Nemačka u riziku od recesije, proizvodnja stagnirala pred kraj 2022. godine

Rizik od recesije u Nemačkoj povećao se nakon iznenadne stagnacije proizvodnje u četvrtom tromesečju, piše Blumberg. Kako se pojašnjava, pad proizvodnje od 0,2 odsto znači da bi kontrakcija u periodu do marta izazvala recesiju u najvećoj ekonomiji evrozone.

Nekoliko pokazatelja poslednjih nedelja, ipak, ukazuje na rastuće poverenje u Nemačku nakon blage zime i dobro popunjenih skladišta prirodnog gasa, što je sve eliminisalo rizik od nestašica tokom perioda grejanja.

Veleprodajne cene robe pale su sa rekordno visokih, što je dalo nadu da će inflacija stagnirati ranije nego što se mislilo. Taj trend bio je vidljiv i u Švedskoj, čija se ekonomija neočekivano smanjila u četvrtom kvartalu, pokazali su odvojeni podaci ranije u ponedeljak.

Ekonomista Salomon Fidler rekao je da se u Nemačkoj očekuje skroman pad realnog BDP-a koji odražava nižu potrošnju, ali i da veruje da će se nakon blage zimske recesije, privreda verovatno stabilizovati u proleće i ponovo početi značajno da raste sredinom 2023.

Za razliku od Nemačke, Belgija je uspela da ostvari rast od 0,1 odsto, a Letonija je porasla za 0,3 odsto, dok je ekonomsko poverenje evrozone poraslo treći mesec u januaru, popevši se na najviši nivo od juna.

Evropska centralna banka je odlučna da se restriktivnom monetarnom politikom bori sa porastom cena, a planirano je da podigne kamatne stope za još 50 baznih poena ove nedelje, što je, navodi Blumberg, najagresivnija kampanja pooštravanja mera u njenoj istoriji. Dodaje se da pun uticaj tih mera tek treba da se oseti.