Rastu cene kvadrata, ali su još među najnižim u Evropi: Spadamo među one kojima treba najviše vremena da se skuće

Komentari

Autor: Zlatica Radović

15/08/2022

16:58

Rastu cene kvadrata, ali su još među najnižim u Evropi: Spadamo među one kojima treba najviše vremena da se skuće

Beograd - Copyright Pixabay

veličina teksta

Aa Aa

Uprkos stalnom rastu cena kvadrata, Srbija je i dalje među zemljama u kojima se mogu kupiti jeftiniji stanovi nego u ostalim evropskim državama. Sa prosečnom cenom od 1.520 evra, naša zemlja je i dalje među državama u kojima su nove nekretnine najpovoljnije. To je pokazalo istraživanje Deloitte Property Index 2022 koje je obuhvatilo 23 zemlje.

Međutim, iako je kvadrat jeftiniji, do njega je teže doći. Da bi kupio stan od 70 kvadrata, stanovniku Srbije je potrebno 11,5 prosečnih bruto plata, a ta statistika nas stavlja u red država u kojima je potrebno najviše vremena da bi se rešilo stambeno pitanje. Da bi se skućili, duže od radnika u Srbiji moraju da rade samo Slovaci, kojima je potrebno 12,8 godina i Česi, koje od nove nekretnine deli 13,3 godišnjih zarada.

Prema podacima iz ovog istraživanja, najjeftiniju novogradnju ima Bosna i Hercegovina sa prosečnom cenom od 974 evra po kvadratnom metru, a ispred Srbije je još samo Rumunija u kojoj prosečan kvadrat košta 1.266 evra. Prosečna cena kvadrata u Hrvatskoj je 1.823, a u Sloveniji 3.356 evra.

Najskuplji prosečan kvadrat od zemalja koje su obuhvaćene istraživanjem je u Velikoj Britaniji sa cenom od 4.905 evra. Na drugom mestu je Austrija s cenom od 4.782 evra, dok treću poziciju zauzima Francuska gde je kvadrat oko 4.639 evra. Nemačka i Holandija pridružile su se listi najskupljih zemlja u 2021, s cenama od 4.600 i 3.949 evra po kvadratu.

Istraživači iz Deloitta ukazuju da, iako je pandemija bila globalni problem tokom 2021. godine, ona nije imala negativan uticaj na tržište nekretnina u Srbiji. Podsećaju da izveštaji za prošlu godinu ukazuju na rast prometa nekretnina i istorijski maksimum nivoa vrednosti prometa nepokretnosti u Srbiji.

"Ukupna vrednost transakcija dostigao je rekordno visok iznos od 6,1 milijardi evra, što je u odnosu na 2020. godinu povećanje od 47 odsto ili skoro dve milijarde evra", naveli su istraživači.

Oni ukazuju da je prosečna cena novih stanova bila veća za 7,1 odsto u 2021. u odnosu na cene iz prethodne godine i napominju da, iako se odavno predviđalo da će "mehur da pukne" i da će se cene stabilizovati tokom 2022. godine, da je i dalje aktuelno povećanje cena.

"Povećanje cena je uglavnom izazvano snažnom tražnjom i manjom ponudom stanova i kuća za prodaju na tržištu. Pored toga, značajan faktor u rast cena na tržištu stanova su kamatne stope na stambene krediti, koji su bile duplo manje u odnosu na pre deset godina. Međutim, deo povećane potražnje je uzrokovan ukrajinskim sukoba i sve većeg interesovanja ukrajinskih i ruskih građana i kompanije koje sele svoje poslovanje u Srbiju. Ovo je takođe uticalo na
segmentu zakupa u Beogradu gde u zavisnosti od vrste i lokaciji stana, cene su porasle između 5 do 10 odsto", navode u Deloittu.

Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, prošle godine je prodato 50.275 stanova u celoj Srbiji, a ukupna količina novca koja je uložena u kupovinu nepokretnosti je oborila rekorde iz svih prethodnih godina. Tamo gde se najviše gradi, najviše se i prodaje - u Beogradu i Novom Sadu, dok je Zlatibor na trećem mestu.

Najviše novih stanova je prodato u Beogradu, a po opštinama i očekivano prednjači Savski venac gde su prodata 1.229 stana, a na čijoj teritoriji se nalazi najtraženije i najskuplje naselje, Beograd na vodi, dok je Zemun na drugom mestu sa 1.025 stanova, zatim Voždovac sa 957 i Novi Beograd sa 844 stanova.

Prosečna cena kvadrata u novogradnji u Beogradu kreće se oko 2.000 evra. Najveća cena prošle godine je postignuta u Beogradu na vodi gde je kvadrat plaćen 10.068 evra, dok je u istom periodu 2020. najviša cena u tom kompleksu bila 8.754 evra, a 2019. u četvrtom kvartalu 7.703 evra.

Trenutno se kvadrat za manje od 2.000 evra može naći samo u udaljenijim naseljima u Rakovici, Voždovcu, Borči, Krnjači i Mirijevu, gde se kreće od 1.300 do 1.700 evra. Na Novom Beogradu je prosečan kvadrat oko 2.350 evra, a košta i do 3.500 evra.

Irci stan zarade za 3, a Česi za 13 godina

Istraživači su računali i odnos bruto prosečne zarade i cene kvadrata, a njihova računica je pokazala da Česi moraju najduže da rade da bi kupili nekretninu, čak 13,3 godine, što je čak četiri puta više u odnosu na prvoplasirane Irce, kojima su dovoljne nešto malo više od tri bruto plate. Druga najmanje pristupačna zemlja je Slovačka gde je za kupovinu stana potrebno izdvojiti 12,76 godišnjih plata. U Norveškoj je potrebno izdvojiti 4,4 bruto godišnje plate i na trećem mestu je Belgija čiji stanovnici treba da izdvoje 4,5 bruto godišnjih plata. Srbija je pri dnu liste sa 11,5 godišnjih plata.

Najnepovoljniji grad u pogledu kupovine novog stana je Amsterdam, jer bi njegovi stanovnici trebalo da uštede oko 17,67 prosečnih bruto godišnjih plata kako bi mogli sebi da priušte nekretninu. Na spispku psole amsterdama su Prag i Bratislava, dok je Beograd na visokom četvrtom mestu. Pristupačnije stanovanje dostupno je u Rigi, Rimu i Oslu, gde je za kupovinu novog stana potrebno šest do osam prosečnih bruto godišnjih plata.