Usporavanje građevinskog sektora: Da li bi trebalo da brine što broj dozvola pada i kako će to uticati na privredu

Komentari

Autor: Euronews Srbija

21/01/2023

11:48

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Broj izdatih građevinskih dozvola u Srbiji u konstantnom je padu od avgusta prošle godine, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku. U tom mesecu prošle godine izdate su 2.562 građevinske dozvole što predstavlja smanjenje od 9,9 odsto u odnosu na isti mesec 2021. Trend se nastavlja i u ostatku godine. U septembru je izdato 16,5 odsto dozvola manje, dok je pad u oktobru iznosio 22,2 odsto, a u novembru 2.782 građevinske dozvole što predstavlja pad od 16,6 odsto.

Stručnjaci kažu da je pretpostavka da su trenutne vrednosti rezultat opreza kompanija koje se bave izgradnjom da krenu u realizaciju novih projekata s obzirom na poremećaje cena građevinskog materijala na svetskom tržištu koje se su se neminovno prelile i na našu zemlju.

Sekretar Udruženja za građevinsku industriju Privredne komore Srbije Ivana Vuletić kaže za Euronews Srbija da je u celoj Evropi primetan trend pada građevinske industrije, i da će se on verovatno odraziti i na srpski BDP, ali napominje da to nije pad koji za sada treba da nas zabrinjava.

"To ne znači da je građevina stala, to su padovi od 10 do 20 odsto. Naravno, treba uzeti u obzir i strah ljudi, koji ulažu. Imamo cenu građevinskog materijala koja se još nije stabilizovala, tržište nije stabilno u smislu da nema uvek svih materijala, pre svega čelične armature koju je u jednom trenutku bilo teško i naći. Nije bio samo problem cena, nego i snabdevenost. Svi oni koji već imaju neke projekte ih završavaju i ne kreću u nove onim tempom kojim su to radili ranije", kaže Vuletić.

Svaki drugi radnik na gradilištu stranac

Ona napominje da situacija trenutno nije alarmantna, ali da ne treba dozvoliti da se ovaj trend zadrži.

"Kada je u pitanju pad građevinskih dozvola pre svega je interesantno da napomenemo povećanje cena građevinskog materijala koje se dešava još od postkovid perioda od 2021. godine. Imali smo kompanije koje su nam prijavile jako veliko poskupljenje čeličnih proizvoda i taj rast se protezao do 2022. godine. kada se tržište stabilizovalo, a onda je došlo do krze u Ukrajini i cene su otišle u nebo. Tržište je sada počelo da se smiruje, ali tržište građevinskih materijala se još nije vratilo na vrednosti koje smo imali pre ukrajinske krize, a da ne govorimo o onim vrednostima koje smo imali pre kovida", objašnjava Vuletić.

Dodaje da su predstavnici građevinskih firmi imali razgovore i sa ministrom, da se uključe svi relevantni subjekti kao bi mapirali gde se problem dešava i kako ga rešiti i tržište ponovo učiniti onakvim kakvo je bilo.

"Ne postoji strah što se tiče radnika iz Srbije, jer konstantno imamo nedostatak radnika i konstantno zapošljavanje stranaca. Trenutno su negde jednaki procentii ljudi koji su državljani Srbije i državljani drugih zemalja koji rade u građevinskoj industriji. Taj trend se ne može ispraviti tako lako", smatra Vuletić.

Građevina za sobom vuče 26 privrednih grana

Jelena Jevtović iz Unije poslodavaca kaže za Euronews Srbija da, kada je u pitanju pad građevinskih dozvola, treba imati u vidu da je 2021. godina bila rekordna, kada je građevinska industrija doživela bum u smislu da je izdato oko 40 odsto više građevinskih dozvola u odnosu na 2020. godinu i da je sama vrednost radova u građevinarstvu porasla za 29 odsto.

"Ako gledamo sada ovu statistiku, i pad od oko 16 odsto, to je opet u odnosu na 2021. godinu. Treba biti strpljiviji u nekim dugoročnim prognozama, da će doći do nekog drastičnog pada i da će biti osetno manje gradnje. Jednostavno, 2021. godina nije adekvatna za poređenje, jer su bili zabeleženi rekordi", kaže Jevtović.

Ona kaže da ne očekuje ozbiljniji pad građevinske industrije, jer ima dosta započetih radova na osnovu dozvola koje su ranije izdate.

"Ljudi i dalje rade, a na turističkim destinacijama poput Zlatibora, Kopaonika i Vrnjačke banje su toliko gradi da firme nemaju kapacitete, u smislu broja zaposlenih, da prihvate sve te poslove. Moguće je da i to utiče na smanjen broj izdatih građevinskih dozvola. Ako bi se nešto drastično promenilo, to bi bio veliki problem ne samo za građevinsku industriju, nego i za celu privredu, jer građevinska industrija za sobom nosi 26 raznih grana. Zato se nadam da do toga neće doći", kaže Jevtović.

Ona napominje da je nezaposlenost u građevinskom sektoru nula zato što radnika nema.

"Oni su u deficitu, tako da nema straha od gubitka radnih mesta. Nedostaje i kvalifikovan i nekvalifikovan kadar zbog čega su poslodavci angažovali ljude iz inostranstva", kaže Jevtović.