Beogradu manjka na hiljade parking mesta: Problem se protegao do periferije, rešenje je potrebno hitno i koštaće vozače

Komentari

Autor: Aleksandar Lukić / Euronews Srbija

30/01/2023

18:00

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Od početka godine poskupeo je parking u Beogradu. Građani sada izdvajaju 4 do 5 dinara po satu više, u zavisnosti od zone. Za stanare zonskog područja mesečna karta je 500 dinara, a za pravna lica košta 5 do 6 odsto više nego do sada.

Gradonačelnik Aleksandar Šapić najavio je izgradnju dve nove garaže, ali je rekao i da će i privatna lica moći da grade i naplaćuju parking. Stručnjaci ukazuju da u Beogradu postoji hroničan problem sa nedostatkom parking mesta, koji se ne može ni lako, ni brzo rešiti. Zapravo, niko ne može da kaže koliki je taj minus, ali je svakako u pitanju nekoliko hiljada parking mesta. Napominju i da uvođenje privatnika u ovu oblast može uticati na dodatno poskupljenje parkiranja, jer Grad njima ne može da diktira cene ove usluge.

U poslednjih 20 godina izgradjene su samo dve garaže ukupnog kapaciteta oko 700 mesta. Grad najavljuje izgradnju garaže u Skerlićevoj, i u Zemunu, kod hale Pinki, što je dodatnih 500 parking mesta.

Docent Vladimir Čuljković sa Saobraćajnog fakulteta u Beogradu kaže za Euronews Srbija da bi cena parkiranja trebalo da bude regulativnog karaktera, odnosno da predstavlja glavni alat koji će da usaglasi ponudu i potražnju, odnosno broj parking mesta sa jedne strane i neverovatno veliki broj zahteva za parkiranjem sa druge strane. Odnosno, da bi veća cena trebalo da demotiviše vozače da u grad dolaze automobilima i da koriste parking mesta.

"To su relativno male razlike u ceni i ne verujem da će značajnije uticati na poboljšanje kvaliteta usluge, odnosno na promenu stanja kada je u pitanju parkiranje u Beogradu", kaže Čuljković.

Problem i u centru i na preiferiji

On napominje da je teško proceniti koliko parking mesta nedostaje u prestonici i navodi da je potrebno da svaki automobil registrovan na teritoriji grada ima parking mesto, ali ukazuje da se, naravno, ono ne može nalaziti u centralnoj zoni, nego na teritoriji čitavog grada.

Čuljković objašnjava da problem sa nedostatkom parking mesta imaju i atraktivne centralne zone i periferne koje su pretežno stambenog karaktera, ali da su različiti uzroci zbog kojih su problemi nastali, pa se oni različito i rešavaju.

"U centralnim zonama se ne može izgraditi tako lako veliki broj parking mesta. Generalno je svet davno i napustio taj koncept izgradnje parking mesta, jer tu trku nikad dobiti ne mogu, pošto broj zahteva za parkiranjem uvek višestruko raste u odnosu na materijalne i prostorne mogućnosti. Ne možete ceo grad pretvoriti u jedno parkiralište. U centralnim zonama se zato različitim upravljačkim merama, kao što je ograničenje trajanja parkiranja i prvenstveno naplata parkiranja, odbija deo korisnika, koji dolaze u centralnu gradsku zonu. Prvenstveno te mere služe da odbiju korisnike kojima je motiv rad, zato što su to dugotrajni korisnici koji bi po osam sati zauzimaju jedno parking mesto. Za to vreme može 8 korisnika koji imaju zahtev koji bi ispunili za sat vremena da se smeni", navodi Čuljković.

Kada su u pitanju stambene zone, on napominje da je situacija je drugačija i ukazuje da bi trebalo realizovati broj mesta u odnosu na broj stanovnika, odnosno da se ispoštuju važeći urbanistički normativi. Dodaje i da se oni negde poštuju dosledno, a negde građani parkiraju svoje vozilo duž uličnih frontova.

Iz parking servisa, međutim, kažu da je prošlo 13 godina od poslednjeg poskupljenja parkinga i navode da je nova cenovna politika pokušaj da se diskretnim korigovanjem cene omogući veća i bolja iskorišćenost svakog parking mesta u zoni.

"Na ovaj način stanarima se daje prioritet kao privilegovanoj kategoriji, tako što se skraćuje vreme zadržavanja vozila onih koji ne žive u centru grada, već dolaze u posetu i stimulisaće se parkiranje izvan zoniranog područja", naveli su u saopštenju iz "Parking servisa".

Kao osnovni razlog nedostatka parkinga, iz Sekretarijata za saobraćaj navode da su nasledili loše organizovan parking sistem, dok opozicija demantuje.

Marko Dimić i Stranke slobode i pravde smatra da poskupljenje parkinga nije opravdano i da ne postoji adekvatan ralog za povećanje cena ove usluge.

"Šta je poskupelo u parčetu asfalta? Kakvi su to veći troškovi? Nikakvi. Dakle, to je samo još jedan način kako da se od Beorgrađana izvuče novac, a da se ne dobije ništa kvalitetnije. Problem sa parkiranjem nastaje velikim delom zbog toga što se u Beogradu gradi neplanski i nelegalno. Ti investitori koji grade na taj način, to je zapravo kriminal koji se dešava", smatra Dimić.

I predstavnici potrošača smatraju da korekcija cena nije rešenje za nedostatak mesta.

"Poskupljenjem usluga parking servisa se praktično ništa bitno neće desiti u smislu poboljšanja kvaliteta usluge, u suštini one usluge koje imamo odnosno one koju nemamo - i dalje je nećemo imati", kaže Nenad Bumbić, predsednik udruženja "Zaštita potrošača" za Euronews Srbija.

Privatni parkinzi bi mogli biti još skuplji

Skupština grada donela je odluku i da privatna lica mogu da grade i naplaćuju parking. Zaštitnik potrošača kaže da će ova novina poboljšati dostupnost parkinga, ali da Grad od toga neće imati nikakvu korist.

"Ne postoji razlog zašto bi Grad Beograd davao garantovani prihod nekom privatniku. Uvek je bolje da Grad napravi garažu i da grad prihoduje od toga", smatra Nenad Bumbić.

Docent Vladimir Čuljković, međutim, kaže da to nije nešto što je novina u svetu i navodi da privatni parkinzi već postoje i u Srbiji.

"Ima ljudi koji se tim poslom bave, kao i svakim drugim. Većinom privatni vlansici finansiraju izgradnju garaža. Tu može da bude problem što bi te osobe mogle mimo gradske politike parkiranja da formiraju cene tako da Grad obično ne može da utiče na njih i u svetu je to problem i teško je to prosto usaglasiti sa nekom opštom politikom grada. Pošto je ta cena upravo glavni upravljački alat zahtevima za parkiranje, onda bi to na neki način trebalo objediniti, ali to zavisi samo od njihove dobre volje", smatra Čuljković.

On smatra da izgradnje garaža ne mogu da regulišu ogromnu potražnju za parkiranjem, jer je broj od 500 mesta simboličan, u odnosu na, kako kaže, 10.000 ili 20.000 mesta koja nedostaju.

"Nove garaže će shvakako primiti jedan deo zahteva, ali sama centralna zona ne može više da primi ni toliki saobraćaj. Nije tu više problem samo parkiranje. Svako novo mesto dovodi do porasta broja zahteva i to je ta sprirala, koja je prosto nerešiva", smatra Čuljković.

Euronews