Zbunjujući podaci posle havarije u Kolubari: Da li su rezerve uglja na deponijama dovoljne?

Komentari

Autor: Euronews Srbija

26/01/2023

19:16

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Poslednja havarija na kopu "Kolubara" ponovo je pokrenula pitanje da li imamo dovoljno uglja za proizvodnju struje. Bager, čiji rad je juče zaustavilo klizište na Polju E obezbeđuje oko četvrtinu uglja sa ovog kopa. Iz "Elektroprivrede Srbije" tvrde da su zalihe uglja za 5,4 odsto veće od plana. Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović izjavila da je proizvodnja uglja u poslednje dve nedelje smanjena za 30 odsto, a da će jučerašnja havarija dodatno smanjiti proizvodnju.

Pomoćnik direktora za poslove proizvodnje uglja u RB "Kolubara" Vladan Radovanović je izjavio da se iz "Kolubare" do sutra može očekivati oko 10 odsto uglja manje, a da će od petka snabdevanje biti redovno, kao i do sad sa oko 65.000 tona na dan. On je naveo da na deponijama ima 1,48 miliona tona uglja, na TENT-u A i B nekoliko hiljada manje od milion tona što je, kako je naveo, retkost za kraj januara poslednjih godina.

Đedović je prilikom posete mestu havarije, rekla da taj događaj neće ugroziti snabdevanje građana strujom, ali je s druge strane napomenula da se ipak u poslednje vreme proizvodi određeni procenat uglja manje nego inače.

Rajaković: I mali poremećaj sada izaziva ozbiljnu zabrinutost

Profesor Nikola Rajaković, predsednik Saveza energetičara Srbije, međutim, smatra da je reakcija ministarke takva zbog toga što se, "poučeni iskustvom iz prošle zimske sezone, bojimo da bi moglo doći do nekih većih problema u proizvodnji uglja, tako da i mali poremećaj proizvodi ozbiljnu zabrinutost i mere koje slede iza toga".

"Nije dobro ako se smanjila proizvodnja uglja i ne znam razloge, ovo će je dodatno smanjiti, ali će se ona vrlo brzo vratiti. Ne bi trebao da bude problema u proizvodnji uglja. Mislim da ćemo imati dovoljne količine za februar i mart. Vreme nam ide na ruku, iako se očekuje sada ovaj jedan hladniji period, mislim da ćemo ga savladati bez problema. Ako pogledate ukupan elektro-energetski sektor hidrologija je odlična, hidroelektrane rade sa više od 2.000 megavata, termoelektrane su na 2.000 megavata, a vetar je odličan danas, imamo gasne elektrane i izvozimo struju", ukazuje Rajaković.

Urednica portala "Energija Balkana" Jelica Putniković kaže za Euronews Srbija da je i sama ministarka izjavila da "treba gledati izveštaje i papire i slušati šta se kaže" u vezi sa stanjem na kopovima.

Putniković ukazuje da se pre otkopavanja uglja mora ukloniti jalovina i navodi da su iz EPS-a sada verovatno odlučili da u trenutku kada imaju dovoljno uglja na deponijama za proizvodnju struje u TE u Obrenovcu, pojačaju rad na sklanjanju jalovine, da bi kasnije mogli lakše da stignu do uglja i da izveštaji zbog toga pokazuju manju proizvodnju u poslednje dve nedelje.

"Verujem da u EPS-u ne bi sada slagali i da kažu da imaju za oko 5 procenata više uglja nego što je planom poslovanja bilo predviđeno da se u ovim danima nalazi na deponijama. Pretpostavljam da su oni procenili da jednostavno sada, pošto imaju dovoljno uglja, pošto nije urgentno da se apsolutno svi kapaciteti usmere na njegovo kopanje, da rade i na otklanjanju tih slojeva jalovine kako bi sutra mogli da proizvode i veće količine uglja nego što je potrebno", navodi urednica "Energije Balkana".

Ona napominje da je EPS prošle godine kupovao ugalj iz inostranstva, a da određene količine uglja i dalje uvozi iz BiH, Crne Gore, Bugarske, pa čak i iz Indonezije, zbog čega ga ima dovoljno za proizvodnju električne energije.

"Rezerve uglja na deponijama su dovoljne da se havarija ne oseti"

Profesor Rajaković podseća da je bilo strahovanja pred početak zime, ali smatra da treba odati priznanje tehničkom delu "Elektroprivrede Srbije", jer su "uspeli da podignu elektroprivredu". On smatra da ima razloga za optimizam i očekuje ohrabrujuć bilans kada je u pitanju izvoz struje u januaru.

Profesor Rajaković napominje da je rudarski posao prilično komplikovan i da dolazi do klizišta, ali da od geološke analize zavisi da li će se ona otkriti na vreme.

"Nekada zaista može da se predvidi klizište i onda se preduzimaju mere, a to zavisi i od strukture zemlje, kao i od uglova pod kojima se ta kopanja rade. Tu ima puno tehničkih finesa. U svakom slučaju, to je jedan događaj koji nije uvek predvidiv i koji se ne može uvek sprečiti. U eksploataciji se dobre mere mogu sprovesti i da se dodatno vodi računa, ali zavisi puno od zemljišta na kojem je bager. Dešava se u poslovima tog tipa, a to je ogroman površinski kop i uvek postoje rizici da nešto može da krene kako ne treba", objašnjava Rajaković.

On napominje da proizvodnja "Glodara 7" podmiruje trećinu jednog manjeg bloka u TE "Nikola Tesla" A i da to "nije ništa dramatično", jer to predstavlja oko 100 megavata manje, od ukupno 2.000 megavata dnevne proizvodnje u termoenergetskom sektoru.

"Rezerve uglja na deponijama su dovoljne da se ovo ne oseti. Ne dopada mi se što se to desilo i bilo bi dobro da to možemo preduprediti, ali s druge strane, ne treba očekivati neke posebne posledice od ovoga. Da nismo imali negativnih iskustava iz prošlosti, ovo bi bilo gotovo redovno stanje. Samo treba raditi da se to otkloni i da se ne pojavljuje ponovo", smatra Rajaković.

Putniković podseća da je prošlog decembra bilo havarija, pa da je zbog toga bila ugrožena i proizvodnja i snabdevanje električnom energijom, ali samtra da je EPS u međuvremenu ipak stao na noge, jer je i u decembru izvozio struju i sada izvozi i da je vrednost te prodate struje od početka godine više od 12 miliona evra.

"Bitno je što nismo morali da zavisimo samo od uvoza struje i što EPS na deponijama ima dovoljno uglja, tako da neće biti ugrožena buduća proizvodnja. Kada su u pitanju kopovi i rad u prirodi, to su kaskade i jalovine i uglja i normalno je da dođe i do klizišta i do nekih manjih problema", smatra Putniković.