Igre 
Trgovci danas u Vladi Srbije: Da li će se bura oko marži smiriti smanjenjem cena ili je to i dalje nedostižan scenario
Komentari08/09/2023
-09:43
U situaciji kada je hrana u Srbiji imala najveći rast cena, a građani sve manju kupovnu moć, više puta se do sada u javnosti čulo da su trgovci neopravdano podizali marže. Upravo trgovačke marže biće tema današnjeg razgovora ministra unutrašnje i spoljne trgovine Tomislava Momirovića i predstavnika maloprodajnih trgovinskih lanaca. Oni će o tome razgovarati na sastanku u Vladi Srbije posle kojeg bi, kako se očekuje, moglo da bude poznato da li bi i koji proizvodi mogli da pojeftine.
Sastanak povodom, kako je bilo najavljeno, akcije koja će učiniti pristupačnijim cene proizvoda, a koje građani svakodnevno koriste, zakazan je za 12 sati. Prvobitno je bilo najavljeno da će se ministar Momirović posle sastanka obratiti na konferenciji za novinare, ali je ta konferencija otkazana.
Kako je preneo RTS, na sastanku će se pregovarati o nižim trgovačkim zaradama na mleku, jogurtu, kriški sira, krompiru, pilećem mesu od trupa, salami u omotu, kafi, čokoladi, hrani za bebe, dečijim pelenama, šamponu za odrasle, deterdžentu za pranje veša i deterdžentu za pranje sudova.
Spisak broji više od deset artikala, a kako nezvanično saznaje javni servis, neće se insistirati na pojeftinjenju svih predloženih proizvoda, dok će spisku biti dodati proizvodi kod kojih ima prostora za niže cene.
Trgovce je nedavno guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković nekoliko puta direktno "prozvala", navodeći da su trgovinske marže previsoke i da usporavaju pad inflacije, a da se uočava prostor da se one smanje bez ugrožavanja funkcionalnosti trgovine. Trgovci, međutim, tvrde da je rast marži niži od rasta troškova poslovanja.
S druge strane, ministar Momirović je ranije rekao da su cene osnovnih životnih namirnica u prodavnicama glavni pokazatelj da je inflacija u blagom padu i da trgovinske marže u Srbiji nisu odgovorne za rast inflacije.
Kakve su šanse za smanjenje trgovačkih marži
U Srbiji 67 odsto BDP-a otpada na potrošnju domaćinstava, a pad kupovne moći bi mogao da smanji potencijal dugoročnog rasta u zemlji, naveli su ranije u Privrednoj komori Srbije iz koje su više puta rekli da postoji mogućnost smanjenja marži na određene artikle i to pre svega na osnovne životne namirnice, kao i da očekuju da to bude rezultat dogovora između privrednika i države.
Povezane vesti
Grupacija trgovaca prehrambenim proizvodima na veliko i malo Udruženja za trgovinu Privredne komore Srbije saopštila je 22. avgusta da je prosečna stopa neto dobiti sektora maloprodaje u našoj zemlji od oko 2,8 odsto višestruko niža u odnosu na ostale učesnike u lancu snabdevanja do maloprodaje, kao i u odnosu na značajan rast operativnih troškova poslovanja, u koje spadaju zarade, struja, gorivo, zakup, održavanje i drugi.
"Ulažemo velike napore i međusobno se takmičimo da potrošačima ponudimo najbolji kvalitet i raznovrsnost po najnižim cenama. Uz to, redovno izmirujemo obaveze prema državi i podržavamo lokalne zajednice, a našim osnivačima se trudimo da obezbedimo razuman prinos", navode u toj grupaciji.
Povodom, kako je Grupacija trgovaca navela, pojedinih objava i tvrdnji da su trgovačke marže izuzetno visoke i da su rezultat oportunog ponašanja trgovaca usred inflatornih pritisaka, u saopštenju su poručili da su srpski trgovci u uslovima ozbiljnih eksternih poremećaja, uzrokovanih pandemijom i ratom u Ukrajini, uspeli da obezbede redovnost u snabdevanju, redovne zarade za više desetina hiljada zaposlenih i podršku lokalnim proizvođačima i dobavljačima koji na ovaj način obezbeđuju siguran izvor prihoda.
S druge strane, ekonomisti smatraju da bi trgovci mogli da koriguju marže za dobar deo artikala koji su u potrošačkoj korpi najvažniji za najširi krug građana i da bi smanjenje za neki procenat značajno moglo da doprinese daljem usporavanju inflacije.
Međutim, stručnjaci su ranije u izjavama za Euronews Srbija bili vrlo oprezni kada je reč o očekivanjima da se trgovci i zaista opredele da smanje marže, ocenjujući da takav scenario, iako nije nemoguć, ostaje teško izvodljiv.
"Smanjenje marži kao znak dobre volje"
Profesor Univerziteta Singidunum Nikola Stakić ranije je u izjavi za Euroews Srbija rekao da podržava poziv guvernerke o preispitivanju marži i da je više puta isticao da je za dobar deo inflacije "zaslužan" trgovinski sektor sa svojim maržama koje, kaže, zaista jesu više nego što su bile prethodne dve, tri godine.
"Međutim, tu imamo jednu malo dihotomiju, dakle guverner poziva na smanjivanje marži dok s druge strane, ministar trgovine kaže da su marže u potpunosti u nekom rangu normalnih marži i da nema tu nekih prevelikih povećanja cena. Dobijamo neke oprečne informacije od više zvaničnika", kaže Stakić.
Povezane vesti
Korigovanje marži bio bi, smatra Stakić, znak dobre volje i možda bi to dobro i psihološki uticalo na sve učesnike na tržištu. Profesor navodi da ukoliko to trgovci i urade za neki procenat, značajno će doprineti daljem usporavanju inflacije.
Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković je ranije rekla da je činjenica, na osnovu analize javno dostupnih finansijskih izveštaja pet značajnih maloprodajnih lanaca, da su trgovinske marže nominalno veće u 2022. u odnosu na 2019. za 36,3 odsto i da je povećanje marži prisutno kod svih pet prodajnih lanaca.
U NBS navode i da se stopa trgovinskih marži konstantno povećava i kumulativno iznosi 2,0 procentna poena prihoda od prodaje robe (sa 24,8 odsto u 2019. na 26,8 odsto u 2022), što sa drugim faktorima utiče na više cene.
Fonet/Marko Dragoslavić
Sama guvernerka je ranije rekla da vodi računa koja je roba povoljnija, i da isto očekuje i od kupaca, kako ne bi dozvolili onima koji "ugrađuju neopravdano visoke marže" da zarađuju u situaciji kada je hrana imala najveći rast cena.
Dejan Gavrilović iz "Efektive" smatra da je masovna pojava da pojedini trgovci zloupotrebljavaju inflaciju i da bi država morala da uradi više kada su u pitanju trgovačke marže.
"Međutim, država je radila kontra, imali smo različite situacije od povećanja cena struje do najvećih cena goriva u regionu. Dakle, to država radi sa nekom namerom. To je uticaj na maloprodajne cene, upravo je i sama guvernerka to rekla. Mi imamo s jedne strane da guvernerka poziva potrošače da vode računa, umesto da država upotrebi mehanizme koje ima i natera ili proizvođače ili maloprodavce da snize svoje marže i na taj način pozitivno utiču na inflaciju", rekao je ranije za Euronews Srbija Gavrilović.
Komentari (0)