Šta treba da se desi da bi cene kvadrata konačno krenule u rikverc

Za prosečan kvadrat stare gradnje u Beogradu treba 1.459 evra, dok je u novogradnji on oko 1.980 evra, pokazuju podaci Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) iz izveštaja o prodaji nepokretnosti u prvom kvartalu ove godine. U Novom Sadu je kvadrat novogradnje 1.302, a stana u staroj zgradi 1.255 evra. U Nišu je novogradnja 982 evra po kvadratu, dok je starogradnja oko 150 evra jeftinija. Cene su u prvom kvartalu veće pet do deset odsto u odnosu na poslednji kvartal 2020. godine.

Sve češće se nameće pitanje, šta bi trebalo da se desi da vrednost nekretnina počne da pada, odnosno da građani konačno mogu da se skuće za manje novca. Stručnjaci nisu optimistični, kada su ovakve najave u pitanju i smatraju da cene teško mogu da krenu u rikverc. Glavni razlog je – slaba ponuda i ogromna potražnja.

E-Stock/Konstantin Bajčetić

Utisak da gradilišta niču na sve strane nije pogrešan, jer je broj novih stanova 2019. godine prvi put u poslednjoj deceniji dostigao i prestigao onaj iz perioda pre svetske ekonomske krize. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku izgrađena su 24.803 stana, što je 4.988 više nego 2008. godine. Tokom 2019. je useljeno duplo više stanova nego 2016, kada ih je bilo 11.332.

U proteklih deset godina, stanogradnja je bila u konstantnom padu, pa se broj novoizgrađenih stambenih jedinica na godišnjem nivou smanjivao od jedne do dve hiljade. Oporavak je nastupio 2017. godine, kada je izgrađeno 14.080 stanova, što je bilo gotovo 3.000 više nego godinu ranije. Statistika pokazuje i da su najbolje bile one godine u kojima je država subvencionisala stambene kredite.

Nelegalni van prometa

Potpredsednik Građevinske komore Srbije Goran Rodić ističe da je očigledno da rast građevinarstva od 20 odsto nije dovoljan da bi cene pale i da bi pukao balon, već da je neophodno brže legalizovati već izgrađene objekte, koji ne mogu da se prodaju. Tržište bi, smatra Rodić, krenulo u drugom pravcu kada bi se ubrzalo ozakonjenje, a u promet vratili i stanovi u zgradama koje su izgrađene bez građevinske dozvole.

"Zakonom o planiranju i izgradnji od novebra 2018. godine je zabranjena prodaja nelegalnih objekata i sa tržišta su tako isključene hiljade kvadrata bez dozvole. Legalizacija bi oslobodila i aktivirala značajnu ponudu stanova. Mnogo je sagrađeno nelegalno, a postupak ozakonjenja je spor i to ide u prilog novim investitorima, koji imaju dozvole i drže cenu kvadrata. Kada bi se te zgrade koje su praktično van sistema "oslobodile“ , došlo bi do značajno veće ponude i cene kvadrata bi pale.

E-Stock/Dimitrije Goll

Slično smatraju i posrednici u prodaji nekretnina. Iako se čini da gradilišta niču na sve strane, mala je ponuda za prosečne kupce u Srbiji. I dalje je više kupaca nego stanova. Sve dok je tako, cene će rasti. Kada bi se ubrzala legalizacija, smanjio bi se pritisak na tržište.

Povezane vesti

Nekretnine

Mesečno za parkiranje automobila potrebno izdvojiti kao za kiriju za stan

Predsednik Upravnog odbora "Klastera nekretnina" Nenad Ðorđević izjavio je da će Beograd imati problem sa parkiranjem sve dok ne dobije metro

21/05/2021

11:40

https://www.euronews.rs/biznis/nekretnine/1058/mesecno-za-parkiranje-automobila-potrebno-izdvojiti-kao-za-kiriju-za-stan/vest

pročitaj celu vest

Nekretnine

Drastično skočio promet nekretnina u aprilu, gde je prodato najviše stanova

Ovog aprila promet je drastično skočio, pa je ukupno u kupoprodaji nekretnina u opticaju bila količina novca od 543, 7 miliona evra, odnosno više od pola milijarde evra.

14/05/2021

15:42

https://www.euronews.rs/biznis/nekretnine/652/drasticno-skocio-promet-nekretnina-u-aprilu-gde-je-prodato-najvise-stanova/vest

pročitaj celu vest

U februaru je prijavljena izgradnja 2.652 stana, a statistički podaci pokazuju da je prosečna površina izgrađenih nekretnina oko 72,9 kvadrata. Procenitelj Milić Đoković, iz Klastera nekretnina, međutim, ukazuje da u stvarnosti, mimo statistike, kupci najčešće traže stanove od 30 do 40 kvadrata ili one veće od 90 do 100 kvadrata.

"U Beogradu se s vremena na vreme proda i neki od stanova na elitnim lokacijama, gde kvadrat košta i više od 9.000 evra. Takvih transakcija nema mnogo, ali one, kada se posmatra samo statistika, naprave potres i stvore lažnu sliku previsokih cena. Tražnja je povećana i zbog toga što se novac iz banaka preliva u nekretnine, jer ljudi praktično štede u kvadratima“, napominje Milić Đoković.

Pranje novca kroz nekretnine

Prema poslednjem izveštaju RGZ, u prva tri meseca ove godine u Beogradu na vodi prodata su 293 stana. Najjeftiniji kvadrat plaćen je 2.691, a najskuplji 9.677 evra. Po broju prodatih stanova u novogradnji, na drugom mestu je naselje Zemunske kapije u kojem je od januara do marta prodato 156 stanova, a prosečna cena je bila 1.840 evra.

"Ne vidim da će cene kvadrata padati. Novac se 'osvetljava' kroz nekretnine i zbog toga imamo povećanju tražnju na tržištu. Mimo svake logike je da tržište nije zamrlo čak ni u periodu kada smo bili zatvoreni i neverovatnom brzinom se vratilo, odmah posle vanrednog stanja. To ima veze sa pranjem para kroz nekretnine i to utiče na rast cena stanova", poručuje ekonomista Saša Đogović.

profimedia

Na to je pre tri godine ukazala i Radna grupa za izradu nacionalne procene rizika od pranja novca i finansiranja terorizma, u dokumentu “Procena rizika od pranja novca i procena rizika od finansiranja terorizma”, koji je objavljen na sajtu Narodne banke Srbije, a u kojim se navode oblasti koje su označene kao rizične.

Uz sektor igara na sreću i usluge banaka i menjačnica, promet nekretninama je izdvojen kao najizloženiji pranju novca. Na povećanu ranjivost utiče i podatak da se plaćanje građevinskog materijala može obavljati u gotovini. Finansiranje izgradnje iz novčanih sredstava nepoznatog porekla najčešće se pravda pozajmicama, poklonima i slično.