Evropska centralna banka podigla referentnu kamatnu stopu na rekordno visok nivo

Evropska centralna banka podigla je danas ključnu kamatnu stopu na rekordni maksimum i nagovestila da će ovo verovatno biti njen poslednji potez u više od godinu dana dugoj borbi protiv visoke inflacije.

Centralna banka za 20 zemalja koje dele evro takođe je podigla svoje prognoze za inflaciju, za koju sada očekuje da će se sporije spuštati ka svom cilju od 2 odsto u naredne dve godine, istovremeno smanjujući svoja očekivanja za privredni rast.

To je ilustrovalo dilemu sa kojom se ECB suočila, pri čemu cene i dalje rastu više nego dvostruko od ciljane stope. U tom kontekstu, ECB je poslala jasnu poruku da je verovatno učinjeno poslednje povećanje stopa.

"Na osnovu svoje trenutne procene, Upravni savet smatra da su ključne kamatne stope ECB dostigle nivoe koji će, ako se održavaju dovoljno dugo, značajno doprineti blagovremenom vraćanju inflacije na cilj", saopštila je ECB, preneo je Rojters.

Očekivalo se da će se to dogoditi sporije nego u vreme prethodnih projekcija ECB u junu, sa inflacijom od 5,6 odsto u 2023. godini, 3,2 odsto u 2024. i 2,1 odsto u 2025. godini.

Nadogradnja na procenu za 2024. godinu, verovatno je igrala značajnu ulogu u diskusijama pošto su kreatori politika odmerili rizik da će inflacija, koja je trenutno još uvek iznad 5 odsto, zaglaviti na visokom nivou.

Današnje povećanje od 25 baznih poena gura stopu koju ECB plaća na bankarske depozite na 4 odsto, što je najviši nivo od uvođenja evra kao valute 1999. godine.

Pre samo 14 meseci, ta stopa je bila na rekordno niskom nivou od -0,5 odsto, što znači da su banke morale da plate da bezbedno čuvaju svoj novac u centralnoj banci.

AP/Michael Probst

Pristalice povećanja ove nedelje verovatno su tvrdile da je to bilo potrebno jer je inflacija, uključujući osnovne mere kojima se uklanjaju nestabilne komponente, ostala previsoka, sa nedavnim porastom cena energenata koji preti novim ubrzanjem.

Ali, ciklus zaoštravanja, dvostruko brži nego što je to inače predviđeno testovima na stres bankarskog sektora koje je sprovela ECB, već je ostavio traga na ekonomiji evrozone.

S obzirom na to da proizvodni sektor, kojem je obično potrebno više kapitala za rad, već pati zbog većih troškova pozajmljivanja, kreditiranje kompanija i domaćinstava je u padu, a sektor usluga je takođe na staklenim nogama nakon kratkog procvata turizma posle pandemije.

Najveća ekonomija evrozone, Nemačka, snosila je najveći teret industrijskog pada i krenula ka recesiji, prema nekoliko prognoza.