Momirović: Analiza pokazala da marže trgovinskih lanaca nisu baš tako velike i da im je profitna stopa relativno niska

Komentari

Autor: Euronews Srbija

08/08/2023

10:15

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Inflacija u Srbiji je u padu, i očekuje se da će ona do kraja godine pasti na nivo od osam odsto, rekao je za Euronews Srbija ministar unutrašnje i spoljne trgovine Tomislav Momirović. Naveo je da su cene osnovnih životnih namirnica u prodavnicama glavni pokazatelj da je inflacija u blagom padu i dodaje da trgovinske marže u Srbiji nisu odgovorne za rast inflacije.

Na pitanje da li Narodna banka očekuje da se do kraja godine statistika spusti do osam odsto godišnje i kada ćemo osetiti to na novčanicima, Momirović je rekao:

"To je pitanje za svakoga posebno u tržišnoj privredi. Istina je da su neki proizvodi značajno skuplji, ali su neki i značajno najjeftiniji - pre svega osnovne životne namirnice. Hleb, ulje, brašno, šećer... ili su najjeftiniji u Evropi, ili među najjeftinijima. Mi kao Vlada ne možemo u demokratskom društvu da regulišemo cene. Radili smo to u poslednjih godinu dana, usled velike krize i rata na istoku Evrope. Polako moramo da omogućimo privredi i tržištu da funkcionišu, pratimo cene, i mogu reći da su cene osnovnih životnih namirnica u blagom padu i najjeftinije ili među najjeftinijima".

On je istakao i da se odustajanje od regulisanje cena za sada se ne odnosi na naftu, ali praktično sve ostale cene smo prepustili tržištu.

"Hleb je 57 dinara, i dalje najjeftiniji u Evropi, ulje se spustilo sa 169 na 149... imamo blagi trend pada cena imajući u vidu da se inflacija obuzdava i kreće nadole", kazao je ministar.

"Inflacija u padu"

Momirović je kazao i da je u prvom tromesečju inflacija doživela svoj vrh, te da je od tada konstantno u silaznom padu.

"Očekujemo da do kraja godine dođe na nivo od 8 odsto, i da se u prvoj polovini sledeće godine stabilizuje između 3 i 5 odsto, što je željena i ciljana inflacija. Živimo u okolnostima kada je rat na istoku Evrope, i kada su sve zemlje, pre svega u istočnom delu Evrope, pogođene tom visokom inflacijom. Imamo nešto nižu inflaciju od Mađarske, a nešto višu od Poljske, Litvanije, Estonije... to je realnost, specifične okolnosti. Rusija i Ukrajina svojim resursima praktično snabdevaju Evropu, i to su vanredne okolnosti", rekao je on i dodao:

"Sve zemlje na istoku Evrope su u pola procenta sa inflacijom. Imamo malo manju od Mađarske, malo veću od Poljske i Estonije... na primer mnogo je manja u Nemačkoj, u Kini je 0 odsto, ali te zemlje su mnogo manje pogođene ratom na istoku Evrope, mnogo su dalje od tog sukoba. U Poljskoj je 11,5 odsto inflacija, kod nas je 12,5, u Mađarskoj 13,7... ali ne možemo da pobegnemo od svog okruženja, da se sad prebacimo tamo gde su Švajcarska i Francuska. Sve zemlje na istoku Evrope su pogođene ovim ratom, on se ogleda u ekonomskom smislu u visokoj inflaciji. Očekujemo da ćemo stabilizovati to do kraja godine, i da ona naredne godine krene da pada, ne samo kod nas, već na teritoriji istočne Evrope".

"Očekuje nas novo povećanje plata"

On je istakao i da su plate išle ispred nivoa inflacije.

"U septembru ide novo povećanje plata, pa u januaru. Posebno sam ponosan što ovaj put značajnije obuhvatamo i prosvetne radnike, jer su to ljudi koji edukuju našu decu, najzaslužniji su za nas kao narod. Ono što mi kao znanje imamo da ponudimo svetskom tržištu - za to su zaslužni prosvetni radnici. Prvi put će imati značajno povećanje plata, mislim da će ukupno do kraja januara imati oko 18,5 odsto... radujem se tome", rekao je ministar.

"Trgovinskim lancima marže nisu baš tako velike"

Na pitanje koliko je uticaj rasta korporativnih profita na rast cena, Momirović je kazao da je u početku zaista delovalo da je to tačno, ali da su analize pokazale nešto drugo.

"Dubinskom analizom RZS, videli smo da u trgovinskim lancima marže nisu baš tako velike, a profitna stopa im je relativno niska. Jednostavno, ovo je takvo vreme, vreme visoke inflacije. Decenijama smo živeli u režimu visoke inflacije, do 2012. ili 2013. godine. I ova inflacija nije izazvana ponašanjem NBS - fenomen je za celu Evropu, naravno na Zapadu malo manje, na istoku malo više. Pratimo Evropu i u ovim okolnostima. Ne možemo, nije realno, da imamo nisku inflaciju u našem regionu. Voleli bimo da je takva situacija, ali nije", rekao je on.

