoji na tržištu. Ljudi se po pravilu mnogo više opredeljuju za deviznu štednju iako su bolje prošli oni koji su štedeli u dinarima", rekao je Grubišić.
Povodom povećanja dinarske štednje u ovoj godini za 23 odsto, Grubišić kaže da je i dalje, kada se pogleda struktura, to milijardu evra štednje u dinarima, u odnosu na ukupnu štednju od 15 milijardi evra.
profimedia
Povezane vesti
"To nije ni 10 odsto. Nekad je štednja u dinarima bila i manja od pet odsto od ukupne štednje, sada je sedam, osam odsto. Još nije došla do 10 odsto ukupne štednje, to dovoljno govori", rekao je Grubišić.
To što se mnogi opredeljuju više za štednju u evrima, Grubišić objašnjava time da su očigledno još uvek relativno sveža sećanja na velike inflacije i "na našu tada slabu valutu".
"Ne mogu da kažem da je ona sada slaba ali ljudi su oprezni, vole da štede u tzv. čvrstoj valuti, konvertibilnoj, a to je evro. Mi jesmo bankocentrično tržište, ljudi vole štednju, imaju odbojnost prema riziku kada su u pitanju neke druge investicije. Ljudi ne ulažu fondove po pravilu, malo je to učešće u investicionim fondovima, da ne kažem na berzi, u akcijama, korporativnih obveznica i nemamo. Sad je ministar finansija najavio da će biti korporativnih obveznica, ali nisam siguran ni da će to privući neku posebnu pažnju investitora", rekao je Grubišić.
Kolike su kamate na štednju
Viceguverner NBS kaže da su kamatne stope i na štednju ispratile pooštravanje monetarnih uslova, odnosno povećanja osnovnih kamatnih stopa.
"Na dinarsku štednju ona je od aprila 2022. godine, kada je NBS počela sa pooštravanjem svojih uslova, odnosno povećanjem referentne stope, povećana sa 1,75 na 5 procenata prosečno", naveo je Dragašević.
Govoreći o tome da li banke izlaze sa još povoljnim uslovima, Dragašević kaže da je to nešto što je uobičajeno za svaki period oko Svetskog dana štednje, da daju neke posebne ponude, odnosno povoljnije kamatne stope.
S druge strane, Grubišić kaže da ne bi rekao da banke imaju motiv da podižu kamatu na štednju.
Povezane vesti
"Minimalna su bila podizanja kamata na štednju za razliku od aktivnih kamata kada se odobravaju krediti gde se stalno prati euribor koji je u porastu i koji je sada preko 4 odsto, šestomesečni. To je jednostavno tako, to je ponuda, rekao bih da ne moraju da podignu kamatne stope i zašto bi podizale?! To je za njih ipak trošak po osnovu kamate", kaže Grubišić.
profimedia
Na pitanje da li je prošlo vreme privlačnih ponuda banaka štedišama u Nedelji štednje, Grubišić kaže da ne očekuje da će se banke nešto posebno potruditi, pogotovo ne po pitanju kamatnih stopa, već da će to biti neki posebni proizvodi koje nude u poslednje vreme.
"Neka stepenasta štednja, pa neke fleskibilnosti, posebni proizvodi, ali efektivna kamatna stopa, ono što mi gledamo, neće biti posebno istaknuta, više neke karakteristike proizvoda. Tu će se banke potruditi da budu kreativne, da privuku pažnju, ali ne sa samom kamatnom stopu, tu ne očekujem neki poseban skok", naveo je Grubišić.
Rast ukupne štednje, kaže Grubišić, pokazuje da je više nego jasno da je poraslo poverenje u banke.
"Tokom niza godina imamo trend rasta štednje čak i pri rekordno niskim kamatama kao što su i sada, a da ne kažem još pre neku godinu. Nevezano za to kretanje kamatnih stopa, štednja raste, mi smo bankocentrično tržište, postoji poverenje u bankarski sistem, ono je očigledno i dalje prisutno i ljudi su skloni štednji", rekao je Grubišić.
On naglašava da je štednja važna jer iz tako mobilisanih sredstava mogu da se finansiraju investicioni projekti, odnosno odobravaju krediti i finansiraju investicije.
Koliko štedimo
Štednja u domaćoj valuti brže raste od devizne štednje već 11 godina uzastopno i prema poslednjim operativnim podacima premašila je protivvrednost milijarde evra, saopštila je danas Narodna banka Srbije povodom obeležavanja Svetskog dana štednje 31. oktobra.
