Čak 60 odsto automehaničara u Srbiji posluje nelegalno: Iz uduruženja se žale da ih niko ne kontroliše

Svakog 15. januara od 1960. godine obeležava se Svetski dan vozača i automehaničara. Broj automobila na našim putevima svake godine raste, pa raste i broj problema sa kojima se susreću automehaničari. Mi smo pitali nadležne - šta im zadaje najveće muke.

Gotovo svaka porodica danas ima četvorotočkaša, pa krilatica kada odemo do autoservisa i pitamo našeg mehaničara šta je sa automobilom i njegov odgovor - ko ti je ovo radio - možda nije ni nerealna, s obzirom da mnogi serviseri danas posluju nelegalno u Srbiji.

Aleksandra Đurišić iz Udruženja autoservisa Srbije kaže za Euronews Srbija da se serviseri suočavaju sa brojnim problemima, te da mnogi od njih "nisu od juče".

"Neke kolege starije bi rekle da su problemi već decenijama tu, ali nekako kako se gomilaju, to dolazi do izražaja sve više, posebno kako sama vozila postaju kompleksnija", kaže na početku razgovora Đurišić.

Ona najpre ističe problem "nelojalne konkurencije".

"Taj problem ozbiljno uzdrmava našu struku i neke kolege, posebno na jugu Srbije, to osećaju na svojoj koži. Postoje sredine, postoje gradovi i mesta gde imamo više nelegalnih nego legalnih radionica i naravno da to utiče na struku, cene i kvalitet rada", naglašava ona.

Strani radnici "loši kadrovi"

S druge strane, kao veliki problem ističe i nedostatak kadrova - kako vozača tako i servisera vozila.

"Zapravo, sve zanatlije muče istu muku, mi se tu ne razlikujemo puno. Sa vozačima, čini mi se da ide malo lakše, pošto se radna snaga uvećava uvozom iz inostranstva i to je tendencija koja je već primetna i to će se nastaviti u budućnosti. Što se nas tiče, malo je teže da taj problem prevaziđemo tako što ćemo uvoziti radnu snagu. Bilo je puno pokušaja u našem udruženju, neki članovi su već pokušali da probaju sa radnom snagom iz inostranstva. Međutim, postoje tu barijere, i jezičke i kulturološke, i tako dalje, i malo je problem kvalifikacije tih ljudi koji dolaze. Nekad kažu da znaju da rade neke stvari, pa se onda u samoj radionici ispostavi da baš i ne znaju. Tako da to za nas nije baš najbolje moguće rešenje", objašnjava naša sagovornica.

profimedia

Rešenje vidi u "ulaganju u školski sistem, trenažni proces, ali i popularizaciju zanata".

"Moramo da promovišemo zanat, mi kao udruženje da se borimo da obezbedimo takve uslove u našoj struci, da ta deca sutra mogu pošteno da žive od tog posla, da zarade lepo i da unose to svoje znanje koje imaju, i ne samo znanje. Servisiranje vozila nije više samo najosnovniji alat, tu su i specijalni alati, dijagnostički uređaj, uređaj za programiranje, kodiranje i tako dalje. Tako da, osim zanata, ovo je sad već i visoka tehnologija i menja se sve to ubrzano i svakodnevno. Tako da su to neki osnovni problemi koji nas muče", jasna je Đurišić.

Mladi "zainteresovaniji za nove tehnologije"

Ona takođe ukazuje na podatak da su mladi zainteresovaniji za učenje o novim tehnologijama u ovom poslu, dok straiji imali "otklon prema novijim stvarima".

"Više bi da se bave automehanikom, nisu otvoreni baš preterano za učenje ili jednostavno ne žele da se bave elektrovozilima, veruju u SUS motore. S druge strane, mlađi su spremni da se prilagođavaju, spremni su da uče, spremni su da nove stvari uvode u servisiranje vozila. Evo sad se pomalo igramo i sa veštačkom inteligencijom, postavljamo i pitanja da vidimo dokle će ići i vidimo da se razvija, već nudi neke odgovore, ne dovoljno kvalitetne. Ali, kažem, to su neke stvari koje su budućnost u ovom poslu", dodaje ona.

Ističe i da se sama vozila mnogo menjaju, te da se trenutno u fokusu rasprava o autonomnim vozilima, za koja nisu potrebni vozači, ali i da su za servisiranje takvih vozila potrebna drugačija znanja.

"Potrebna je već neka drugačija oprema, to je već i druga vrsta odgovornosti, jer ako taj automobil nešto ne uradi kako treba, a vi ste ga servisirali, čija će to odgovornost biti, tako da se tu možda na još viši nivo postavlja odgovornost servisera vozila. Tako da su to sve neke stvari koje serviseri očekuju u budućnosti", dodaje ona.

Nelegalne servisere "niko ne kontroliše"

Međutim, podaci ovog udruženja takođe govore o tome čak 60 odsto autoservisera posluje nelegalno.

Đuriđić navodi da nelegalnim serviserima ide u prilog to što ih "niko ne kontroliše".

"Čak i kada ih neko kontroliše, onda dobijaju jako niske kazne za to što se neovlašćeno bave delatnošću. Nisu vidljivi niti za ekološke inspekcije, niti za inspekciju rada, tržišnu inspekciju i tako dalje. Osim što umanjuju vrednost rada legalnim serviserima, često u našim radionicama završe neka vozila koja nisu servisirana na adekvatan način u takvim autoservisima. Taj problem nije od juče i trudimo se da ukažemo nadležnim ministarstvima da taj problem postoji. Postoje neki mehanizmi i spremni smo da učestvujemo u tome da stanemo na put tom problemu. Naš cilj nije da se ti ljudi kažnjavaju, naš cilj je da ti ljudi uđu u legalne tokove i da se na isti način kao i mi u fer tržišnim uslovima bave servisiranjem vozila. Mi često od inspekcija dobijamo informacije i odgovore na naše dopise da nema informacija do kakvih smo mi došli. Međutim, eto, mi imamo neke svoje ideje kako bismo mogli da pomognemo inspekcijama da dođu do adresa nelegalnih radionica, da se uvere u to koliki je broj. Čak i samom analizom interneta, Instagrama, Facebooka može se lako doći do ogromnog broja nelegalnih radionica koje su čak sve i na Google mapama popisane", zaključuje Aleksandra Đurišić.

Kompletan razgovor sa našom sagovornicom možete pogledati u videu na početku teksta.