Ko dobija 13. platu, a ko simbolične poklone: Koliko poslodavaca nagrađuje zaposlene?

Komentari

Autor: Euronews Srbija

22/12/2024

21:10

Euronews Srbija

veličina teksta

Aa Aa

Bliži se kraj godine, svode se računi, pa zaposleni u nekim kompanijama očekuju bonus ili 13. platu. Postavlja se pitanje koji poslodavci su u mogućnosti da tako nagrade svoje zaposlene. To su uglavnom one kompanije koje na kraju godine imaju iskazanu poslovnu dobit i značajnije poslovne prihode. Upućeni kažu da isplata 13. plate i bonusa ne zavisi toliko od delatnosti kompanije, nego od toga da li kompanija stabilno prihoduje na tržištu Srbije ili da li ima stabilne prihode od izvoza.

Podaci o tome koliko kompanija isplaćuje 13. platu variraju u poslednjih pet godina, ali taj procenat se kreće od 12 do 15.

Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku kaže za Euronews Srbija da one kompanije koje zavise isključivo od domaćeg tržišta, posebno u poslednje tri godine kada je inflacija bila visoka, uglavnom nisu isplaćivale 13. plate ili su davale simbolične nagrade u vidu poklona.

On je napomenuo da imućnije, ali i male i srednje kompanije u Srbiji koje su u stanju da isplate 13. platu već 20 godina traže neke dodatne beneficije i da se oslobode poreskih izdvajanja do određenog limita, s obzirom na to da moraju da izdvoje pune poreze i doprinose na tu isplatu.

"To je na prosečnu platu nekih 61 odsto. Znači, na svakih 100 dinara isplaćenih zaposlenom, 61 ste morali da date državi. I kada pogledamo praksu zemalja Evropske unije, mi ćemo videti da je ta 13. plata do nekog nivoa zapravo potpuno oslobođena poreza. U nekim zemljama Evropske unije između 1.800 i čak 3.000 evra isplaćenih kroz 13. zaradu se uopšte ne oporezuje", rekao je Rajić.

On dodaje da je to razlog zašto se u Srbiji mnogi odluče da nagrade zaposlene simbolično, kao što je poklon za decu ili zaposlene ili na simbolične jednokratne povišice plate u decembru od pet do 10 odsto.

Kojim poslodavcima ostane za isplatu 13. plate?

U ovom trenutku je Srbija, kaže Rajić, u nešto malo boljoj situaciji nego što su Severna Makedonija ili Bosna i Hercegovina, a opet iza zemalja koje su trenutno u EU.

"Ulazak u EU svim zemljama koje su se priključile donosi veći privredni rast nego ako vi ostanete van Unije, a samim tim donosi im i veće zarade i veći postotak firmi koje isplaćuju 13. platu. U Bugarskoj 29 odsto firmi isplaćuje 13. platu, a eto kod nas je 12-15 odsto", kaže Rajić.

U Austriji se 13. plata isplaćuju tokom leta, u decembru već 14. plata.

Rajić objašnjava da to zavisi od ekonomije jedne države, navodeći da Austrija neguje taj odnos prema zaposlenima koji imaju veoma visok stepen prava.

profimedia

On kaže da je problem u Srbiji što su zarade, i male i srede, i one najviše, oporezovane jednakom stopom, navodeći da privreda već više od 20 godina traži uvošenje progresivnog sistema oporezivanja zarada.

Sagovornik Euronews Srbija je rekao da je u većini evropskih zemalja najmanja zarada kao što je minimalna, potpuno oslobođena poreza i doprinosa i da je ona jedna privremena mera koja može da se isplaćuje do godinu dana, kao mera pomoći kompaniji koja je u finansijskim problemima da prevaziđe neki period i da posle nastavi normalno da radi.

"Međutim, nakon tog perioda od godinu dana nije dozvoljeno isplaćivati minimalac, mora se barem nešto iznad minimalca ta zarada podići. I kako se ta zarada podiže, stopa oporezivanja raste. I taj poreski klin je najviši na onim platama koje su više hiljada evra i koje su, da kažemo, najviše. Što je i logično, da oni koji prihoduju najviše, moraju da podnesu najviši teret. Međutim, u Srbiji mi imamo neoporezivi deo zarade, ali i s tim neoporezivim delom zarade na minimalac, mi platimo na značajan deo minimalca opet poreze i doprinose", rekao je Rajić.

Koji je dodatni problem za kompanije?

Ova godina je, prema njegovim rečima, bila u Srbiji godina stabilizacije koja mnogim kompanijama nije donela znatno veće prihode.

On dodaje da se zbog većih kamatnih stopa na pozajmice kompanije nisu zaduživale kod banaka da bi investirale u nešto novo ili da pokušaju da prošire poslovanje, nego su se uglavnom fokusirale da prošire broj svojih klijenata ili kupaca proizvoda ili usluga i da na taj način nekako održe nivo prihoda koje su imale.

"Dodatni problem za naše kompanije jeste i to što se sve teže nalazi edukovana i obučena radna snaga i što mnoge firme polako, mi to već vidimo kroz neke analize, zaustavljaju svoj rast ulaganja i tamo gde mogu, jer jednostavno ne mogu da pronađu adekvatne ljude da prošire svoje poslovanje, da povećaju količinu proizvodnje, da povećaju obim usluga, a da zadrže isti kvalitet", rekao je Rajić.

On kaže da je zato sve češće da deo vlasnika kapitala u Srbiji odlučuje da u nekoj od okolnih zemalja koje su u EU, otvori dodatnu firmu i da deo svojih prihoda prebaci na te firme u Rumuniji, Bugarskoj, Hrvatskoj, Mađarskoj.

Rajić ocenjuje da nije lako izdržati konkurenciju, navodeći da neki podaci govore da su u broju ukupnih klijenata koje imaju izvozne kompanije u Srbiji u poslednje dve godine izgubile 15 odsto kupaca.

"To jednim delom jeste vezano za krizu u automobilskoj industriji Nemačke i Evrope i za rat između Rusije i Ukrajine, ali jednim delom je vezano za to da smo mi zapravo postali skupi u proizvodnji nekih proizvoda i onda kupci odaberu da kupe od nekog drugog. Ako je taj iz EU, onda važe pravila EU i on je mnogo sigurniji kao partner u poređenju sa srpskom firmom. Znači, naše komparativne prednosti ranije jesu bile ta niža cena ili možda pri nekim ulaganjima jeftina radna snaga, ali u ovom trenutku mi smo izgubili i jedno i drugo", smatra Rajić.

Govoreći kakva bi mogla da bude 2025. godina, Rajić je rekao da će dosta zavisiti od toga kakve će biti prilike i u zemlji, ali i u Evropi.

"Biće još jedna godina izazova. Ako u Srbiji inflacija bude ostala u nekim razumnim okvirima, ako ona stvarno ne bude išla preko 4-4,5 odsto, onda se nadamo da će se već u drugoj polovini 2025. osetiti neki bolji rezultati domaće privrede. Međutim, ukoliko inflacija bude izašla iz tih okvira, biće opet jako teško to amortizovati", rekao je Rajić.