"Nešto čudno se dešava na tržištu": Vozače brine rast cena goriva, da li bi dizel mogao da košta kao prošlog oktobra

U odnosu na region, cene goriva u Srbiji su među najvišima. Skuplje je samo u Grčkoj i Albaniji. Poslednjih nedelja cene goriva u Srbiji ponovo su počele da rastu, kao i da se povećava razlika u ceni između benzina i dizela. Od prošlog petka maksimalna cena dizela je 202 dinara, a benzina 189 za litar. U odnosu na prethodnu sedmicu, i dizel i benzin su poskupeli za po tri dinara. Do kada bi taj trend mogao da potraje i od čega to zavisi?

Generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović kaže za Euronews Srbija da cene goriva rastu u svim zemljama, a ne samo u Srbiji, kao i da cena dizela generalno brže raste svuda. 

On je naveo da je cena dizela veća u Srbiji nego u drugim zemljama, ali da je to posledica pre svega visine državnih dažbina koje su najveće u regionu.

"Nešto se čudno desava na tržištu dizela, neobičajeno, zato što cena dizela uglavnom prati promenu cene nafte prilično precizno. Međutim, sada to nije slučaj, cena nafte se stabilizovala, čak se smanjila , ali cena dizela nije", rekao je Mićović. 

On kaže da kada je reč o benzinu, Srbija je na nivou proseka i cena benzina nije najviša u Srbiji. 

Zašto je u Srbiji dizel toliko skuplji od benzina 

U Srbiji je razlika između cene benzina i dizela ponovo počela da se povećava, a Mićović kaže da je pitanje za Ministarstvo finansija, odnosno Vladu Srbije zašto je odredila najviše akcize na dizel u odnosu na duge zemlje. 

"Sve cene u ovim zemljama kada isključite državne dažbine i recimo na našu cenu u Srbiji primenite makedonske državne dažbine, imaćete cenu kao u Severnoj Makedoniji. Naftni sektor u svim ovim zemljama ima prilično ujednačene cene, one se naravno razlikuju jer nije jednako da li izlazite na more gde se trguje derivatima nafte ili ste zaključana zemlja, troškovi logstike su veći, ali državne dažbine su one koje opredeljuju krajnju cenu", kaže Mićović.

On je rekao da je u Hrvatskoj i Crnoj Gori dizel poskupeo 10 evrocenti, a benzin tri evrocenta.

Tanjug/Strahinja Aćimović

"To se dešava u svim zmeljama, ta promena je drugačija ovih dana, ranije je bilo pravilo da je benzin skuplji u svim zemljama u odnosu na dizel i to već duže nije tako", kaže Mićović. 

On navodi da prate cene u celoj EU i u regionu i da je to promenljivo. 

"Politika zemalja se menja ne tako dramatično i u velikoj meri, ali  naročito u kriznim vremenima se dešava da su recimo takse na dizel mnogo više smanjivane u nekim zemljama pa je zato cena dizela bila niža", rekao je Mićović. 

Koliko visoko cene mogu da idu?

Na pitanje da li može da se ponovi situacija iz oktobra prošle godine kada je dizel koštao i više od 220 dinara po litru, Mićović navodi da to uvek može da se dogodi, ali da ni prošle godine niko nije mogao da prognozira tu promenu i to da će doći do tih vrednosti. 

"To je uvek moguće, ali ono što je bitno je da sadašnji tržišni pokazatelji, šire od nacionalnog tržišta, pokazuju da nema osnova za bilo kakve promene takve vrste. Kada je u pitanju ekonomija, nema naznaka da bi moglo da dođe", rekao je Mićović.

On kaže da su smanjenje isporuka zemalja OPEK-a spektakularno najavljivalo u smislu da će doći do velikog skoka cene sirove nafte, što se nije desilo.

"Oni su realno procenili da potrebe tržišta jesu manje. One jesu manje i sad imamo ravnotežu između ponude i potražnje sirove nafte što pokazuju i cene, vidite kako se kreću, između 83 i 87 dolara po barelu, to je vrlo mali opseg promena", zaključio je Mićović.