Igre 
EU će "za dlaku" izbeći recesiju, ali inflaciji nije kraj: Očekujemo da ECB nastavi sa zatezanjem kamatnih stopa
Komentari13/02/2023
-17:53
Evropska komisija objavila je svoju zimsku ekonomsku prognozu za 2023. godinu, a kako je saopštio evropski komesar za ekonomiju Paolo Đentiloni, EU će, kako trenutno stoje stvari, izbeći recesiju. Komisija je, međutim, upozorila da će visoke cene nastaviti da koče ekonomije zemalja članica u narednim mesecima, a stručnjaci navode i da pozitivnije prognoze ne znače da bi Evropska centralna banka mogla da stabilizuje kamatne stope.
Prognoze su da će EU zabeležiti rast od 0,8 odsto, čime je Evropa "za dlaku" izbegla recesiju, a u izveštaju se napominje da je vrhunac inflacije već pređen zbog toga što cene prirodnog gasa padaju sa dostignutih maksimuma.
Evropska ekonimija je, kako je rekao Đentiloni, pokazala izuzetnu snagu u prethodnoj godini i situacija bi trebalo da bude bolja od očekivane. Bolje od očekivanog, međutim, ne znači dobro.
"Izgledi i predviđanja zavise od politike. Otpornost i prilagodljivost evropskih domaćinstava i korporacija na ekonomsku krizu igrali su važnu ulogu. Bolja slika je takođe i zbog zajedničkog odgovora na šokove koje doživljava ekonomija od 2020. Ipak, Evropljani su i dalje u teškom periodu", rekao je Đentiloni.
Šta sve piše u izveštaju?
Izveštaj objavljen danas nudi tračak dobrih vesti usred i dalje veoma neizvesnog i izazovnog pejzaža koji ostaje suštinski zavisan od toga kakav će naredni korak Rusija da preduzme u invaziji na Ukrajini, koja se bliži svojoj godišnjici.
Ekonomski rast u ovoj godini trebalo bi da dostigne 0,9 odsto u 20 zemalja EU koje koriste evro valutu, navodi komisija u zimskoj ekonomskoj prognozi.
Evropska komisija je za širi blok od 27 zemalja procenila ekonomski rast na 0,8 odsto u odnosu na 0,3 odsto u prognozi iz novembra, preneo je AP. Agencija navodi da zasluge za poboljšanje prognoze ekonomskog rasta ima visok nivo skladištenja prirodnog gasa.
Povezane vesti
Među 27 država članica, Švedska je jedina koja pokazuje negativan broj za ovu godinu (-0,8 odsto), dok ostale imaju ograničen, ali pozitivan rast. Nemačka i Italija, dve zemlje koje su bile veoma zavisne od ruskih energenata i za koje se očekivalo da će pasti u duboku recesiju, prognozirale su stope rasta od 0,2 odnosno 0,8 odsto.
Francuska će, kako prenosi "Gardijan", takođe biti ispod proseka EU, sa umerenim ekonomskim rastom od 0,6 odsto za 2023. U drugoj po veličini ekonomiji EU, očekuje se da će ekonomska aktivnost ostati prigušena tokom prve polovine ove godine, uz postepeni oporavak od leta, kako pritisci troškova života počinju d se smanjuju.
Očekuje se da će Španija ostvariti ekonomsku ekspanziju od 1,4 odsto, emu je pomogao snažan učinak 2022. godine kada je ekonomiju podstakao turizam nakon što je zemlja otvorena posle ukidanja kovid mera.
"Predviđanja nisu neka novina, ako pogledamo neke osnovne makroekonomske parametre u poslednjih par meseci u vezi sa evrozonom, možemo već tada da vidimo naglaske da će evrozona proći kroz jednu blagu recesiju koja je počela u prethodnom kvartalu 2022. godine i koja će možda biti tokom ovog prvog kvartala 2023. ali cela 2023. bi trebalo da bude pozitivna i ovo što smo čuli je stvarno u skladu sa onim što evropska privreda i govori", rekao je za Euronews Srbija dekan fakulteta FEFA Milan Nedeljković.
Šta je sa inflacijom?
Kada je reč o inflaciji, Evropska komisija veruje da je rekordni vrhunac prošao i da će cene postapeno pratiti trend pada koji je počeo krajem prošle godine. Predviđeno je da će inflacije u evrozoni pasti na 5,6 odsto u 2023. i na 2,5 osto u 2024. godini, čime će se ta cifra približiti godišnjem cilju od dva odsto koji je postavila Evropska centralna banka.
Ipak, upozorava EK, bazna inflacija, koja isključuje nestabilne cene energenata i hrane "još nije dostigla vrhunac". Kako je rekao Đentiloni, inflacija će ostati "tvrdoglavo visoka" u zemljama istočne Evrope. Nedeljković napominje da treba razlikovati dve komponente inflacije.
"Jedna je ta inflacija konačna koja je sada u padu. U decembru je bila 9,2, u januaru je 8,5 odsto u evrozoni. U to ulaze cene energenata, hrane koje su determinisane na globalnom tržištu. Druga komponenta inflacije koja je jako bitna jeste takozvana bazna inflacija, to su cene proizvoda koje mi svakodnevno kupujemo, kada isključimo gorivo i kada isključimo sirovu hranu. I ta inflacija se još uvek nije zaustavila. Bazna inflacija u evrozoni je preko pet odsto, što nam govori da postoji jedan odloženi efekat u kretanju inflacije koji uslovljava to da se inflacije neće tako brzo zaustaviti i ono što je cilj centralnih banaka pre svega ECB je da se suzbije bazna inflacije", rekao je on.
Povezane vesti
Evropska centralna banka je u pokušaju da se inflacija zaustavi i uspori dizala referendte kamatne stope, a na pitanje da li bi ova situacija mogla da utiče na to da se kamatne stope stabilizuju, Nedeljković kaže ne.
"ECB svojim kamatnim stopama može da utiče na redukciju odnosno smanjenje bazne inflacije. Sa druge strane, vidimo da su privredna kretanja dosta pozitivna tako da ono što je ECB radila u drugoj polovini 2022. sa svoje strane nije doprinelo nekoj značajnij recesiji što onda ostavlja manevarski prostor ECB da mogu da idu još sa zatezanjem monetarne politike kako bi suzbili baznu inflaciju. Očekivao bih da će ECB naročito u ovoj prvoj polovini 2023. ići sa daljim zatezanjem kamatnih stopa, u nekom opsegu do 100 baznih poena jer je cilj da se zaustavi bazna inflacija. Da podsetim zvanični cilj ECB je da se inflacija nalazi na nivou od dva odsto", rekao je on.
Kada je reč o Srbiji, Nedeljković ističe da sa jedne strane postoji efekat prelivanja, ali da Srbija ima i svoje autonomne generatore inflacije.
"Inflacija u Srbiji će svakako usporiti kao što vidimo u evrozoni, ali je opet izazov da li će se bazna inflacija zaustaviti i koliko brzo će ona padati", rekao je on.
Komentari (0)