Igre 
Afrička kuga kod svinja u Srbiji: Širi se broj žarišta, uzgajivači i nadležni apeluju da se hitno suzbije zaraza
Komentari07/07/2023
-17:58
Od početka godine virus afričke kuge koji napada isključivo svinje registrovan je u ukupno 72 mesta i lovišta u zemlji, navodi se u izveštaju Uprave za veterinu. Iako na velikim farmama nije zabeležena zaraza, uzgajivači i veterinari kažu da je situacija alarmantna.
Afrička kuga svinja nije opasna za druge životinje i ljude, ali su oni mogući prenosioci virusa. Ta virusna bolest domaćih i divljih svinja se ne leči i protiv nje ne postoji vakcina.
Divlje svinje su glavni prenosioci ovog virusa i one migriraju u okviru svojih biodiverziteta. Ako dođu u kontakt sa domaćim svinjama ili neko dođe u kontakt sa lešom uginule svinje, virus se može preneti.
"Divlje svinje su glavni rezervoar ovog virusa i one svojom migracijom doprinose daljem širenju virusa. Svaka zaražena divlja svinja koja dođe u kontakt sa nekom domaćom svinjom ili eventualno leš takve divlje svinje u prirodi, može biti rezervoar ovog virusa. Na kraju krajeva, i ljudi svojom nepažnjom mogu preneti ovaj virus iz prirode u populaciju domaćih svinja", rekao je Euronews Srbija načelnik odeljenja za zdravlje životinja Uprave za veterinu Boban Đurić koji navodi da je situacija zabrinjavajuća.
On kaže da africka kuga svinja prisutna u Srbiji jos od 2019. godine, da su do sada žarišta bila locirana u istočnom i jugoistočnom delu naše zemlje, a da je broj žarišta sada eskalirao u Braničevskom, Južnobanatskom u Srednjebanatskom okrugu i Gradu Beogradu.
Dejan Krnjaić sa Veterinarskog fakulteta rekao je za Euronews Srbija da su divlje svinje praktično kod nas došle iz Rumunije i Bugarske. On kaže da je afrička kuga bolest isključivo svinja i da nije zoonoza.
"Ljudi ne mogu da obole. Čak i da pojedu neke proizvode koji u sebi imaju virus afričke kuge svinja - ne postoji nikakva opasnot po zdravlje ljudi", rekao je Krnjajić.
Povezane vesti
Krnjaić kaže da je ono što je ogrman problem to što ne postoji vakcina za ovu bolest.
"Da postoji vakcina lako bi mogle da se neke mere sprovode, ovako samo kad ustanovite da je životinja obolela - ta životinja i životinje koje se nalaze na tom gazdinstvu moraju da se ubiju na human način i da se neškodljivo uklone leševi", rekao je Krnjaić.
Koje mere se preduzimaju i šta je obaveza farmera?
Đurić je rekao da je ova bolest svinja prisutna u zemljama EU već duži niz godina, a da se nedavno pojavila u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini.
"S obzirom na to da su divlje svinje glavni prenosioci ovog virusa, teško je zaista naći jedno uniformno rešenje u smislu totalne prevencije širenja ovog virusa, jer divlje svinje migriraju u okviru svojih biodiverziteta i samim tim mogu biti značajni prenosici virusa. To znači da one kao takve ako dođu u kontakt sa domaćim svinjama ili neko dođe u kontakt sa lešom uginule svinje, na taj način se virus može preneti", rekao je Đurić.
On je rekao da je zato obaveza vlasnika svinja da svaku promenu stanja svojih životinja odmah prijave nadležnoj veterinarskoj stanici ili inspekciji. Simptomi na koje treba da obrate pažnju kod svinja su poremećaj opšteg zdravstvenog stanja, povišena temperatura, odbijanje hrane, pobačaj kod krmača i nagla uginuća jedne ili većeg broja svinja.
"To je znak da vlasnik mora tu promenu da prijavi nadležnoj veterinarskoj službi", rekao je Đurić.
On kaže da se u okruzima gde je eksalirao broj žarišta sprovede sve mere koje su u skladu sa pravilnikom, što znači da je zabranjenjen promet svinja u zaraženom i ugroženom području, u gazidinstvima u kojima je utvrđena obavlja se eutanazija svinja i neškodljivo uklanjanje.
Povezane vesti
"Ono što je bitno je to da svi vlasnici moraju da se pridržavaju biosigurnosnih mera u smislu ograničenog ulaza na svoja gazdinstva u svoje farme, koje se odnose na obavezne dezinfekcije odeće i obuće, prijave svakog uginuca veterinarskoj službi, što znači da ne bi trebalo da leš uginule svinje bace u vodotokove ili bilo gde jer samim tim doprinose širenju virusa", naglasio je Đurić.
Nenad Budimirović iz Privredne komore Srbije rekao je za Euronews Srbija da je edukacija farmera od ključne važnosti i da su sprečavanju širenja neophodne dezobarijere, dezinfekcija i poštovanje svih procedura.
"Ovo su bolesti gde virus opstaje u divljoj popluaciju, u ovom slučaju kod divljih svinja. Njihove migracije niko ne može da iskontroliše i jednostavno je došlo do kontakat. Međutim, nije uvek bolest, odnosno epidemija u nekom okrugu nastala kontaktom divljih svinja ima tu dosta faktora, odnosno mogućnosti da se bolest prenese. Bolest nije opasna za druge životinje i ljude, ali su i druge zivotinje i ljudi mogući prenosioci virusa i to je vrlo bitno da se zna u sprečavanju širenja ove jake ekonomske bolesti", rekao je Budimirović.
Kako je naveo, država je preduzela mere, odnosno pravila i propozicije koje propisuju evropske i svetske organizacije za bezbednost hrane.
Da li je bezbedno kupovati svinjsko meso u prodavnici?
Budimirović je rekao da se bolest dokazuje PCR metodom kod sumnjivih jedinki, a da u slučaju ako dođe do otkupa živih svinja, radi se pregled pre trgovine i pre transporta da li su životinje zdrave, da li su u dobroj kondiciji i kako se ponašaju.
"Ako je sve u redu, onda se upućuju u klanicu. Ukoliko postoji sumnja bilo koje vrste, da li su klinički simptomi bolesti ili možda sam inspektor ili veterinar proceni da sama situacija u dvorištu na toj farmi nije kako treba, uzima se uzorak i radi se dijagnostika na afričku kugu svinja, tako da pratktično ne može da desi da obolela životinja dođe na liniju klanja", rekao je Budimirović.
Na pitanje da li konzumiranje zaraženog mesa može da utiče na zdravlje, Budimirović je naveo da ne utiče, ali da situacja u vezi sa tim virusom nije dobra za proizvodnju svinjskog mesa.
"Bukti afrička kuga svinja u celoj Evropi i svetu, moramo da se zaštitimo. Sama ekonomija proizvodnje svinjskog mesa, to je posebno pitanje. Mi smo imali niz sastanaka i sa farmerima i klaničnom industrijom kako da se zaustavi dalji pad, mi smo postali maltene uvoznik svinjskog mesa, a bili smo veliki izvoznik, to ne mora tako. I ovo će sigurno utihnuti i treba razmišljati o podizanju proizvodnje tovljenika, odnosno svinjskog mesa u Srbiji", rekao je Budimirović.
Iako nije pogubna za ljude, afrička kuga svinja pogubna je za ekonomiju. Ako se zaraza hitno ne suzbije, uzgajivači tvrde da bi krajem godine moglo doći do nestašice mesa u prodaji.
Komentari (0)