"Predah" u monetarnom zatezanju: Dobra vest za korisnike dinarskih kredita , ali šta je sa kreditima u evrima

Komentari

Autor: Euronews Srbija

20/05/2023

12:30

"Predah" u monetarnom zatezanju: Dobra vest za korisnike dinarskih kredita , ali šta je sa kreditima u evrima - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Odluku Narodne banke Srbije da dodatno ne povećava referentnu kamatnu stopu stručnjaci tumače kao "predah" u monetarnom zaoštravanju. Sagovornici Euronews Srbija napominju da je ovakav stav NBS dobra vest za korisnike dinarskih kredita, ali navode i da će krediti u evrima i dalje rasti jer je izvesno da će Evropska centralna banka povećati svoju referentnu kamatnu stopu s obzirom na inflaciona očekivanja.

Inflacija u Srbiji je konačno usporila, a tendencija rasta koja je počela još u junu 2021. sada je prekinuta. Za mesec dana inflacija je pala sa 16,2 na 15,1 odsto. NBS je podigla projekciju inflacije za ovu godinu za 0,4 odsto na 12,7 procenata. Za iduću godinu procena je da će se kretati od 3,8 do 5,6 odsto.

Profesor Beogradske bankarske akademije Hasan Hanić rekao je za Euronews Srbija da, bez obzira na to sto je inflacija u Srbiji na silaznoj putanji, očekuje da će ove godine biti još povećanja referentne kamatne stope NBS. Tu pretpostavku zasniva na očekivanju da će to isto raditi i Evropska centralna banka i pored pada stope inflacije u zemljama EU odnosno evrozone, kako bi se osigirala da će inflacija ući u željenom roku u ciljne okvire.

Pokazalo se, kaže Hanić, da NBS skoro zakonito svoju referentu kamatnu stopu povećava u skladu sa povećanjem referentne kamatne stope Evropske centralne banke, pri čemu je referentna kamatna stopa gotovo uvek približno za dva procentna poena veća od referentne kamatne stope Evropske centralne banke što je, dodaje, i sad slučaj, razlika je za nekih 0,25 procentnih poena.

On navodi da očekuje doduše umereno, u manjoj meri, manjim tempom povećanje referentne kamatne stope, imajući u vidu i prognozu same NBS da će se inflacija u značajnijoj meri smanjivati tek od sredine ove godine i posebno u prvoj polovini naredne godine.

"Imajući u vidu i da se pojavljuju efekti kašnjenja u pogledu mera svake centralne banke na dalja kretanja na ostvarivanje ciljeva koji se monetarnom plitikom mogu postići, očekujem da bude još jedno, eventualno dva blaga povećanja referentne kamatne stope NBS", rekao je Hanić.

Povodom očekivanja u NBS da za sada neće biti potrebno dalje povećanje referentne kamatne stope, profesor Nikola Stakić sa Univerziteta Singidunum navodi da je pitanje da li je to samo jedan kratkoročan predah u toj monetarnoj politici i zatezanjima što će, naravno, zavisiti i od budućih podataka vezanih za inflaciju.

"To što je inflacija pala poslednji mesec, to je zaista neznatno, možda za jedan procenat. Postoji tu još prostora za monetarno zaoštravanje ali verovatno će NBS za sada pratiti kako će se kretati uopšte i privredni rast, kakva će biti poljoprivedna sezona, sve to utiče na njihovo donošenje odluke. Možda je sada u ovom trenutku taj poslednji potez NBS da 'predahne' sa monetarnim zaoštravanjem kako se s druge strane ne bi uticalo negativno na privredni rast. U principu, kada vodite takvu politiku, morate da birate između dve stvari koje ćete raditi. Ako zatežete monetarnu politku, povećavate kamantne stope previše utičete negativno na privredni rast i obrnuto, tako da ćemo verovatno videti u narednom periodu, u zavisnosti od ovih pokazatelja, kako će se NBS dalje ponašati", rekao je Stakić.

"Evrozona blizu pika monetarnog zaoštravanja"

Profesor Hanić kaže da će, s obzirom na inflaciona očekivanja, Evropska centralna banka povećati svoju referentnu kamatnu stopu, što će dovesti do toga da će krediti indeksirani u evrima poskupeti i da će rata biti veća, kao što se svako povećanje referentne kamatne stope NBS odražava na povećanje kamatnih stopa po kojima poslovne banke odobravaju dinarske kredite građanima i privredi.

"Ali ono što je optimistički jeste da možemo očekivati da će već od juna, jula doći do opadanja i stope inflacije i da neće postojati potreba za daljim povećanjem referentih kamatnih stopa niti FED-a niti Evropske centralne banke, pa i NBS, imajući u vidu da je i kod nas stopa inflacije relativno veća nego u proseku što je u zemljama EU, odnosno evrozone", rekao je Hanić.

U slučaju rasta euribora, Hanić je naveo da NBS u tom slučaju može samo da poslovnim bankama da preporuku. "Poslovne banke vode svoju samostalnu poslovnu politiku i to ne znači da će sve poslovne banke reagovati istom brzinom u istoj meri. Neke ne moraju da povećaju, one koje imaju dovoljno sredstava u zavisnosti od očekivanih kretanja i projekcija, koje radi svaka poslovna banka za sebe", rekao je Hanić.

Prema rečima Stakića, NBS ima diskreciono pravo kada je reč o referentnim kamatnim stopama i ne mora da prati nužno istu putanju Evropske centralne banke.

"Možda je evrozona i blizu tog nekog pika i vrha što se tiče monetarnog zaoštravanja. Ima tu još prostora, pa u tom smislu ne vidim stoprocentnu logiku da centralna banka ne prati isti taj ritam, naročito Evropska centalna banka jer mi smo privredno vezani za evropsko trziste. Ako se nastavi monetarno zaoštravanje u Evropi, male su šanse da se to neće desiti i kod nas", kaže Stakić.

On je naveo da što se evro indeksiranih kredita tiče, za koje kaže da su mnogo važniji u Srbiji i obimniji, na njih neće imati uticaj domaća referentna kamatna stopa.

"Oni jednostavno zavise od međunarodne referentne kamatne stope i od eurbora. Što se tiče kredita koji su dinarski, samo po sebi to je dobra vest zato što neće doći do povećanja naše domaće referentne kamatne stope. Za one dužnike koji su uzeli dinarske kredite to je dobra vest", zaključio je Stakić.