Sve veći udeo gotovine u kupovini nekretnina: Rast kamata na kredite mogao bi da utiče i na potražnju i na cenu kvadrata

Komentari

Autor: Zlatica Radović

21/08/2022

12:17

Sve veći udeo gotovine u kupovini nekretnina: Rast kamata na kredite mogao bi da utiče i na potražnju i na cenu kvadrata - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Potražnja za stanovima u Srbiji ne jenjava, a prema poslednjim podacima Republičkog geodetskog zavoda, raste i količina novca uloženog u nekretnine, naročito gotovine. S druge strane, udeo kreditnih sredstava za kupovinu stana u drugom kvartalu je smanjen sa 35 na 27 odsto u Srbiji, dok je u Beogradu udeo između aprila i juna bio 29 odsto, što je za 10 odsto manje u odnosu na isti period prošle godine. Pitanje je, međutim, da li se, pod teretom inflacije i rasta kamatnih stopa, građani već teže odlučuju za stambene kredite ili samo raste broj onih koji kupuju ove, ali i ostale nekretnine za keš, kao i količina novca koji ulažu.

U Narodnoj banci Srbije, kažu da u prvoj polovini godine nema pada kreditne aktivnosti kada je u pitanju količina novca koju su građani pozajmili od banaka za kupovinu stanova, i navode da ne očekuju značajnije promene ni u narednim mesecima, bez obzira na rast referentne kamate Evropske centralne banke.

Grubišić: Može se očekivati blagi pad zaduživanja

Stručnjaci smatraju da se može očekivati da građani u narednom peirodu ipak budu obazriviji kada su u pitanju dugoročne pozajmice.

"Kamate su krenule da rastu, a očekuje se da će se taj trend nastaviti. Ljudi više nisu neinformisani, razgovaraju i raspituju se pre nego što uđu u takav aranžman. Očekuje se da će kamate i euribor tek da rastu, a to će uticati i na cenu kredita i na cenu kvadrata. To je razumljivo kao izvestan strah od budućeg vremena. Globalna makroekonomska neizvesnost je ogromna i sigurno će potražnja za tim kreditima blago da pada i dalje", kaže Zoran Grubišić, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji.

Nekada je bilo dovoljno učešće od 10 odsto za podizanje kredita, potom je sve više banaka podiglo lestvicu na minimum 20 odsto učešća, a sada pojedine traže i 30 odsto da bi odobrile pozajmicu.

"To nije iznenađenje, jer i banke vide neizvesnost sa budućom cenom nekretnina i one se štite time što podižu učešće. To je praktično za njih kolateral, zaštita od budućeg mogućeg pada cena nekretnina, koje već dugo rastu", objašnjava profesor.

U agencijama za nekretnine su, međutim, optimističniji i smatraju da rast kamata neće značajno uticati na kupovinu nekretnina, a pre svega stanova.

"Tokom letnjih meseci se dešava da su ljudi manje zainteresovani za kredite, ali od septembra i oktobra očekujemo novi talas kreditne aktivnosti. Decembar i januar su obično i inače slabi i jun i jul, takođe, zbog odmora. Najava povećanja kamatnih stopa ne bi trebalo mnnogo da utiče. Ovo trenutno povećanje se na rati oseti sa pet do 10 evra, a onaj ko želi da kupi stan, njemu je to 1.000 ili 2.000 evra za 40 godina i sigurno neće da se odrekne kredita zbog toga. Ko je odlučio da kupi to mu neće značiti preterano", smatra procenitelj Mića Đoković iz Klastera nekretnina.

NBS: Građani da budu obazrivi, kao i do sada

U NBS za Euronews Srbija kažu da stambeni krediti nastavljaju trend stabilnog rasta i u prvom polugodištu 2022. i navode da su potraživanja po osnovu stambenih kredita, bez efekta promene deviznog kursa, povećana za 30,7 milijardi dinara, dok je u istom periodu prethodne godine to povećanje iznosilo 38,8 milijardi dinara.

"Stanje potraživanja po osnovu stambenih kredita u junu 2022. bilo je više za 14,3 odsto nego pre godinu dana, a njihovo učešće u ukupnim kreditima stanovništvu nastavlja da raste i u junu je iznosilo 39,4 odsto i više je za 0,5 procentnih poena u odnosu na decembar 2021, a za 1,6 proventnih poena više nego pre godinu dana", navode u NBS.

Oni napominju da će, s obzirom da su stambeni krediti gotovo u potpunosti evroindeksirani, na visinu kamatne stope na ove kredite uticati promene kamatnih stopa u zoni evra.

"Ipak, imajući u vidu povoljnu makroekonomsku perspektivu naše zemlje, kao i konkurenciju na domaćem bankarskom tržištu, povećanje kamatnih stopa sa tržišta novca u zoni evra ne mora da se u potpunosti prelije na rast kamatnih stopa na nove kredite u evro znaku na domaćem tržištu. U uslovima visoke konkurencije banaka na domaćem tržištu, moguće je očekivati da deo povećanja troškova izvora finansiranja banke kompenzuju sniženjem svojih marži", kažu u centralnoj banci.

Oni podsećaju da je stambeno kreditiranje podržano i merama NBS koje su donete 2020, a čija je primena produžena i na ovu godinu.

"Bankama je omogućeno da produže rok otplate stambenih kredita za najduže pet godina, da smanje učešće za kupovinu prve stambene nepokretnosti sa 20 na 10 odsto, uz niži minimalni stepen izgrađenosti objekta čiju je kupovinu moguće finansirati stambenim kreditima. Imajući u vidu sve navedeno, očekujemo da će se povoljni trendovi u stambenom kreditiranju nastaviti, a da će građani biti podjednako obazrivi u pogledu stambenog zaduživanja, s obzirom da se radi o zaduživanju na duge rokove, kao što su bili i do sada", ukazuju u Narodnoj banci.

Čak 88 odsto prometa nekretnina u kešu

Načelnica Odeljenja za vođenje procene vrednosti nepokretnosti u Republičkom geodetskom zavodu (RGZ), Ivana Štrbac, kaže da je u Srbji ove godine promet nekretnina povećan za jedan odsto u odnosu na 2021. i da je ukupna vrednost transakcija dostigla dve milijarde evra.

Napominje da se smanjila kupovina svih vrsta nepokretnosti iz kredita, tako da je 88 odsto prometa, koji osim stanove obuhvata i kuće, njive, vikendice, garaže i poslovni prostor, plaćeno gotovinom i napominje da su kupci oprezniji prilikom uzimanja stambenih kredita, zbog rasta kamatnih stopa. Dodaje da su nekretnine sve skuplje, ali da je uprkos tome količina novca u prometu nekretnina porasla i da kupci sve više traže nepokretnosti.

"Evropski odbor za procenu sistematskog rizika je u svom izveštaju kao objašnjenje stalne tražnje za nepokrenostima i rasta njihovih cena naveo da se ljudi boje inflacije i smatraju da će im novac biti sigurniji ako kupe neku nepokrenost i zato se i ne očekuje drastičan pad potražnje za nekretninama", navela je Štrbac.

U međuvremenu su, udrugom kvartalu, cene stanova u Beogradu povećane od 10 do 24 procenata. Najveći rast cene kvadrata zabeležen je na Paliluli, Savskom vencu, Zvezdari, Voždovcu, Zemunu i u Staroj Rakovici.