Šta se dešava na gradilištima: Kako visoke cene građevinskog materijala utiču na izgradnju infrastrukture i stanova
Komentari19/06/2022
-21:06
Cene građevinskog materijala vrtoglavo su skočile od početka godine, a od efekata njihovog rasta strepe i izvođači radova i kupci nekretnina, ali i država zbog izgradnje infrastrukturnih projekata koji bi mogli biti ugroženi ako se ovaj trend nastavi i činjenice da je građevina pokretač rasta domaće privrede. Zvanična statistika za prvi kvartal pokazuje da je vrednost izvedenih radova na teritoriji Srbije u odnosu na prošlu godinu porasla za 10,3 odsto u tekućim cenama, dok u stalnim cenama beleži pad od 5,9 odsto u odnosu na isti period prošle godine.
Statističari kažu da te brojke pokazuju da je materijal poskupeo, ali objašnjavaju da se kroz pad u stalnim cenama odražava to poskupljenje, jer je za više novca izvedeno manje građevinskih radova. Vrednost izvedenih radova na zgradama, u stalnim cenama, tako je smanjena za 7,5 odsto, a na ostalim građevinama za 4,6 odsto.
Ne samo što će izgradnja kapitalnih projekata državu i lokalne samouprave koštati više, već su izvođači koji su dobili ove poslove ukazali da bi radovi mogli biti usporeni, pa i zaustavljeni zbog rasta cena svih građevinskih materijala i goriva. Građevinske firme koje su angažovane na projektima koje finansira Grad Beograd, tražile su da se cene po kojima su ugovorili radove usklade sa rastom cena materijala, a pre nekoliko dana iz gradske uprave je stiglo obaveštenje da je donet Zaključak na osnovu kojeg će im biti odobrena izmena ugovora i korekcija cena, kako radovi ne bi stali.
Donošenjem ovog zaključka daje se mogućnost gradskim sekretarijatima i preduzećima čiji je osnivač Grad Beograd da u cilju obračuna razlike ugovorene cene radova primene formule koje sadrže parametre usklađene sa trenutnom situacijom na tržištu. S druge strane, Ministarstvo građevinarstva još se ne izjašnjava u vezi sa zahtevom izvođača radova na državnim infrastrukturnim projektima za korekcijom cena.
Vesić: Sprečili smo potencijalne raskide ugovora
Zamenik gradonačelnika Goran Vesić je rekao da je važno da se zaštite naše građevinske kompanije, jer su one pokretač rasta bruto domaćeg proizvoda i da bi njihovo urušavanje imalo nesagledive posledice po privredu.
"Poremećaji na svetskom tržištu i nagli rast cena čelika, betona kao i drugog repromaterijala doveo je kompanije koje imaju zaključene ugovore sa Beogradom u veoma tešku situaciju zbog koje ne mogu da završe započete poslove, pa čak i na ivicu opstanka. Zato sam preduzeo mere iz nadležnosti koje ima Grad Beograd da se donošenjem ovog zaključka stvore uslovi za završetak započetih objekata i to u roku koji je definisan ugovorom, kao i da realno povećane troškove izgradnje ne snosi samo izvođač. Realno povećanje troškova izračunavaće se prema formuli koju je usvojio Grad Beograd", rekao je zamenik gradonačelnika, prenosi Beoinfo.
Vesić je napomenuo da se ovim zaključkom eliminišu razlozi da izvođač zbog značajno povećanih troškova izgradnje u odnosu na period kada je zaključen ugovor zahteva raskid ugovora, u kom slučaju bi se morao ponoviti postupak javne nabavke za preostale radove. Ističe da to ne bi dovelo samo do značajnog produženja rokova završetka ugovorenih radova nego i još većih cena u odnosu na ugovorene, s obzirom na promene na tržištu.
Zamenik gradobnačelnika je istakao da je Zaključak donet je u skladu i u granicama Zakona o obligacionim odnosima i Zakona o javnim nabavkama.
Klizna skala "štiti" vrednost ugovora kroz vreme
Predsednik Građevinske komore Srbije Stojan Čolakov rekao je za Euronews Srbija da je od pojave poremećaja cena, što je bilo još za vreme kovida, država izašla sa određenim merama što je dalo rezultate u tom periodu, ali da se sa dešavanjima u Ukrajini poslednjih meseci situacija dodatno zakomplikovala.
"Od marta smo u kontinuitetu pisali dopise i tražili sastanak sa ministarstvom i Gradom, tražeći da se određeni elementi iz naših ugovora koriguju. Oko 90 odsto su ugovori sa fisnim cenama, a to podrazumeva da isključivo važe ugovorene cene. S obzirom na ovakve, potpuno poremećene tržišne okolnosti, mi smo tražili da se razlika u ceni prepozna - kroz kriznu skalu, primenom aktuelizacije cena ili na neki drugi način. Nemamo još definisano kako će te korekcije biti napravljene", rekao je Čolakov.
Dodao je da je Grad dao neke predloge, kroz kliznu skalu i rekao da građevinske kompanije očekuju da će i država, odnosno Ministarstvo građevinarstva odreagovati slično po pitanju same izmene. On je objasnio da krizna skala ima zadatak da održi vrednost ugovora kroz vreme, što znači da, između ostalog, prati i kretanje inflacije.
