Tabaković: Mesečne inflacije nije bilo posle dužeg perioda, trgovinski lanci neopravdano podigli marže

Komentari

Autor: Tanjug, Euronews Srbija

01/08/2023

15:05

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Prvi put posle skoro dve godine Srbija nije zabeležila inflaciju u jednom mesecu. Prema proceni Narodne banke Srbije, jul je završen bez povećanja cena, zbog čega prognoziraju da je inflacija u silaznoj putanji i da će na kraju godine biti osam odsto.

Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković je na sednici Odbora Skupštine Srbije za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava podsetila da je inflacija u prvom tromesečju ove godine dostigla svoj maksimum od oko 16 odsto i da se od tada nalazi na silaznoj putanji.

"U junu je inflacija bila 13,7 odsto, a ono što mi vidimo za jul na osnovu podataka koji su dostupni, to je da mesečne inflacije u celosti gledano posle dužeg vremena najverovatnije nije ni bilo", navela je Tabakovićeva.

Guvernerka očekuje da se međugodišnja inflacija najpre spusti na nivo od 12,5 odsto, uz neka sitna odstupanja.

"Kada je reč o mesečnim stopama inflacije do kraja godine mi ih vrlo oprezno projektujemo. Procenjujemo da će ih biti i da bi trebalo da iznose u proseku 0,3 odsto. Međugodišnje posmatrano očekujemo da se svakog meseca inflacija smanji za oko jedan procentni poen i da kraj godine završimo na nivou od oko osam odsto i to je bila naša ranija projekcija", kazala je guverner NBS.

"Imamo i smanjenje uvozne inflacije"

Prema njenim rečima, ključni faktori zbog kojih se projektuje smanjenje inflacije je restriktivna monetarna politika NBS i Evropske centralne banke.

"Imamo i smanjenje uvozne inflacije, one koja nam je u prethodne dve godine napravila najveći problem i činila najveći deo naše inflacije. Tu pre svega mislim na normalizaciju svetskih cena energenata, hrane, metala i sirovine. Primetno je i smanjenje troškova u poljoprivredi i industrijskoj proizvodnji, što bi povoljno trebalo da se odrazi na cenu pšenice i kukuruza, kao i industrijsko bilje, a indirektno i na niže ulazne troškove u proizvodnji osnovnih životnih namirnica, pa i na niže cene mesa, ulja, šećera, brašna...", kazala je Tabakovićeva.

Ona je dodala da je primetna i normalizacija međunarodnog transporta, i da domaća fiskalna politika, kako naglašava, takođe deluje restriktivno što potvrđuje činjenica da od početka godine Srbija beleži suficit u republičkom budžetu.

"Na smanjenje inflacije, deluje i smanjenje domaće tražnje što vidimo po smanjenju količinskog prometa u trgovini na malo od početka godine kod svih kategorija" , kazala je guvernerka.

Guvernerka je upozorila da na visinu inflacije utiču i trgovinski lanci koji su, kako je rekla, neopravdano podigli svoje marže. Ona je optužila prerađivačku industriju i trgovine da koriste visoku inflaciju kako bi više zaradili.

"Ja zaista očekujkem da kupci, kao i ja, vode računa gde je koja roba jeftinija i da ne dozvoljavaju onima koji ugrađuju svoje visoke marže, neopravdano visoke, i da zarađuju u ovoj situaciji kada je hrana imala najveći rast", rekla je guvernerka.

Ona je navela da su u projekcije inflacije do kraja godine uključena sva potencijalna buduća povećanja i da ukoliko njih ne bude, inflacija će biti niža od projekcije.

"Očekujemo da se do kraja godine inflacija spusti na nivo od oko osam odsto i da se polovinom naredne godine, a možda i ranije, vrati u granice dozvoljenog odstupanja od cilja, a to je poznatih tri plus - minus 1,5 odsto", dodala je ona i navela da rizici ipak postoje, ali da su oni ovog puta manje izraženi.

"Ne može da se tvrdi da je završeno sa povećanjem kamatnih stopa"

U cilju bržeg obaranja inflacije i njenog povratka u granice cilja, prema rečima Tabakovićeve, Izvršni odbor NBS je na poslednje dve sednice povećao referentnu kamatnu stopu za po 25 baznih poena na nivo od 6,5 odsto.

"Nijedna vodeća, niti regionalna centralna banka koja se nalazi u režimu inflacionog targetiranja, kao ni NBS, ne može da tvrdi da je završila sa povećanjem kamatnih stopa i da u narednom periodu ne postoji mogućnost dodatnog zaoštravanja monetarne poliike", kazala je Tabakovićeva.

Ona je objasnila da NBS referentnom kamtnom stopom može da utiče samo na jednu trećinu kredita i to one odobrene u dinarima. Rekla je da je zabrinuta za kredite indeksirane u evrima, jer je prognozira rast Euribora.

"Ne želim da se iznos sredstava plasiran u stambenim kreditima ili u kreditima privredi pretvore u problematične i nenaplative kredite, jer sećate se dobro, taj procenat je iznosio 23 odsto 2015., mi smo ga sad sveli na tri odsto i na dnevnom nivou u okviru finansijske stabilnosti i kontrole banaka pratimo ", rekla je.

Ona je naglasila da su svi rezultati rada NBS merljivi i proverljivi.

"Rezultati našeg rada pokazuju da smo odgovorno vodili monetarnu politiku i nadzirali rad finansijskih institucija u zemlji. Da smo odgovorno upravljali deviznim rezervama zemlje, kao i da smo pouzdan partner Vladi Srbije u sprovođenju ekonomske politike", kazala je ona.

Naglasila je da se ekonomska politika u poslednje tri godine sprovodi u vrlo kompleksnim i izazovnim okolnostima.

Tabakovićeva je dodala i da je uverena da je dobro što je NBS ostala dosledna svojim stavovima zasnovanim na analizama i procenama i što nije dozvolila da nekim ishitrenim odlukama unesemo neizvesnost kod privrede i stanovništva.

"Takvim pristupom smo očuvali poslovno investiciono poverenje, a rezultati su vidljivi u nivou stranih direktnih investicija i u rastu izvoza koji je u Srbiji i dalje visok", kazala je guvernerka.

Ona je navela da je pokazatelj ispravnog rada i to što je Srbija u prvoj polovini ove godine imala minimalni tekući deficit od oko 500 miliona evra.

"Tekući deficit je u prvoj polovini godine iznosio svega 1,6 odsto BDP i to je najniži tekući deficit koji je Srbija do sada imala", kazala je Tabakovićeva i procenila da će zemlja ovu godinu završiti sa najnižim tekućim deficitom do sada.

Prema njenim rečima, tekući deficit se u ovom trenutku projektuje oprezno i na nivou od oko dva do tri odsto BDP, ali je moguće da bude i bolji.

Guvernerka je navela i podatak da zaključno sa drugom dekadom jula, priliv stranih direktnih investicija u Srbiju iznosi 2,347 milijardi evra, što je povećanje od oko 500 miliona evra u odnosu na isti period prethodne godine.

"NBS je na međunarodnom bankarskom deviznom tržištu od početka godine neto kupila preko 2,4 milijarde evra i povećala devizne rezerve na rekordnih 23 milijardi evra. Od toga neto devizne rezerve Srbije iznose skoro 19 milijardi evra, što je tri puta veći iznos u odnosu na 2012. kada su bile svega 6,6 milijardi evra", kazala je ona.