Zlatne žile Srbije: Čak 16 kompanija traži zlato u našoj zemlji, a tri ga već kopaju

Komentari

Autor: Zlatica Radović

29/01/2023

21:30

Zlatne žile Srbije: Čak 16 kompanija traži zlato u našoj zemlji, a tri ga već kopaju - Copyright AP/Lucas Dumphreys, Fernando Vergara, Brennan Linsley, profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Vest da je na lokalitetu Čoka Rakita u opštini Žagubica pronađeno ležište zlata, a potom i izjava predsednika Srbije Aleksandra Vučića da je osim njega, otkriveno još jedno nalazište za koje se procenjuje da je među 100 najvećih u svetu, ponovo je pokrenula pitanje koliko je naša zemlja zapravo bogata ovim plemenitim metalom, ali i kakve bi koristi mogla imati od novih "zlatnih žila".

U Ministarstvu rudarstva i energetike za Euronews Srbija kažu da trenutno u našoj zemlji 16 kompanija sprovodi geološka istraživanja, odnosno da traži zlato, a da se kopanjem ruda bave tri firme.

Osim "Serbia Zijin Mining" koji eksploatiše rudu bakra i zlata u rudniku Čukaru Peki, kineska kompanija "Serbia Zijin Copper" to radi na području Velikog Krivelja, Borske reke, Cerova, Čoka Marina i na Depou šljake u Boru i Severni, kao i u Majdanpeku, gde se kopaju rude bakra, zlata i srebra. Prema podacima Ministarstva rudarstva zlato se, uz rude olova, cinka, zlata i srebra eksploatiše i u Rudniku "Lece" na ležištima Jezerina i Šuta rasovača.

Kineska kompanija Zijin Mining otvorila je rudnik Čukaru Peki u oktobru 2021. godine

Do početka eksploatacije minimum pet godina

Nedavno je objavljeno da je na lokalitetu Čoka Rakita u opštini Žagubica, nađeno bogato ležište zlata, a iz Ministarstva rudarstva i energetike su saopštili da preliminarni rezultati tehnoloških ispitivanja pokazuju i da je moguće proizvesti čist koncentrat zlata, sa ukupnim iskorišćenjem zlata većim od 93 odsto. Objave o dva nova ležišta zlata zaintrigirale su javnost u Srbiji, a osim lokacije drugog potencijalnog "rudnika" koja je još nepoznata, najviše pažnje izaziva pitanje kada bi mogla početi njihova eksploatacija.

Profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu Vladimir Simić kaže za Euronews Srbija da je za relativno mala ležišta potrebno između 5 i 10 godina od momenta prvog pronalaska mineralizacije, pa do otvaranja ležišta.

"Za velika i komplikovana ležišta samo period istraživanja može da bude i 10 do15 godina, plus još nekoliko godina za podizanje svih potrebnih postrojenja. Procedura je vrlo jasno definisana od strane Ministarstva rudarstva i energetike. Počinje se sa dozvolom za istraživanje, to jest dobijanjem istražnog polja uz uslove Zavoda za zaštitu prirode RS I Zavoda za zaštitu spomenika kulture RS. Nakon završenih geoloških istraživanja i izrade elaborate o resursima i rezervama dobija se potvrda o rezervama od resornog ministarstva, a onda sledi rudarska dokumentacija na koju se takođe dobijaju saglasnosti od nivoa opštine do Republike", navodi profesor.

On ukazuje da se osim geološke perspektivnosti na osnovu razvoja određene teritorije, sprovode i geološka istraživanja i ispitivanje kvaliteta rude, na osnovu čega se rade studije izvodljivosti sa svim potrebnim parametrima – geološkim, rudarskim, pripremaškim, tehnološkim, ekološkim i drugim od kojih zapravo zavisi da li će se na nekom lokalitetu i kopati ruda, odnosno da li je taj postupak isplativ.

Profesor kaže da je korist za državu i građane višestruka, jer država naplaćuje određene takse prilikom postupka istraživanja, a u slučaju eksploatacije kompanije plaćaju naknadu za korišćenje mineralne sirovina koja se deli između Republike i opštine gde se sprovodi eksploatacija.

"Ne treba zaboraviti ni vezane privredne aktivnosti, koje zapošljavaju nekoliko puta više ljudi nego samo preduzeće koje se bavi eksploatacijom. Takođe je važno pomenuti da su prosečne plate u industriji mineralnih sirovina veće od proseka drugih struka", ističe profesor Simić.