Momirović se osvrnuo i na proteste mlekara od pre nekoliko meseci, kada su tvrdili da su marže značajno iznad 50 odsto.

"Jesu, ali oni su se žalili na otkupnu cenu mleka. To nema veze sa maržom, oni uopšte nemaju kontakta sa maloprodajnim lancima. Ljudi koji proizvode mleko su imali pravo. Cena je bila jako niska, mislim da se sada podigla. Ministarstvo poljoprivrede je podiglo nekoliko odlučnih mera, i uspeli smo da stabilizujemo taj segment poljoprivrede. Mlekarstvo je ugrožen posao, mnogo težak, koji zahteva jako veliki ljudski rad. Moramo strukturalno da doprinesemo da se ti ljudi finansijski oporave i ekonomski podignu. To smo uspeli kratkoročno, ali dugoročno je potrebno još mnogo mera da bi da privreda postala atraktivnija", kazao je on i dodao:

"Kada imate različite cene, to je dobro. Svi mogu da vide kakva je situacija danas, a kako je bilo pre deset godina. Danas nemamo jedan trgovinski lanac, kao nekada. Imate LIDL, najveći evropski lanac. On je doneo nešto novo. To je tržišna privreda, i to što imate negde jeftinije, negde skuplje cene, to je realnost, to je otvorena ekonomija".

Država mora da podržava konkurenciju

Na pitanje da li treba da se kontroliše kolike su marže u trgovinskim lancima, ministar je istakao da država ne sme time da se bavi u otvorenim tržišnim privredama.

"Ona sme i mora da podržava konkurenciju, da podržava dolazak novih investitora, i mislim da smo u tome uspeli. Pre deset godina, imali ste jedan trgovački lanac koji je bio dominantan. Danas konkurencija garantuje obaranje cena u tržišno prihvatljivim uslovima. Prošlo je vreme kakvo je bilo od 1989. godine, gde jedan političar može da kaže 'smanjite cene', i onda se štampaju pare pa se ruinira ekonomski ambijent. Mi danas se trudimo da budemo vodeća zemlja u jugoistočnoj Evropi po ekonomskom rastu i standardu. To je dug put, ali napravili smo velike korake. Ne možemo da se igramo sa stvarima koji dugoročno i srednjoročno ruiniraju ekonomiju. To smo pokušali o 1980-ih i 1990-ih... pa čak od 2008. do 2012. godine, pucali smo sebi u nogu. To je uništilo privredu, perspektivu, stotine hiljada ljudi, ostalo je bez posla... tada je prosečna plata bila 300 evra. Lepo zvuči kada se kaže da se spuste marže, ali je to populizam i ne sme da se radi, jer je loše dugoročno za sve građane", rekao je on.

"Zakon o konverziji je dobar, a napadi na njega su čist populizam"

Na kraju ministar Momirović je odgovorio i na pitanje da li je njegov brat kupio štampariju u Vranju u trenutku kada je usvojen zakon o planiranju i izgradnji kojim se ukida naknada na konverziju zemljišta.

"Da gradi stanove u Vranju i zaradi na tome? Moja porodica se bavi biznisom više od 30 godina, praktično pre nego što sam krenuo u školu, a ne u Vladu. Danas zapošljavaju više od 1.000 ljudi, i u Srbiji i u regionu. Otvorila je prvu firmu u Bosni 1998, i za sve to vreme, nijedna ni minimalna zloupotreba položaja nije bila. Nije to lako, trebalo je gomile ugovora raskinuti da slučajno ne uđete u kontakt sa nekom firmom koja radi sa Vladom ili državnim preduzećima. Moja porodica, i to takođe svi znaju, iako graditi stanove nije loša stvar, ne bavi se time. Mi to ne znamo da radimo. Čovek je bez subvencija kupio zapušten prostor u otvorenoj transakciji, bez ikakvog učešća Vlade ili lokalne samouprave, i hoće da gradi fabriku. Mislio sam da to javnost podržava. Da svi žele nova radna mesta, to je jedna firma koja radi više od 30 godina... ljudi se smeju ironično, kao "nije znao" za Zakon o konverziji. Pa ja nisam znao Zakon o javnim nabavkama, dok nisam došao u Vladu. Mi nikad nismo poslovali sa Vladinim preduzećima ili državom. Radili smo na tržištu", objasnio je Momirović i dodao:

"Zakon o konverziji je jako dobar zakon, ali ovo što ga napadaju je čist populizam. Zadatak Vlade je da otvara perspektivu, generiše nova radna mesta i omogućava investitorima da zaposli ljude da plaćaju poreze, a ne da blokira investiranje. Zakon o konverziji od pre 12 godina je zaustavio investiranje. I to je loše bilo, zato su ljudi ostali bez posla, lokacije nerealizovane... sad se stvari menjaju. Doći će do novih investicija u te atraktivne lokacije. To je dobra stvar".