NBS navodi da ovogodišnji Svetski dan štednje dočekujemo i obeležavamo uz najviše nivoe štednje u domaćoj i u stranoj valuti i poručila da je isplativije štedeti u domaćoj valuti.
Prema poslednjim operativnim podacima s kraja oktobra štednja u domaćoj valuti iznosi oko 118 milijardi dinara.
"Period oko Svetskog dana štednje je uvek dobra prilika da se podsetimo značaja štednje, kako za pojedince, tako i za celokupan ekonomski sistem zemlje. U neizvesnim okolnostima sa kojima se svet suočava poslednjih nekoliko godina, izazvanim geopolitičkim faktorima, energetskom krizom i inflacijom, posebno dolazi do izražaja značaj akumulirane štednje kao vid sigurnosti koji pomaže da se krizna vremena prebrode na lakši način", navode iz NBS.
Poverenje građana u domaći finansijski sistem i srpski dinar rezultiralo je rastom dinarske i devizne štednje i u uslovima prisutnih višegodišnjih globalnih kriza, sve zahvaljujući očuvanoj makroekonomskoj i finansijskoj stabilnosti u našoj zemlji.
Koliko je porasla štednja
Štednja stanovništva u domaćoj valuti u poslednjih 11 godina je porasla preko šest puta (više od 500 odsto i krajem septembra 2023. godine iznosila je 116,4 milijarde dinara (rast od 98,3 milijarde dinara). Istovremeno, došlo je do pozitivnih promena u ročnoj strukturi dinarske štednje koje se ispoljavaju u rastu učešća dugoročnih depozita.
U istom periodu, devizna štednja je rasla sporijom dinamikom u odnosu na dinarsku štednju - povećana je gotovo 80 odsto, sa 7,9 milijardi evra (septembar 2012. godine) na 14,1 milijardu evra (septembar 2023. godine).
Budući da Narodna banka Srbije redovno prati i analizira isplativost štednje u domaćoj valuti kao deo strategije o dinarizaciji domaćeg finansijskog sistema, u susret Svetskom danu štednje pripremljena je analiza isplativosti štednje za period od septembra 2012. do septembra 2023. godine, koja nedvosmisleno potvrđuje da je i u kratkom i u dugom roku isplativije štedeti u domaćoj valuti nego u devizama, navodi se u saopštenju.
Ključni faktori koji su pogodovali takvom rezultatu jesu makroekonomska i finansijska stabilnost u proteklim godinama (stabilnost kursa dinara prema evru, devizne rezerve na rekordnom nivou), relativno više kamatne stope na dinarsku štednju nego na štednju u evrima, kao i povoljan poreski tretman prihoda od kamate na dinarsku štednju (koja se ne oporezuje, dok se kod štednje u evrima prihod od kamate oporezuje po stopi od 15 odsto) i mere monetarne i fiskalne politike, koje su omogućile da se sačuva makroekonomska stabilnost čak i u okolnostima svetske krize.
Šta je isplativije
Nezanavljana štednja u dinarima, oročena na period od godinu dana, u proteklih 11 godina bila je isplativija u čak 98 odsto posmatranih godišnjih potperioda, navodi NBS.
Tako, štediša, koji je od septembra 2022. štedeo u dinarima, na ulog od 100.000 dinara u septembru 2023. dobio bi 2.148 dinara (18 evra) više od štediše koji bi u istom periodu oročio evre u protivvrednosti 100.000 dinara.
Štednja u dinarima, oročena na tri meseca, bila je isplativija od takve štednje u evrima u 90 odsto posmatranih tromesečnih potperioda, a dinarska štednja oročena na dve godine je bila isplativija od štednje u evrima u svim posmatranim dvogodišnjim potperiodima oročenja, počev od septembra 2012. godine.
Praktično, u prošlih 11 godina bilo je isplativije štedeti u dinarima i u kratkom i u dugom roku, što potvrđuju rezultati urađenih analiza, kažu u NBS.
Dinamičan rast dinarske štednje u prethodnih 11 godina doprineo je da pokazatelj dinarizacije ukupnih depozita (privreda i stanovništvo) bude više nego udvostručen - prema podacima za septembar 2023. godine iznosi gotovo 42 odsto (krajem 2012. godine iznosio je 19,3 odsto).
Dalje unapređenje procesa dinarizacije domaćeg finansijskog sistema i u predstojećem periodu biće jedan od prioriteta Narodne banke Srbije, a u vezi s tim i podržavanje štednje u domaćoj valuti, naglašavajući njenu veću isplativost u odnosu na deviznu štednju, navedeno je u saopštenju.
Komentari (0)