Ko sve traži zlato po Srbiji?

U MRE za Euronews Srbija kažu da su najznačajnija nalazišta zlata u asocijaciji sa bakrom ili samostalno u sličnim geološkim sredinama u rudnim poljima Bora, Majdanpeka, Velikog Krivelja, Cerova, Čukaru Peki, kao i pojavama u Malom Krivelju, Tilva Njagra, Crnom Vrhu, Vlaole-Jasikovo, Gradišta, Savinca, Rogozne, Tulara-Kiseljak i Đavolje Varoši. Sekundarne koncentracije zlata konstatovana su na području Deli Jovana.

"Na području Timočkog magmatskog kompleksa, zlato se pojavljuje kao vodeća komponenta kvarcno-zlatonosnih ležišta (zona Blagojev Kamen) i aluvijalnih nanosa Pek, Trgoviški Timok, Rasina. Kada govorimo o potencijalnim ležištima, treba istaći projekat zlata Timok koji se realizuje se od strane komapnije DPM Avala d.o.o., koja je zavisno društvo kanadske kompanije Dundee Precious Metals. Geološka istraživanja zlata i pratećih metala na području Potaj Čuka Tisnica, opština Žagubica se realizuju od 2006. godine", navode iz resornog ministarstva.

Oni objašnjavaju da se zlato najčešće javlja u asocijaciji sa drugim metalima bakra, srebra, olova, cinka i gvožđa. Procentualni sadržaj zlata u ovim rudama je različito od ležišta do ležišta.

"Trenutno najznačajnije količine zlata se nalaze u okviru ležišta rude bakra i zlata Čukaru Peki sa sadržajem zlata od 0,52 do 1,84 g/t, koje eksploatiše kompanija Serbia Zi Jin Minin doo Bor , i okviru ležišta rude bakra i zlata kompanije Serbia Zi JIn Copper doo Bor bivšeg RTB –Bora. Ističu se ležišta Borska jama sa sadržajem zlata 0,84 g/t i Čoka Marin sa sadržajem 5,9 g/t. Takođe, značajno ležište olovo-cinkane rude se nalazi u opštini Medveđa u Rudniku Lece, ležišta Šuta Risovača i Jezerine, sa prosečnim sadržajem zlata od 3,17 g/t", navode iz resornog ministarstva.

"Nismo najbogatiji, ali imamo dovoljno zlata za višedecenijsku eksploataciju"

Profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu Rade Jelenković je izjavio za Euronews Srbija da naša zemlja nije najbogatija po količini zlata u Evropi, ali da ne odstupa značajno u odnosu na susedne države, poput Rumunije i Bugarske. Međutim, gledajući površinu i broj stanovnika, Jelenković smatra da možemo reći da imamo dovoljno zlata za višedecenijsku eksploataciju.

"Kada se govori o ukupnoj količini zlata u Srbiji, treba praviti razliku između ukupnih mineralnih i rudnih resursa zlata, odnosno onog njihovog dela za koji je dokazana tehnička izvodljivost, ekonomska isplativost i ekološka prihvatljivost. Ukupni mineralni resursi zlata su u Srbiji veoma značajni - iznose oko 600 tona zlata u metalu, dok su rudne rezerve značajno manje i ne prelaze 250 tona. To znači da su potrebna dodatna istraživanja i ulaganja u nove tehnologije", naglasio je Jelenković.

Govoreći o tome šta Srbija dobija od pronađenog zlata s obzirom na to da je ono "u rukama stranaca", Jelenković je istakao da je, prema Ustavu, mineralno bogatstvo vlasništvo naroda, a ne stranih kompanija i da firme koje eksploatišu to bogatstvo moraju da plaćaju rudnu rentu.
"U slučaju zlata je to pet odsto od neto povraćaja iz topionice, od čega je oko 40 prihod lokalne zajednice, a 60 odsto prihod Republike", navodi Jelenković.

Profesor napominje da istraživanja dugo traju i da je rezultat u najvećem broju slučajeva negativan, tako da ima velikih rizika.

"S druge strane, korist koja se ostvaruje iz nekog nalazišta je ogromna i to je osnovni interes strane kompanije koja se bavi istraživanjima u nekoj zemlji", ističe Jelenković.