On je istakao da je normalno očekivati da izvođači usporenije rade, jer ako ne mogu da nabave armaturu i da je obezbede za ugovorenu cenu, sasvim prirodno da dolazi do zaostataka u dinamici radova.
"Postoje obećanja, dobra volja i namera investitora, grada i nadležnog ministarstva, da se ovo koriguje, jer sasvim je priprodno i normalno, ako se cene radova ne koriguju da sva preduzeća odu u bankrot. Neće moći da rade po može doći do drugi ugovornih posledica - neizvršenja radova, kašnjenja i raskida ugovora", naveo je Čolakov.
On je ukazao da je važno da reakcija države bude pravovremena i da je suština u metodologiji i načinu kontrole ove mere.
"Ključ je u odgovoru kako će to nadzorni organi i predstavnici investitora, grada i države, kontrolisati. To su stvari koje se moraju utvrditi, da te metodologije budu jasne. Otprilike je opredeljenje da je klizna skala, pošto RZS izdaje te indekse rasta cena, najlakša i zakonski najopravdanija forma", rekao je predsednik Građevinske komore.
Na pitanje da li bi to značilo da bi se cena radova na infrastrukturnim projektima koje To bi značilo usklađivanje sa inflacijom - ima zadatak da održi vrednost ugovora kroz vreme, znači i inflacija između ostalog.
Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS) za mart, građevinska aktivnost ne pada, ali će realističniju sliku ipak dati podaci za april i maj koji će tek biti objavljeni, jer je u tom periodu zabeležen značajan rast cena građevinskog materijala. U martu su izdate 2.743 građevinske dozvole, što predstavlja povećanje od 35,2 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.
Od ukupnog broja dozvola izdatih u martu, 76,2 odsto dozvola odnosi se na zgrade, a 23,8 odsto na ostale građevine. Prema dozvolama izdatim u martu prijavljena je izgradnja 4.360 stanova. Posmatrano prema oblastima, najveća građevinska aktivnost očekuje se u Beogradskoj oblasti, 40,9 odsto od predviđene vrednosti novogradnje, a zatim sledi Sremska oblast sa 18 odsto, dok je na trećem mestu Južnobačka oblast sa svega 5,1 odsto, dok će se u ostalim regionima graditi mnogo manje.
PKS: Nije problem u snabdevanju, već u ceni
Sekretar Udruženja za građevinarstvo Privredne komore Srbije Irena Vuletić, kaže za Euronews Srbija da nema nestašice nijedne vrste materijala, niti otežanog snabdevanja.
"Problem nije u otežanom snabdevanju, već u ceni, jer ponude važe jako kratko - od jedan do tri dana. U nekim slučajevima se traži i stoprocentno avansno plaćanje, tako da je to nešto što iziskuje angažovanje dodatnih novčanih sredstava kod izvođača i investitora. Sve je poskupelo i teže se odlučujete da kupite", kaže Vuletić.
Ona navodi da se radovi i dalje izvode istim tempom i da za sada nema zastoja.
"Građevinske firme imaju probleme, ali nismo do sada imali slučaj da je neko zasutavio radove na neko vreme ili dugoročno ili da je odustao od planova, trenutnih ili već ugovorenih projekata. I dalje uspevaju da se izbore sa cenama. Te cene bukvalno prate kretanja na svetskim berzama. Sve će biti u redu dok imamo ove cene energenata, ali problem bi mogao da nastane sa promenama koje su najavljene. Kada budemo videli šta će biti sa strujom i gasom u nekom narednom periodu, to će se odraziti i na građevinu i biće još jedan udar", smatra Vuletić.
"Cena kvadrata zavisiće od potražnje"
Cena kvadrata u Srbiji, a naročito u Beogradu obara rekorde i mnogi smatraju da, bez obzira na poskupljenje građevinskog materijala, ima prostora da ih investitori dodatno ne podižu. Stojan Čolakov, međutim, kaže da nije lako prognozirati dalja kretanja na tržištu nekretnina, ali da je izvesno da će svaki privatnik, pošto sve cene skaču, ako te proizvode ugrađuje u svoj kvadrat stana, onda uračunati i podići.
"Za takve investitore ključ je plasman robe, odnosno kvadrata. Ako ima kupaca ići će cena gore, a ako nema, onda će normalno u delu dobiti i nekih drugih troškova da gledaju da se taj deo smanjuje. Ako je lokacija dobra, uvek imate kupca. Pitanje prodaje kvadrata nije uvek u skladu sa cenom izgradnje. Postoje drugi razlozi zašto se kupac opredeljuje za kupovinu nekretnine. U poslednje vreme je to i očekivanje dalje inflacije, slabljena dinara i onda najsigurnije mesto za čuvanje para je beton i zemlja, odnosno nekretnine", podseća Čolakov.
Ivana Vuletić kaže da je cena gradnje skočila, ali napominje i da je činjenica da je kvadrat bio preskup. Ističe, ipak, da tražnja diktira cenu, a da ona ni sada ne pada.
"Ni krediti u evrima nisu poskupeli, tako da nema izgleda da će biti pada tražnje", smatra Vuletić.
Komentari (0)